U jesen, po završetku berbe, a nakon opadanja lišća, u voćnjaku treba sprovesti određene mere koje imaju za cilj što bolju pripremu voćaka za narednu sezonu.
Prema rečima stručnjaka Regionalnog centra PIS- a Negotin, najvažnija pomotehnička mera je zimska ili „zrela“ rezidba. Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da, pre obavljanja rezidbe, izvrše dezinfekciju alata i pribora potapanjem istih u rastvor varikine ili 5% rastvor bakarnih preparata. Ovom rezidbom treba ukloniti sve stare i suve grane, kao i grane i grančice koje su tokom vegetacije bile zaražene nekom od fitopatogenih bakterija ili gljiva. Takođe, preporučuje se skupljanje opalog lišća, polomljenih i starih grana i mumificiranih plodova sa i ispod stabala. Zaražene biljne delove treba izneti iz zasada i spaliti, jer se time smanjuje infektivni potencijal patogena u sledećoj vegetaciji. Pored ovoga, voćari mogu i metalnom četkom ili posebnim jakim četkama da sa debla i ramenih grana ostružu koru. Na taj način, zajedno sa starom korom skidaju se mahovine, lišajevi, kao i prezimljujuće forme štetnih organizama koji se nalaze na stablu.
U fazi kada opadne minimum 70% lisne mase preporučuje se primena hemijskih mera zaštite primenom nekog od registrovanih preparata na bazi bakra, po mirnom i suvom vremenu, uz utrošak veće količine vode kako bi depozit preparata dospeo do svih mesta prezimljavnja patogena. Ovom merom se takođe smanjuje infektivni potencijal patogena koji prezimljavaju u voćnjaku.
Nakon pomotehničkih i hemijskih mera zaštite, u voćnim zasadima, naročito koštičavog voća, može se primeniti još jedna mera koja ima za cilj da ublaži uticaj temperaturnih razlika između dana i noći u toku kasne jeseni i zime, a koja izaziva pucanje kore na stablu i granama. To je krečenje stabala krečnom čorbom, koja se izvodi u kasnu jesen. Krečna čorba se priprema od 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,2 kg sumpora u prahu. Svi sastojci se pomešaju i ugase sa 15 do 20 litara vode, tako da dobijena masa ima gustinu mleka. Smešu ostaviti da odstoji 24 časa uz povremeno mešanje, a zatim je naneti na stabla i grane ručnim ili mašinskim krečenjem. Ukoliko dođe do spiranja kreča, krečenje treba ponoviti krajem zime. Pored sprečavanja pucanja kore na stablu i granama, ovom merom se vrši i usporavanje kretanje sokova u proleće i odlaže početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.