Ako vas put nanese u Donji Milanovac i odlučite da istražite okolinu, provozajte se do sela Rudna glava. Tamo tokom leta možete kupiti paprike čiji se miris širi oko plastenika, paradajz čiji se ukus ne zaboravlja, najslađe krastavce i rasad cveća za svoja dvorišta ili balkone. Ne možete promašiti. Plastenici se vide iz daleka, a Rožanoviće svi zanaju u bližoj i široj okolini.
Dragan Rožanović je napustio posao u Rudniku bakra „Majdampek“ i pre 20 godina zasnovao plasteničku proizvodnju. Plastenici sada zauzimaju 2.500 kvadratnih metara i u njima je mahom povrće, počev od salata, spanaća, rotkvica, mladog luka u zimskom periodu pa do paprike, krastavaca i paradajza tokom leta i jeseni,dok je sezonsko cveće dopunski asortiman i ako je od ovih biljaka sve počelo. Površina pod plastenicima bila je i veća ali zbog smanjenja tržišta i nedostatka radne snage polako se smanjuje. Na porodičnom imanju sada rade samo Dragan i supruga Radmila i naš domaćin u šali kaže da sezona traje 367 dana u godini.
Plastenička proizvodnja zahteva disciplinu
Koje su prednosti proizvodnje povrća u zatvorenom prostoru u odnosu na proizvodnju na njivi, pitanje je koje smo postavili našem domaćinu.
-Plastenička proizvodnja se može kontrolisati i to je njena prednost. Biljkama se ne sme dati ni previše ni premalo vode i moraju imati ventilaciju. To je i najbolja preventiva protiv bolesti, a i najjeftinija proizvodnja. Istovremeno, ovakav pristupt zahteva i mnogo veću disiplinu i požrtvovanje. Ali, i tu se postavlja pitanje da li proizvođač na tržište želi da ponudi zdravu ili komercijalnu hranu. Mi smo se opredelili za kvalitet dok je kvantitet u drugom planu. I ako nemamo sertifikat za organsku proizvodnju u gajenju povrća ne koristimo hemiju, kao đubrivo upotrbljavamo stajnjak, a ukoliko se javi neki problem sa bolestima ručno uklanjamo svaki list ili celu biljku, objašnjava Rožanović.
Sem toga, priroda u kojoj ova porodica živi i radi u velikoj meri je nezagađena, a imanje je na idealnoj nadmorskoj visini od oko 120 metra. U širem okruženju plastenika više se ne gaje pšenica i kukuruz tako da nema ni hemijskih tretmana. Dragan kupuje deklarisano seme, a opredeljujući faktor kod odabira sorti je da povrće ima izuzetan ukus. A baš kod kupovine deklarisanog semena javlja se problem sa nabavkom starih sorti kao što je sorta paradajza volovsko srce. Rožanovići sada proizvode tzv. rozi paradajz koji je u tom tipu i karakterišu ga izuzetan ukus i otpornost na bolesti. Njegovo seme je skupo ali se pokazalo kao dobro. Seme se može ostavljati ali kada se kupi serifikovano, koje rade semenske kuće, rasad je stabilan.
Naš domaćin napominje da je za uspešnu proizvodnju izuzetno značajan i položaj plastenika i oni su kod njega postavljeni u pravcu istok-zapad, odnosno u pravcu duvanja vetrova. Strujanja vetrova zapravo idu uz rečne tokove. Sem toga prvi sunčevi zraci odah okupaju imanje Rožanovića, te se tada i plastenici otvaraju pa se sva isparenja brzo osuše. Tome doprinose i nekapajuće folije. U takvim uslovima nema bolesti.
Kontinuirani kvalitet određuje cene
Ovi domaćini cene formiraju prema kvalitetu robe koju nude kupcima i one su iste za određeni period koji može biti 10, 15 ili više dana. Drugi, ne manje bitan faktor je kontinuirani kvalitet, bez većih oscilacija.
-Primera radi, ukoliko su krastavci gorki, mi ih odmah vadimo. A ovo zavisi od sorte i od količine vode. Ovo povrće doživljava stres ako je malo bez vode, pa mu se onda doda velika količina. Zbog toga je kod nas automatsko zalivanje ali supruga više puta dnevno kontroliše da li nešto treba dodati ili smanjiti. Mi možemo da se pohvalimo da imamo izuzetno dobru vodu koja ne sadrži krečnjak i kamenac, te se ubraja u meke vode, a ima je dovoljno. Za zalivanje svakako je nabolja kišnica. Zbog toga imamo bazen kapaciteta 25.000 litara i u njemu se pomešaju kišnica, vode iz bunara i sa izvora i zalivnim sistemom se odvode do plastenika. Na našim prostorima ni temperature vazduha nisu previsoke kao što je to slučaj na jugu Srbije, a uvek je prisutan blagi vetar, što je idealno za provetravanje plastenika, kaže Dragan.
Deo posla Rožanovića je i proizvodnja i prodaja rasada, oko 10.000 strukova godišnje, a na kupce se ne čeka, oni se unapred prijavljuju. Reč je o stalnim mušterijama koji imaju svoje bašte i plastenike. Cene rasada su 20 godina iste.
U cvećarstvu se prate trendovi
I ako su ovi vredni ljudi poznati kao povrtari, proizvodnja sadnica ruža bila je njihov prvi posao na imanju.
– Prvih godina smo proizvodili sadnice ruža. Suprug je tu najviše bio angažovan. On je sadio, kalemio, pripremao reznice… Imali smo više od 100 sorti ruža i za njih smo dobili sve potrebne sertifikate. Ali, kada smo se pozicionirali na tržištu došla su teška vremena praćena inflacijom, te je ovaj posao zamro. Prebacili smo se na povrtarstvo i proizvodnju sezonskog cveća. Prve godine posejali smo petunije i svako seme je niklo tako da smo imali više od 2.000 komada rasada i ako tada nismo mnogo znali o ovom cveću. Proizvodnju smo širili pa smo čak rasad cveća proizvodili za uređenje parkova. Sada je obim ovog posla znatno smanjen ali imamo različite vrste muškatli, petunija, lepog jove, surfinija i drugog osnovnog sezonskog cveća. Postepeno ubacujemo biljke koje su na tržištu skuplje, poput dipladenije i nove gvineje, priča Radmila Rožanović.
Dipladenije plene svojim rasošnim izgledom. Reč je o cvetnoj letnjoj penjačici. Mediteranska je biljka pa voli sunce, toplo i čak žarko leto. Neumorno cveta kada joj odgovaraju uslovi, a nije mnogo zahtevna. Idealna je i za terase i za bašte. Za rast joj treba oslonac i može da dostigne visinu i do tri metra. Može se čak saditi i u žardinjerama sa kojih pada i pravi efekat cvetnih slapova. Dipladenija počinje da cveta u maju. Glavno cvetanje je u toku vrelih letnjih meseci, pa je ona pravo rešenje za veoma osunčane delove bašte ili vrele terase. Cvetovi nemaju miris, ali kako su veliki i trbušasti, privlače leptire. Druga toploljubiva cvetnica je Nova Gvineja, a samo ime kaže odakle potiče.
-O cveću smo mnogo učili i kako u plastenik ubacimo neku novu biljku, naše učenje se nastavlja. Konsultujemo se sa stručnjacima i nastojimo da što više čitamo mada nemamo dovoljno vremena da koristimo Internet. Bilo bi dobro i da posetimo nekog proizvođača koji je u ovom poslu uspešan ali i za to nam je potrebno vreme. Kod proizvodnje cveća najteže je uskladiti temperaturu vazduha i količinu svetlosti u plasteniku, posebno ako je zima bez sunca. Koristi se stajnjak ali ako primetimo da nekoj biljci nešto nedostoje poput kalcijuma, bora ili gvožđa dodamo odgovarajući supstrat, kaže Radmila.
Od ovih domaćina smo čuli da mnogo pažnje poklanjaju zadovoljstvu svojih mušterija pa zemlju za saksije prave sami i prodaju je uz rasad cveća. Šumsku zemlju, koja je kiselija, mešaju sa svojom, tresetom i stajnjakom i to je tajni recept.
Na pitanje kako steći i zadržati kupce i opstati na tržištu naš domaćin kaže da su on i supruga prvih 10 godina radili na reklami, a poslednjih 10 sa profitom. Sebi su dali zadatak da edukuju ljude da sve može da se proizvodi na prirodniji način.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski