Kako bi se što kvalitetnije i u većem obimu nauka primenjivala u praksi, Zadružni savez Vojvodine i Institut za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda potpisali su Sporazum o poslovnoj saradnji.
Ovo je samo korak koji je doveo do ozvaničenja dosadašnjih višedecenijskih zajedničkih aktivnosti i njihovog podizanja na viši nivo.
Zadružni savez Vojvodine i Institut za ekonomiku poljoprivrede potpisali Sporazum o poslovnoj saradnji
-Spoj nauke i prakse jedna je od aktivnosti koju Zadružni savez Vojvodine već radi, a najprepoznatljiviji oblik je organizovanje zadružnih škola. Nastojimo da našim zadrugarima i njihovim kooperantima što više približimo istraživanja iz oblasti agroekonomije jer oni posluju u sve zahtevnijim uslovima u okruženju, rekla je ovom prilikom Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ZSV.
Ona je naglasila da je danas prioritet imati što manje troškove proizvodnje, što veću cenu proizvoda i što kvalitetnije investicije.
-Svedoci smo da i da koncept precizne poljoprivrede prvo ulazi u zemljoradničke zadruge, a tek kasnije na gazdinstva zadrugara i drugih poljoprivrednih proizvođača. U tim oblastima ima mnogo prostora za zajednički rad, zajednička istraživanja i davanje rešenja kako unaprediti postojeće stanje, a sve u cilju veće ekonomičnosti i profitabilnosti, istakla je Nestorov Bizonj.
Institut za ekonomiku poljoprivrede u velikoj meri može da pomogne zemljoradničkim zadrugama jer, kako je rekao njegov direktor prof. dr Jonel Subić, jedna od njegovih oblasti rada je zadrugarstvo, odnosno interesno povezivanje.
Predsednica ZSV Jelena Nestorov Bizonj i direktor IEP prof. dr Jonel Subić
-Gotovo da nema istraživača u Institutu koji nije obajvio bar jedan članak na ovu temu. Sa druge strane, tu su nove tehnologije, održivi razvoj, ruralni razvoj, poljoprivredna gazdinstva… Da bismo proizvođačima mogli da ulijemo sigurnost koja dolazi kroz stabilan dohodak na poljoprivrednom gazdinstvu, oni moraju da se interesno povezuju, a na zadrugarstvo se stavlja akcenat, ovajšnjava Subić.
Prema njegovim rečima, Institut za ekonomiku poljoprivrede u tome može mnogo da pomogne kroz različite vidove edukacija, počev od edukvanja proizvođača na njihovom gazdinstvu u upravljanju troškovima, investicijama, a sve u cilju da se poveća konkurentnost naših domaćina.
Na pitanje koji su najveći izazovi agroekonomike u eri digitalne revolucije, prof. dr Jonel Subić je odgovorio da je to prikaz kako te nove tehnologije doprinose smanjenju troškova na gazdinstvu, kako daju boljitak u lakšem korišćenju radne snage i na prvom mestu stabilizaciji dohotka.
-Održivi razvoj se oslanja na tri stuba: socijalni, ekonomski i ekološki. Sada je ekologija isplivala na prvo mesto te nove tehnologije, za koje možemo da kažemo da su čiste, idu u pravcu zaštite životne sredine i umanjenje negativnih uticaja konvencionalne poljoprivrede na životnu sredinu. U tom smislu, naš institut može da prenese dosta svog praktičnog iskustva jer dobro sarađujemo sa Centrm za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“, kaže prof. dr Jonel Subić.
On dalje objašnjava da su ova dva instituta u značajnoj meri radila na uređajima koji koriste obnovljive izvore energije, a koji se mogu primeniti u zemljoradničkim zadrugama.
Predsednica Upravnog odbora Instituta za ekonomiku poljoprivrede akademik dr Zorica Vasiljević naglasila je ovom priliko da je jako dobro da naučno-istraživačke kuće i univerziteti sarađuju i sa zadružnim savezima i sa poljoprivrednicima.
-Ta saradnja značajno može da unapredi poslovanje zadruga i poljoprivrednika. Mislim da ćemo kroz saradnju sa ZSV moći da utičemo i na troškove i na cenu koštanja poljoprivrednih proizvoda. Zbog toga očekujemo da se ova saradnja u narednom periodu produbi, kaže Vasiljevićeva.
