Kovid kriza pravi velike probleme živinarima, prvenstveno kod plasmana konzumnih jaja. Sa druge strane drastično je poskupela hrana za živinu i energenti.
Na te probleme žali se direktor Poslovne zajednice za živinarstvo Rade Škorić.
-Potrošnja živina i konzumnih jaja se jako reflkektovala na stanje u živinarstvu tokom pandemije, rekao je Škorić. Uz to se desio značajan rast cena sirovina za stočnu hranu i najavljeni izuzetan rast cena svih vidova energije, ambalaže, transporta i pitanje je koliko ko će od živinara moći da izdrži. Tržišna cena konzumnih jaja je pak niža nego pre godinu i po dana jer nema mogućnosti da se cena poveća, nema ko da ih tako kupi, a nema ni izvoza.
Živinari nemaju novca da ulože u proizvodnju uz ispunjenje svih standarda koje zahteva međunarodna zajednica, a nemaju ni tržište. Kad se sve to i bude rešilo, imaćemo sukob sa nekonkrentnom proizvodnjom zbog zabrane GMO soje i upotrebe žitarica kod nas (a razlika u ceni koštanja je za 40 odsto u korsit onih zemalja koje ne zabranjuju).
-Nakon posla koji država treba da obavi na usaglašavanju zakonodavstva sa EU, dolazimo do audit farmi koje treba da prevaziđu probleme koje imaju da bi izašle na tržište EU a dobrobit životinja je samo jedan od njih. Većina farmi, naime treba da zameni opremu (kaveze) u roku od dve godine koliko nam je još ostalo vremena za prilagođavanje, obajšnjava Škorić.
Udruživanje u živinartsvu ne postoji. U Srbiji ima farmi za proizvodnju konzumnih jaja ima 1073, broj objekata za uzgoj brojlera je 1672 i 94 objekta za klanje živine, te je udruživanje i hipotetički nemoguće.
Ostaje mogućnost da se manji proizvođači udruže po pitanju propisa i zajedničkoj nabavci opreme i ambalaže, zajedničkim magacinima i u sistemu trgovine prema velikim proizvođačima.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay