05 avgusta, 2021

Kotromanići – „Muzej na otovrenom“ priča priču srednjovekovne Bosne

 

U svakom vremeskom razdoblju, kroz sve epohe praistorije, ljudi su osnivali naseobine oko ušća reka Usore i Spreče u Bosnu. Tako je nastao i Doboj koji je u srednjovekovnoj Bosni imao veliki značaj. U njemu je početkom 13. veka izgrađena jedna od najvažnijih utvrda, koja je smatrana kraljevskim posedom srpske vladarske dinastije Kotromanića, vladarima na ovim prostorima od 1250. do 1463. godine. A na samo 20 kilometara od Doboja prema Derventi, putnik namernik ili slučajni prolaznik može da postane jedan od junaka bajke koja živi. Dovoljno je da zakorači u „Kraljevsko selo Kotromanićevo“. Ovo etno naselje prostire se na jednom hektaru i izgađeno je na obali reke Veličanke, uklopljeno je u ambijent netaknute prirode i kraj njega prolazi glavni put koji vodi od Hrvatske do Jadranskog mora.  A put je tuda prolazio odvajkada.  Dolinom reke Bosne u vreme kraljeva Kotromanića, kada je Bosna imala svoju državotvornost, postojao je tzv. zlatni put koji je vodio od Brodnika do Panonije i sva roba koja je od Dubrovnika išla ka današnjoj Evropi morala je tuda proći. Zbog toga su u dolini reke Bosne nastajala utvrđenja. Jedno od drugog bila su udaljena na dan hoda konjima i u njima su se okupljali vojnici, trgovci, porodice vojnika… Oko utvrđenja nastajale su varoši, a kasnije gradovi. I Doboj je nastao na taj način, a etno-eko naselje, po srednjovekovnim vladarima na ovim prostorima, nazvano je Kotromanićevo.

Organizacija za razvoj turizma regije Doboj –  “Rotor“ devet godina upravlja dobojskom tvrđavom i njeni članovi došli su na ideju da naprave turističko naselje koje će svojim izgledom podsećati na srednjevekovno-kraljevsko naselje, a čiji će sadržaji, od ugostiteljstva do hotelijerstva, imati krajnje modernu notu. „Muzej na otvorenom“ slogan je Kotromanićeva, a jedinstvenost arhitekture ovog naselja ogleda se u kombinaciji srednjovekovne bosanske arhitekture i domaćinskih objekata 18. i 19. veka. Kuće su sa kosim krovom od 60 stepeni, sa drvenim pokrivkama i kamenim osnovama, odnosno sa materijalima koji su tada bili dostupni. Jedna kuća stara je 2,5 veka i doneta je sa Kozare. Ona je originalna kao još sedam objekata starosti između 100 i 200 godina. Ostale su napravljene od poluoblica iskoristšćenih za osnovu, a krovovi su urađeni od drvenih pokrivki u skladu sa izgledom planinskih objekata iz 18. veka. Dakle, nije reč o replici kraljevskog sela. Ono samo pričom podeća na kraljevsko doba i sasvim mu pašu slogani „Bajka koja živi“ i „Muzej na otvorenom“.

Kompleks obiluje artefaktima od kojih su neki arhivska građa počev od klesanog kamenja starog stotinama hiljade godina, preko keramike koja je pronađena u okolini Doboja do upotrbnih predmeta iz novijeg doba korišćenih u domaćinstvima poput preslice, prakljače, delova koji su se koristili za sukanje konoplje, razboji za pravljenje tkanine i slično.

– Unutrašnjost naših kućica prilagođena je savremenom i razmaženom turisti i zbog toga smeštajni objekti nose četiri zvezdice. Spolja oni izgledaju rustično, a unutrašljost, površine od 12 do 20 kvadratnih metara opremljena je ručno pravljenim nameštajem od brezovog i hrastovog drveta i drvenim oplatama, podnim grejanjem, norveškim konektorima za grejanje, LCD televizorima,  Internetom  i klima uređajima.  Gostima je na raspolaganju i finska sauna sa relaks sobom, štapovi za nordijsko hodanje i mape sa ucrtanim stazama po planini Vučajak, besplatna vožnja čamcima, zookutak, dečija igraonica, tereni za mali fudbal i odbojku na pesku. Restoran je urađenen po svim savremenim standardima, a njegova arhitektura podseća na dvorac sa donžon kulom koja zajedno sa kosim krovovima karakterističnim za planinske predele  dominira objektom, objašnjava Miodrag Bosić, direktor ovog kompleksa.

Kao i svako drugo selo tako i Kotromanićevo ima svoju pijacu sa tradicionalnim proizvodima, rukotvorinama i suvenirima ovoga kraja. Bosić podseća da se u Kraljevskom restoranu uvek i kraljevski jede, a kraljevska kuhinja dobojske regije prednjači. Ne može se reći da je jelovnik sastavljen po recepturi iz srednjeg veka ali „Viteška plata“ i „Princezin ručak“ obećavaju.  Teletina ispod sača, popara, cicvara, sarme, kolenice, punjene paprike i nezaobilazni bosanski ćevapi svakako su tradicija. Baklava i urmašice namenjeni su istančanom ukusu najvećih sladokusaca. Kada nešto proslavljamo u velikom stilu obično kažemo: „Kad je bal, nek je bal“, a ovde važi „Kad je kraljevsko, neka bude kraljevsko“. I zbog toga ova bajka oživljava likove sa dvorova, od princeza do vitezova.

-Kraljevska venčanja i kraljevske proslave kod nas se često organizuju kao i viteški turniri, srednjovekovne večere i lov. Fotografisanje u kraljevskim odorama jedinstven je sadržaj. Naravno, organizujemo vožnju biciklovima po Ozrenu, Preslici, Vučjaki i Krnjinu, paraglajding na Ozrenu kao i ribolov na rekama Bosna, Veličanka i Ukrina, kaže naš domaćin i dodaje da je „Kraljevsko selo Kotromanićevo“ lepo u svakom godišnjem dobu. Zbog toga je ovo naselje pre početka pandemije Covid – 19 godišnje posećivalo oko 200 organizaovanih grupa iz Amerike,  prvenstveno iz Nju Jorka, Bostona i San Dijega.

Mi dodajemo da zima sa svojom snežnom bundom, pucketanjem vatre u Kraljevskom restoranu i pijuckanjem toplog čaja ili vina u drvenim kućicama baš ume da raspali maštu i oživi neku staru ili ispiše novu bajku.

Stari hleb jede se kao popara

Hleb je odvajkada bio svetinja. Nije se bacao jer je dug put koji vodi od posejanog zrna neke žitarice do skinutog roda, njegovog mlevenja u brašno, mešenja i pečenja hleba. Nekada su se, za porodice sa puno čeljadi,  pravile velike cipovke od tri ili pet kilograma i one su morale trajati nedelju dana. I kada se hleb pomalo osuši i „skameni“, morao se pojesti. Tada se pravila popara, najčešće za doručak ili večeru. Slastan obrok koji zasiti ukućane i ugreje stomak.

Cicvara- starinsko jelo kod Srba

Etnološki podaci govore da se cicvara odvajkada kuva u krajevima sa srpskim življem pa se tako ubraja u starinska srpska jela. O ovome svedoče i manatirske knjige u kojima su ubležene najstarije recepture. U njima je zabeleženo da se cicvara kuva od brašna žitarica, na prvom mestu pšenice ali i ječma, raži i ovsa. Sastojci su još i mast, maslac, ulje i kajmak kao neizostavne masnoće. Ali, mogu joj se dodati i jaja, pavlaka, rzličite vrste sireva i povrće.

Autor: Jasna Bajšanski

 

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *