Na festivalu ,,Moje selo u pričama i pesmama’’ nagrađeni i medijski poselnici

 

Na festivalu ,,Moje selo u pričama i pesmama’’ koje je po šesti put organizovalo društvo za nacionalno prosvećivanje ,,Svetionik’’ iz Kragujevca dodeljeno je 12 darodavnica i sedam zavhalnica.

-Na naše konkurse javljali su se autori iz Australije, Novog Zelanda, Nemačke, Kanade rekao je Milutin Matić, direktor festivala ,,Moje selo u pričama i pesmama’’. Na konkurs je pristiglo  95 radova od 55 autora.

 

ČITAJTE I: Festival božićnog kolača „Česnica“ u Zrenjaninu 21. decembra

 

 

 

Društvo za narodno prosvećivanje Svetionik iz Kragujevca fesitivalom koji je posvećen stvaralaštvu na selu i o selu upalilo je svojevrsnu duhovnu lampu ne samo u Srbiji nego i van granica naše zemlje.

-Koncipiali smo jeidnstvenu kulturnu manifestaciju nacionalnog karaktera, koja je sad postla već tradicionalna, na prorostroima Srbije i Balkana. Namenjena je širokom krugu stanovništva na selu, zatim onima koji su poreklom sa sela, ali i svim oslaim ljudima koji vole selo – u gradovima i selima, prirodu i zdrav život, kao i onima koji se bave književnim, stručnim, naučnim i drugim radom koji je vezan za selo i njegovo stanovništvo u našoj zemlji i srpskoj dijaspori, rekao je prilikom uručivanja priznanja dr Milutin Matić, direktor održanog Festilva ,,Pisane i lepe reči.

Darodavnicom su nagrađeni  i autori RTV Vojvodine. Za reportažu ,,Selo kao inspiracija’’ u kategoriji televizijskih ostvarenje nagradu je dobila Mirela Mitrić.

-U prvom planu je timski rad i moram da napomenem da je snimatelj reportaže o Velikoj Remeti koja je nagrađena bio Bojan Ognjanovac, a montažer Emanuel Dolama izjavila je Mitrićeva.

Žiri je svoju odluku o dodeli priznanja Mitrićevoj objasnio rečima da u RTV Vojvodine kroz emisije o selu i životu u njemu, čiji ja autor Mirela Mitrić, borbi proizvođača hrane da je bude dovoljno, ali i težnji da se ostvare  njihova prava za bolji život od ovog posla, prikazan je život sela u Srbiji. Mitrićeva nikada nije bežala ni od tema u kojima nije uvek lep i srećan život seljaka,  ali je u prilozima uvek poštovala pravilo zanata – da se čuju obe strane! U očekivanju boljeg života na selu, koji se kroz obećanja čeka već decenijama, ona je uvek – optimista

Za prepoznatljiv stil u radijskom izveštavanju o tematici sela, kroz emisiju Agroargumenti koja se emituje na Radio Novom Sadu, nagrađeni su i urednici Đorđe Simović i Stevan Davidović.

-Ova nagrada nije samo za mene i kolegu Davidovića nego za sve generacije agrarnih novinara koji su tu emisiju uređivali. Reč je pre svega o vrsnim agronomima, kaže Simović.

-Kolega Simović i ja obilazili smo sela da vidimo šta je to što bi oni voleli da čuju na radiju. Zadovoljni su i jedan poljoprivrednik nam je rekao da ima tri radio aparata, jedan u spavaćoj sobi, dugi u kuhinji i treći u štali, kazao je Davidović.

Simović i Davidović su izborom aktuelnih tema, pažljivim odabirom sagovornika i svojom posvećenošću podigli emisiju Agroargumenti u sam vrh agrarnog novinarstva u Srbiji i tako više nego zasluženo zavredeli dobijanje ovog laskavog priznanja, navodi se u obrazloženju žirija.

Za reportažu „Priča o Stragarima“ koja je objavljena na sajtu i u reviji Top Srbija – najbolje iz Srbije, nagrada je pripala uredniku Mihailu Berčeku.

Kako je naveo žiri, revija i sajt ,,TopSrbija – nabjolje iz Srbije’’ prisutna je u svakom selu Srbije.  Prikazuje napredna sela i zadruge, seoski turizam, ali i život onih sela koja nestaju. Kroz Berčekovu priču i fotografiju, ukazuje se put kojim treba da idu sela kako bi opstala i ostala.

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

 

Sa svojim najboljim drugom – fotoaparatom – Goran Mulić iz lista Poljoprivrednik  kroz jednu fotografiju uvek prikazuje detalje za koje treba najmanje 1.000 reči da se prikažu! U prilozima za Šesti festival u Stragarima, kroz fotografije prikazao je agrar Srbije nekad i sad. Svaka fotografija je posebna priča za sebe!

Svi radovi pristigli na konkurs biće objavljeni u zborniku festivala. Ovogodišnji žiri su činili Branislav Gulan, predsednik, Biljana Alavanja, član i akademik, dr Radenko Krulj, član.

Priredila: Jasna Bajšanski