Najznačajniji insekti koji mogu uticati na kvalitet i količinu uskladišenog proizvoda (žitarica) u skladištu su:
Žitni žižak (Sitophilus granarius) ima više generacija godišnje, imago je veličine oko 4 mm, smeđe do crne boje. Žitni žižak živi isključivo u skladištima hraneći se i razmnožavajući u svim vrstama strnih žita, kukuruzu i riži. Ženka polaže jaja u samo zrno. Ispiljene larve razvijaju se i hrane u zrnu i mogu pojesti i onečistiti 70%
Rižin žižak (Sitophilus oryzae) crvenkastosmeđi dužine oko 3 mm. U našim uslovima ima 3 do 4 generacije godišnje, a u zagrejanom žitu i više. Žižak riže je sposoban širiti zarazu tokom vegetacije na njivi.
Kukuruzni žižak (Sitophilus zeamais) po izgledu je sličan žižku riže.
Žitni moljac (Sitotroga cerealella) je jedan od najznačajnijih skladišnih insekata kukuruza i pšenice. Leptir je žućkasto smeđe boje, dužine oko 10 mm. Štetu čini larva koja se hrani semenom. Ženka ovog insekta polaže jaja u zrno ili između zrna. Ispiljena larva se ubuši u zrno hraneći se unutrašnjosti semena. Takva zrna gube upotrebnu vrednost. U slučaju toplih leta i blagih zima može doći do većeg broja generacija što dovodi i do prekobrojnosti ovog insekta, a samim tim i velikih gubitaka.
Mali brašnar (Tribolium confusum) je najviše prisutan u mlinovima i pekarama. Napada brašno, mekinje, sve vrste žita, suvo voće, povrće, stočnu hranu i čokoladu. Imago je kestenjasto smeđe boje.
Veliki brašnar (Tenebrio molitor) je najveći skladišni insekt. Crne je boje i dužine 15 mm. Napada žita i sve prerađevine od žita, krompir, meso, čak i drvo. Velike štete pričinjava drvenim delovima mlinova u koje se zavlači . Ne čini velike štete jer se retko pojavljuje masovno.
Pasuljev žižak (Acanthothoscelides obtectus) živi u skladištima kao i u prirodi. Žućkasto zelenkaste boje dužine 3 do 5 mm. Osnovna mera u suzbijanju ovog insekta je izlaganje pasulja niskoj temperaturi. Preporučuje se pasulj u zimskom razdoblju da se skladištiti na temperaturu od 0°C ili što bliže toj temperaturi.
Surinamski brašnar (Oryzaephilus surinamemsis) dug je oko 3 mm tamnosmeđe boje. Napada pšenicu i ostala žita, brašno, hleb, testeninu, suvo voće.
Prilikom prijema kukuruza u zrnu u skladišne objekte potrebno je uraditi detaljan pregled zrnene mase pomoću sondi i sita (prečnik otvora 2 mm ili manji) na prisustvo insekata, jer skladišni insekti kao što su kukuruzni žižak i žitni moljac mogu infestirati zrna kukuruza još u polju.
Foto: PSS Sombor
Prisustvo skladišnih insekata tokom jeseni i proleća treba utvrđivati na svakih 10-15 dana, a tokom zime na 20 do 30 dana. U godinama kada se očekuje da će jesen biti s dosta toplih dana ili zima blaga, poželjno je, posebno pri skladištenju većih količina kukuruza, uraditi jedan tretman insekticidima. U zavisnosti od organizacionih i tehničkih mogućnosti, tretman treba uraditi tokom unošenja ili ubrzo posle smeštanja robe.
U našoj zemlji je za suzbijanje skladišnih insekata registrovano više kontaktnih insekticida, odnosno preparata na bazi aktivnih supstanci: malationa, pirimifos-metila i deltametrina sa sinergistom piperonil-butoksidom, kao i fumiganti na bazi aluminijum i magnezijum-fosfida. U prodaji se može naći i preparat na bazi cipermetrina sa piperonil-butoksidom koji je registrovan za suzbijanje skladišnih insekata u pšenici, tritikaleu, ječmu, raži i ovsu, ali nije registrovan i ne sme se koristiti u kukuruzu.
Foto: PSS Sobmor
Prilikom primene insekticida važno je da se lica koja vrše tretman striktno pridržavaju uputstva za upotrebu (doza i način primene, karenca i dr.) i posebno da koriste sredstva za ličnu zaštitu (maska, odelo, rukavice i sl.). Primenu fumiganata mogu isključivo da rade firme registrovane za te poslove. Takođe, treba voditi računa o nameni insekticida, odnosno da li su predviđeni za tretiranje zrna i/ili skladišnih površina, jer je, na primer, malation registrovan samo za tretman skladišnih površina, ali je slabo efikasan na površinama od betona. Pirimifos-metil i deltametirn sa piperonil-butoksidom se mogu koristiti za tretman i površina i robe, s tim da je pirimifos-metil efikasniji za žiške, a deltametrin za rizopertu.
Foto: PSS Sombor
Upravljanje uslovima skladištenja, prvenstveno temperaturom je jedna od mera koje se sve više koriste u suzbijanju skladišnih insekata i održavanju nepovoljnih uslova za razvoj mikroorganizama. Zato je, ukoliko postoje tehničko-tehnološke mogućnosti, potrebno temperaturu zrnene mase sniziti i održavati na nivou nižem od 15 stepeni, jer na ovaj način se sprečava razviće insekata i mikroorganizama i izbegava upotreba pesticida.
Važno je istaći da se očuvanje proizvedenih količina i kvaliteta kukuruza tokom skladištenja može postići samo neprekidim praćenjem (monitoringom) prisustva štetnih insekata i drugih organizama u skladištu i doslednim sprovođenjem preventivnih mera, dok pesticide treba upotrebljavati samo kada je to neizbežno. Odgovornim pristupom tokom skladištenja i prerade kukuruza i drugih biljnih proizvoda doprinosi se ukupnom očuvanju bezbednosti hrane, što je posebno u interesu svih nas, odnosno potrošača.
