Kada se pomene reč farma ili ranč, obično se misli na tov goveda, svinja, živine ili na salaš na kome ima puno stoke. Međutim, u ovoj reportaži reč je o porodičnom ranču ,,Jablan’’ na kome se nalazi više desetina miliona glista koje se uz voće organski gaje i proizvode. Razlog za osnivanje farme je povratak prirodi i organskoj proizvodnji hrane. Jer, kako nam reče vlasnik farme Milan Milenković – Švaba, on i porodica su procenili da ih vreme surovo melje, i udaljava od prirode, sve više je zdravstvenih problema, pa su se zapitali gde se najviše greši? Došli su do konstatacije da su današnjem čoveku najbitnije dve stvari: zdravlje i zadovoljstvo! Cilj nam je da imamo i dovoljno novca, ali i da živimo po zakonima Prirode, ističe vlasnik ranča i dodaje: imamo viziju i lagano ostvarujemo svoje snove!
-Pre desetak godina kupili smo imanje udaljeno osam kilometara od centra Surdulice. Tu smo se vratili Prirodi i počeli druženje sa njom. Odluka je bila da sami proizvodimo hranu po prirodnim zakonima… Konsultovali smo i nauku, pa su nas ubeđivali da moramo biljke tretirati sa sintentizovanim preparatima bar nekoliko puta godišnje. Zbog naše nesigurnosti pristali smo na takav rad do 2017. godine, pa smo uvideli da to nije dobro. Paralelno sa podizanjem voćnjaka počeli smo proizvodnju glistenjaka, a to nam je koristilo i za jačanje imuniteta biljaka. Tako smo sami doneli odluku da od 2018. godine isključivo glistenjak koristimo u voćnjacima bez primene sintetike. I to se pokazalo dobro’’, navodi Milan Milenković i napominje da je u proizvodnju glistenjaka krenuo pre osam godina.
-Počeli smo na površini od 20 kvadratnih metara. Jesmo samouki, ali smo obišli i dosta farmi u Hrvatskoj, Bugarskoj, Makedoniji, Srbiji…U 2018. godini počeli smo sa projektom ,,Kompostiranje organskog otpada i njegove mogućnosti u organskoj proizvodnji’’. Konsultovali smo nauku pa nam projekat vodi mikrobiolog prof dr Dragutin Djukić, sa Agronomskog fakulteta iz Čačkadodaje Milenković.
Život od proizvodnje glista
Porodica Milenković ima auto servis, koji zasad donosi pare za život, ali ljubav je život van Surdulice na imanju ,,Jablan’’ gde se nalaze gliste. Milan u kući ima tri dame, suprugu Dušicu kćeri Sandru i Sanju. Na farmi su stalno i radnik Srđan Glišić sa još dva sezonska radnika, Dušanom i Vladom, koji su tu po potrebi.
-Od proizvodnje glista može da se živi. Imali smo početna ulaganja da bi osnovali ranč, a sad smo u sedmoj godini rada, a da se pohvalim, imamo veći prihod od rashoda. Dosta vremena smo potrošili na učenju i poboljšanju kvaliteta glistenjaka, a sad ulažemo novac u marketing, priča Milan. Sa godišnjom proizvodnjom od 300.000 litara glistenjaka prihod je sedam do 10 miliona dinara, a rashod između četiri i pet miliona dinara. Mi u ovoj 2021. godini povećavamo proizvodnju na 500.000 litara tako da ćemo povećati i prihod. Sad smo u proceduri za kupovinu mašine za automatsko pakovanje tako da će još nekoliko godina biti turbulencija u prihodima i rashodima. Posle toga će biti i pristojna zarada od ovog posla, priča Milenković.
-Ovaj ranč, na kome je glavni proizvod glista i humus, od drugih sličnih u okruženju razlikuje se po tome što na ranč stiže stajnjak sa organskih farmi sa Stare planine i lokalnih gazdinstava, a ostali biljni otpad donosimo iz okolnih šuma koje se nalaze pored farme. U svemu je veoma bitna voda sa kojom zalivamo gliste, a ona stiže sa podnožja Čemernika koji se nalazi nadomak Vlasine. Farma se nalazi u planinama, nadmorske visine 800 metara, a udaljena je od svih mogućnih zagađivača. Da se bavimo pravim poslom dokaz je i to što se u jednom gramu naših glistenjaka nalazi minimalno 30 milionn korisnih zemljišnih organizama. Prvi proizvod koji smo registrovali bio je ,,Organski opleemenivač zemljišta – Glistenjak Jablan’’, koji je upisan u listu registrovanih oplemenjivača, a ta zemljišta se mogu koristiti i u organskoj proizvodnji hrane. Taj naš proizvod se već nalazi u više od 100 maloprodajnih objekata širom Srbije, dodaje supruga Dušica Milenković.
Milan Milenković, sve poslove obavlja zajedno sa suprugom Dušicom, pa zajednički donose i rešenja za poboljšanje uslova života, baveći se ovim radom:
-Statistika navodi da svaki stanovnik u proseku baci 360 grama biljnog otpada dnevno. Ukoliko bismo se organizovali samo u Surdulici bismo sakupili 10 puta više hrane u odnosu na to koliko utrošimo za našu trenutnu proizvodnju. Time se rešava niz problema među kojima je ekologija, smanjuju se deponije i menjamo svest naroda;
-Proizvodili bismo i trošili organski hranu i time poboljšali zdravlje nacije;
-Poslednjih godina je zbog upotrebe sintetizovanih preparata došlo do velikog pomora pčela. Ako ovako nastavimo, ostaćemo bez njih? Upotrebom glistenjaka vratićemo prirodu i život u normalu. U svim projektima se nalazi i edukacija;
Govoreći o glistenjaku, porodica Menković ukazuje da je njihov proizvod deficitarna roba u svetu, a da sve što se proizvde, počev od zemlje za cveće, pa do organskog voća, ima kupce, a ponajviše se javljaju iz arapskih zemalja. Nauka je potvrdila da smo zemlja koja ima poljoprivrednu proizvodnju koja može da se obavlja na 5,1 miliona hektara, od kojih je 4,1 miliona hektra obradivo. Na tim njivama ostane dosta biljnog otpada (oko 12 miliona tona godišnje sa 3,47 miliona hektara njiva koje se obrađuju u Srbiji), pa otvaranje farmi glista može biti ozbiljna privredna delatnost u poljoprivredi.To je već sad prepoznato.
Sve na ranču ,,Jablan’’ je organsko
-Na našem imanju imamo 640 stabala kruške od čega dve trećine ,,Viljamovke’’, a jednu trećinu je zauzela sorta ,,Santa Marija’’. Tu je i 350 stabala lešnika na mečijoj lesci, zatim 120 pitomih kestena, baštu za eksperimentisanje sa glistenjakom i po slobodnoj proceni više od 32 miliona kalifornijskih glista koje gajimo u 12 bazena ukupne površine od 300 kvadratnih metara. To nam daje trenutnu proizvodnju od 300.000 litara glistenjaka godišnje, a u planu je da ove godine proširimo proizvodnju na 500 kvadratnih metara. Ljubav prema ovoj proizvodnji stalno raste, pa je cilj da porodični ranč ,,Jablan’’ gde je glavni proizvod glista, već za nekoliko godina zauzme i 5.000 kvadratnih metara. To znači da će se proizvodnja glista povećati čak za 15 puta! Prošli smo tri godine konverzije i od januara 2021. godine otpočeli potpuno organsku proizvodnju. Sve što imamo na ranču je – organsko! Zadovoljstvo nam je, a i ponos to što svo naše voće i povrće hranimo i tretiramo isključivo glistenjakom tako da slobodno mogu da kažem da smo za još lestvicu otišli dalje od klasične organske proizvodnje ili jednostavno rečeno potpuno prirodne, ovako o porodičnoj farmi gde je osnovni proizvod glista i glistenjak priča vlasnik Milan Milenković Švaba. On ističe da u Srbiji ima više desetina ovakvih farmi, manjih i većih, i da se njihov broj stalno uvećava.
– Kao što sam rekao proizvodi glistenjaka ,,Jablan’’ se već nalaze u preko 100 maloprodajnih objekta širom Srbije dok mnogo njih kupuje direktno od nas on-line. Poslednjih decenija tržište je preplavljeno sintetizovanim mineralnim đubrivima ali dosta njih sve više uviđa posledice toga tako da se sve češće akcenat stavlja na prirodne oplemenjivače zemljišta od kojih je glistenjak prvi na toj lestvici. Glistenjak je deficitarna roba širom planete, a ponajviše u arapskim zemljama. Kako smo zemlja sa dosta poljoprivredne proizvodnje i ujedno i dosta biljnog otpada, proizvodnja glistenjaka može biti ozbiljna grana u poljoprivredi, nadam se da će to neko vrlo brzo prepoznati.
Kalifornijska glista nije hibrid već je stvorena ubrzanom selekcijom na univerzitetu u Kaliforniji još 1956. godine i od svih glista na planeti je najbolji prerađivač biljnog otpada. Od uzgoja dobijamo dvostruku korist, glistenjak i glistu sa sadržajem preko 60 odsto proteina i odlična je za ishranu svinja, riba i živine. U zavisnosti od toga koliko su im uslovi za uzgoj dobri jedna glista može da stvori i do 1.300 potomaka godišnje tako se dobija velika količina glista tokom proizvodnje. Od glista se proizvodi i visokoproteinsko brašno koje je veoma cenjeno na zapadnom tržištu;
– Možda malo nerealno zvuči ali veliki marketinški deo, a samim tim i finansije odlaze na edukaciju stanovništva o tome šta je glistenjak, a rezultati su sve očigledniji tako da se od toga može živeti ali treba vremena. Mislim da bi Ministarstvo Poljoprivrede trebalo da da akcenat na to jer se i onako potencira organska proizvodnja (koja u Srbiji zauzima samo 0,4 odsto površina) i svi bismo imali višestruku korist, ne misleći samo na finansijsku, kaže naš sagovornik.
Glistenjak oplemenjuje okruženje
Farma ,,Jablan’’ sad već spada među ,,starije’’ u zemlji. Njeni vlasnici s ponosom pričaju o karateristikama proizvodnje glstenjaka, a to su: usitnjena organska materija, tamno braon boje, bez mirisa mrvičaste strukture, čija je pH vrednsot 7,13 uz naglasak da je to 100 odsto proizvod – glistenjak bez ikakvih dodataka. Preporučuje se da se glistenjak koristi za saksijsko cveće, citruse, voće, vinovu lozu, travnajke, pašnjake, zatim za površije sa niskim sadržajem organske materije, za povrtarske kulture, bašte… Glistanjak se može koristit u polju ili zaštićenom prostoru, na zemljištima sa manjim sadržajem organske materije, za popravku fizičkih i bioloških osobina zemljišta, u proizvodnji različitih supstrata… Dokaz njegovog kvaliteta je činjenica da jedan kubni metar glistenjaka zamenjuje pet do deset kubnih metara zgorelog stajnjaka…
-Proces proizvodnje glistenjaka u ,,Jablanu’’ traje pune dve godine. Iskustva pokazuju da glistenjak oplemenjuje okruženje korena svake biljke. U njemu se korenje brzo razvija i obnavlja. Tamo gde se koristi glistenjak vidi se da su biljke zdrave, snažne i bogate cvetovima. Plodovi tih biljki su zdraviji, ukusniji i lepšeg izgleda! Treba znati da glistenjak održava prirodnu ravnotežu mikroorganizama u zemljištu i čuva njegovu plodnost. Veliko prisustvo organske materije i humusa s optimalnom izmenom vode i vazduha omogućuje vrlo prozračnu strukturu i poboljšava strukturu već postojećeg zemljitša te je zalivanje manje potrebno.glistenjak održava odgovarajući pH i sprečava zakišeljavanje zemljišta. Zbog velikog prisustva i široke lepeze mikroorganizama nije neophodna dodatna ishrana. Sve ovo što mi radimo odobreno je I rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uprave za zaštitu bilja pod brojem 321 -01 – 01248/2018-11 od 6. septembra 2018. godine, kaže Dušica Milenković.
Voda, pastrmke i šarani
Deo farme je i ribnjak. Kada je o njemu reč, to je u stvari akumulacioni bazen za navodnjavanje voća i povrća koje proizvodimo, ali i za zalivanje glistenjaka na površini od 75 kvadratnih metara i zapremine 150 kubnih metara vode, sa dnevnim dotokom izvorske vode od 25.000 litara.To je pitka voda sa podnožja Čemernika na domak Vlasine, dovedena cevovodom dužine 4,1 kilometara. U bazenu uvek imamo najmanje 200 pastrmki i više od 300 šarana. Ribu izlovljavamo i ubacujemo novu mlađ svake godine. Riba proizvedena ovde je više od organske hrane. Jer, isključivo se hrani glistama i kroz dotok vode dođe dosta gamarusa.
Nije ovo za sada masovna proizvodnja u Srbiji, niti se sa njim bavi mnogo ljudi. Prave evidencije nema. Svi se oni međusobno poznaju, pa ističu da možda ima stotinak većih proizvođača.
Piše: Branislav Gulan, analitičar i publicista