Ako bi nabrajali sve prirodne lepote Srbije, visoko mesto svakako bi zauzela Sićevačka klisura, smeštena u jugoistočnoj Srbiji, na teritoriji grada Niša i opštine Bela Palanka. A u samom centru ovog parka prirode nalazi se naselje Ostrovica u kojem je 2017. godine osnovana Zemljoradnička zadruga „Ramonda Serbica Oils“ koja broji osam zadrugara i dva kooperanta. Svi oni bave se proizvodnjom i preradom lekovitog bilja, pre svega primorskog smilja i destilacijom eteričnih ulja. To je primarna delatnost. Ukupno pod ovom lekovitom biljkom proizvođači okupljeni oko zadruge imaju oko tri hektara. Zasad je star četiri godine. Zemljište na kojem uspeva ova meditranska biljka je karbonatno i bogaro kalcijumom, pogodna je njegova kiselost i, kao takvo, na njemu uspeva većina mediteranskih biljaka. Na parcelama na kojima su sada zasadi smilja, svojevremeno su bili vinogradi ali zbog zaraze fitoplazmom, bolešću karantinskog tipa koja je najviše pogodila Nišavski i Toplički kraj, vinova loza je iskrčena.
Odluka da se na ovim parcelama uzgaja smilje doneta je zbog pristojne cene eteričnog ulja koja je godinama pre toga bila više nago zadovoljavajuća.
-Proizvodnja smilja je zahtevna. Najpre treba dobro očistiti zemljište od korova i šipražja, a zatim uraditi duboko oranje. Najbitnija je prva godina, odnosno godina sadnje, jer ako nije urađen odabir kvalitetnih sadnica preti opasnost da se svaka treća ili četvrta sadnica „ne prime“, a to znači 30-40 odsto smanjenje broja zdravih biljaka na samom početku. Mi smo sadnice kupili i one su bile kvalitetne. Zabeležeili smo gubitke 5-8 odsto, što je minimalno, kaže Dragan Milenković, direktor ove zadruge.
Niska cena ulja odložila proizvodnju sadnica smilja
Prema njegovim rečima prvobitni plan zadrugara bio je da sami proizvode sadnice, sertifikuju rasad, a kasnije i matično polje sa smiljem. Međutim, u poslednje dve godine prodajna cena eteričnog ulja je značajno smanjena što je uticalo i na nova ulaganja.
-Kada smo mi započeli proizvodnju smilja cena eteričnog ulja na evropskom i svetskom tržištu bila je od 1.650 do 1.850 evra za kilogram. Ono se pretežno i plasiralo na inostrana tržišta jer domaće farmaceutske i kozmetičke kuće uglavnom nisu koristile eterično ulje smilja, upravo zbog visoke cene. Inače, smilje je višegodišnja biljka koja najbolje rezltate počinje da pokazuje u trećoj godini. Kada su naši zasadi počeli da daju pun rod, cena ulja pala je na 700 evra, prošle godine kilogram se prodavao za 500-600, a sada za 400 evra. To je faktor koji je odložio početak proizvodnje sadnica, objašnjava Milenković.
Troškovima proizvodnje u ovom slučaju treba dodati i iznajmljivanje destilerije. ZZ „Ramonda Serbika Oils“ pokušala je u predhodna tri kruga dodele bespovratnih sredstava zemljoradničkim zadrugama preko konkursa „500 zadruga u 500 sela“, koji raspisuje Kabinet za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, da obezbedi novac za opremanje destilerije ali sva tri puta je odbijena. Ova investicija za zadrugare i kooperante veoma je važna, jer je smilje neophodno u što kraćemo roku od momenta pogodnog za branje, destilisati zbog boljeg kvaliteta i veće količine ulja. U suprotnom, kako kaže naš sagovornik, ulje se povlači u koren biljke što se direktno odražava na kvalitet i prinos ulja.
-Izgleda da nam ništa nije išlo na ruku. S’ jedne strane tržište je zasićeno rafinisanim uljem smilja, njegova cena je sve niža tako da imamo i sve manje vlastitih sredstava, a s’ druge strane nismo uspeli da obezbedimo novac za opremanje destilerije. Mi i dalje radimo. Rentiramo destileriju i pravimo ulje koje sada prodajemo na domaćem tržištu po veoma niskoj ceni. Pokrivamo troškove ali nismo ostvarili zaradu koja bi nam omogućila da uložimo u proizvodnju sertifikovanih sadnica iz organske proizvodnje i ostavrimo plan koji smo zacrtali pre 4-5 godina, kaže direktor ove zadruge i naglašava da zadrugari nisu odustali od svojih zamisli i da će pokušati na drugi način da obezbede neophodna sredstva ali i da prošire svoju delatnost. Tu pre svega misle na blagi zaokret ka turizmu.
Proizvođači smilja okupljeni u zadrugu „Ramonda Serbika Oils“ za sada svoj posao doživljavaju kao porodičan jer je reč o manjim posedima na kojima su uposleni članovi jednog domaćinstva. S’ obzirom na to da je reč o „mladoj“ zadruzi za sada ne postoji zajednička imovina ali postoji međusobna ispomoć, prevashodno u mehanizaciji. Ona je posebno važna jer je u ovim krajevima sve manje sezonskih radnika. Svakako najveći benefit udruženog delovanja je zajednički nastup, sa većom količinom ulja, na tržištu. Kako kaže naš sagovornik, i količine i ulje koje ne sadrži primese pesticida, jako su važni faktori za bolji plasman.
Prirodne lepote u službi turizma
Sićevačka klisura predstavlja impozantni deo kanjona Nišave i duga je 17 kilometara. Nalazi se na važnom magistralnom pravcu Niš-Sofija i od Niša je udaljena 14 kilometara. Tok reke Nišave usekao je čudesnu klisuru između severnih ogranaka Suve planine i južnih padina Svrljiških planina i napravila pravi raj za ljubitelje netaknute prirode, raftinga, alpinizma, planinarenja i paraglajdinga.
S’ obziom na to da se, kako kažu zadrugari, naselje Ostrovica nalazi u srcu Sićevačke klisure, sasvim je prirodno da ZZ „Ramonda Serbika Oils“ uplovi u turističke vode.
Zadrugari sada razmatraju mogućnosti podsticaja za ruralni turizam iz programa IPARD. Reč je o pozivu iz Mere 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, kojom su poljoprivrednicima, preduzetnicima i mikro i malim preduzećima na raspolaganju 2,3 milijarde dinara. Podrška za realizaciju investicija u seoskom turizmu iznosi do 65 odsto vrednosti prihvatljivih troškova. Najmanji iznos podrške po projektu je 5.000, a najveći 300.000 evra.
Direktor zadruge Dragan Milenković kaže da se u ovom delu Sićevačke klisure organizuje rafting Nišavom, a zadruga bi, primera radi, ljubiteljima ekstremnih sportova ponudila penjanje po stazama na stenama Sićevačke i Jelašničke klisure. S’ obzirom na to da među osnivačima zadruge ima i onih koji se bave ugostiteljstvom, ketering i timbilding mogu biti sastavni deo turističke ponude. Ne nedostaje ni smeštaj koji treba preurediti i dopuniti ga bungalovima. Lepote i mirisa lekovitog bilja ovde ima na pretek, a naši domaćini veruju da će ovog puta da pretekne i novca za nova ulaganja.
Jasna Bajšanski