26 oktobra, 2021

Novi Sad: Na Skupštini Društva agrarnih novinara glavna tema bilo je zadrugarstvo

 

Svečana sednica Skupštine Društva agrarnih novinara, koja je održana u Novom Sadu, protekla je u znaku analiza mogućnosti i izazova koji se nalaze pred agrarnim novinarama. Na prvom mestu tu se misli na praćenje trendova kako na domaćoj tako i na evropskoj i svetskoj agrarnoj sceni i njihovo publikovanje javnosti, na način koji u sebi sadrži i edukativnu poruku. A edukacija je zapravo i ideja vodilja novinarima okupljenih u Društvu koje ove godine proslavlja punoletstvo u znatno otežanim uslovima zbog aktuelne epidemiološke situacije.

U skladu sa svojom tradicijom i ova Svečana sednica Skupštine DAN-a imala je specijalnog gosta. Ovoga puta to je bila Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine sa kojom su novinari razgovorali na temu „Izazovi koje aktuelan poslovni ambijent stavlja pred zadružni sektor“.

Nelojalna konkurencija negatino utiče na rad zemljoradničkih zadruga

Prema rečima Nestorov Bizonj, poslovni ambijent je iz dana u dan sve komplesniji, posebno u poslednje dve godine zbog uticaja pandemije prouzrokovane Corona virusom koja samu poljoprivredu nije mnogo oštetila ali jeste oštetila potrošače, mnoge uslužne delatnosti i druge sektore i ljude koji su direktno ili indirektno vezani za poljoprivredu.

Svesni smo činjenice da su kretanja na svetskim tržištima sve nepredvidljivija u pogledu i klasičnih ratarskih kultura i drugih roba. Reč je o opštoj tendenciji, koja je još u prošloj ekonomskoj krizi 2008. godine, uspostavljena rečenicom koja se puno puta ponavlja: „Hrana više nikad neće biti jeftina“. U ovom trendu konkurencija je sve veća, sve je više proizvodnje hrane, prehrambenih proizvoda i sve je više tzv. „jakih“ igrača na tržitu. Treba imati u vidu da zemljoradničke zadruge koje posluju na svojim područjima i koje objedinjuju proizvodnju poljoprivrednika, najčešće su, sem nekih izuzetaka koja posluju na regionalnim i inostranim tržištima u manjoj meri, vezane za lokalna tržišta i susreću se sa prilično teškom situacijom, rekla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine i istakla da je jedna od stvari na koju ovaj Savez upozorava nelojalna konkurencija i siva zona poslovanja.

Ona je naglasila činjenicu da se velika količina robe iz sela – stoka, poljoprivredo-prehrambeni proizvodi, plasira preko nakupaca. Oni ovakvom trgovinom prave štetu i zadruzi, a indirektno i samim proizvođačima jer su prisutni samo kada je cena dobra i kada je roba potrebna.

-S’ druge strane, zadruga je za svoje proizvođače uvek tu i upravo zbog nelojalne konkurencije može doći u nepovoljnu situaciju, a praksa često beleži ovakve slučajeve. I pre desetak godina i sada situacija po ovom pitanju je ista i nema nekih pomaka. Drugi vid konkurencije potiče iz regularne sfere, a od strane velikog krupnog kapitala. Ipak, tu zadruge imaju veći tržišni prostor za prilagođavanje. Zbog toga je plan ZSV da propagira udruživanje zadruga na tržištu, 2-3 dobre zadruge da se udruže ili u složenu zadrugu ili da svoje ponude i tražnje udruže u nekom drugom vidu poslovne saradnje i na taj način da ojačaju svoju poslovnu poziciju, objasnila je Jelena Nestorov Bizonj.

Uskladiti direktna davanja sa subvencijama u zemljama okruženja

Osim ovakvih vidova konkurencije na tržištu, drugi izazovi pred kojima su i zemljoradničke zadruge, zadrugari i ostali poljoprivrednici, jesu najniža direktna davanja u okruženju, napomenula je predsednica ZSV. Ona je mišljenja da se treba porediti sa svojim okruženjem jer kada se izračunaju troškovi proizvodnje i kada se u obzir uzme kolike su subvencije, dolazi se u situaciju da je naša proizvodnja mnogo skupa. I baš zajedničim nastupom na tržištu određene konkurentske prednosi se mogu ostvariti i ako se ne može delovati ni u pravcu ponude ni u pravcu tražnje, što ne bio bio slučaj da su podsticaji za primarnu proizvodnju veći.

Gošća Društva agrarnih novinara podsetila je i na probleme koji su prisutni u stočarskoj proizvodnji i koji utiču na smanjenje stočnog fonda što je vidljivo i kod zemljoradničkih zadruga. Nekada su zadruge imale mnogo stoke, sada je imaju malo, a i tu gde je imaju stanje je kritično. Isto to važi i za zadrugare. Po njenom mišljenju država mora napraviti strateški plan kako bi se ovakvo stanje promenilo.

Vojvođanskim zadrugama najpotrebnija su skladišta kao preduslov za preradu

Na pitanje u kojoj meri su vojvođanske zemljoradničke zadruge spremne da preorijentišu svoju primarnu proizvodnju i da započnu preradu sa ciljem ostvarivanja dodatne vrednosti kroz poluproizvode ili gotove proizvode,  Nestorov Bizonj je rekla da ovakvo pitanje iziskuje složen odgovor.

-Sve češće se postojeće zaduge opredeljujuju da na delu svojih obradivih površina zasnuju neki vid intenzivne proizvodnje, a isto važi i za novoosnovane zadruge. Najčešće je reč o voćarstvu, povrtarstvu ili semenskoj proizvodnji. Ali, kada se govori o preradnim kapacitetima treba uzeti u obzir da kada neko želi da radi preradu mora imati sve ostalo što je za nju potrebno. Pre svega, neophodna su skladišta, hladnjače i sva ona infrastruktura koja je neophodna za čuvanje primarnih proizvoda. Zadruge često nemaju u dovoljnj meri obezbeđen prostor za čuvanje, naglasila je Jelena Nestorov Bizonj.

Zadružni savez Vojvodine je, kako je rekla, tokom trajanja kovida uradio anketu sa zadugama na temu šta je to što im najviše nedostaje. Najviše njih se izjasnilo da im nedostaju skladišni kapacitetit, počev od silosa, preko magacinskog prostora do hladnjača. Čak i one zadruge koje imaju sladišta teško se odlučuju za preradu. Mali broj inovativnih zadruga koristi konkurse za nabavku opreme za preradu povrća, voća i nešto malo za preradu mesa.

-Generalno gledano tu smo na početku jer ne postoje drugi preduslovi za pokretanje prerade. I ako sada zadruge mogu ostvarivati subvencije kao i druga pravna i fizička lica, nedostaju podsticaji za stimulisanje izgradnje skladišnih i preradnih kapaciteta, pokazala je naša anketa. Sredstava za nabavku mašina za preradu mogu se obezbediti iz raznih konkursa, a za izgradnju samo iz IPARD-a za koji nisu svi sposobni. Ako se politika podsticaja bude menjala treba razmisliti da se ide i u tom pravcu. Prerada uvek opravdava svoj cilj ali do nje treba doći, a mnogi nisu u poziciji da budu blizu te tačke, zaključila je Nestorov Bizonj.

Mladi i zadrugarstvo

Jedno od pitanja postvljenih predsednici Zadružnog saveza Vojvodine bilo je i da li se mladi ljudi odlučuju da postanu zadrugari i u kojoj meri su oni prisutni u zemljoradničkim zadrugama ako se u obzir uzme činjenica da se sela velikom brzinom prazne?

-Mladi ljudi koji se odlučuju da ostaju u poljoprivredi više se udubljuju u dalje efekte njihovog rada u odnosu na stariju generaciju kaja je živela i radila u nekom drugom ambijentu. Ima primera da se mladi ljudi priključuju postojećim tzv. starim zadrugama i uvek nam je drago da to čujemo. S’ druge strane mladi koji osnivaju zadruge češće se opredeljuju da one budu specijalizovane, a ne opšteg tipa. To su najčešće ljudi koji su već u posedu nekog voćnjaka, zemljišta koje je pod sistemom za navodnjavanje, odnosno oni koji su već u nekoj prednosti. Najčešće se odlučuju za voćarske zadruge, ima i stočarstih i pokazaće se kakava im je perspektiva, ima i pčelarskih, onih koje se bave proizvodnjom konoplje i sl. Sve njih čine mladi i obrazovani ljudi, zaključila je Jelena Nestorov Bizonj.

Kada se govori o Zakonu o zadrugama, ona je istakla da je sada situacija mnogo bolja nego što je bila u odnosu na period pet godina pre donošenja ovog Zakona. Zadružna imovina u većini slučajeva upisana je kao zadružna. Kada je Zakon počeo da se primenjuje svega 20-ak odsto imovine zadruga bila je upisana kao zadružna, ostalo je bila društvena svojina. Sada je porcenat upisane zadružne svojine 80. Sve što nije završeno Zadružni savez Vojvodine se zalaže za ubrzavanje postupaka pri čemu ima podršku Ministarstva privrede kao predlagača zakona o tome. Očekivanja su da će ovaj proce u doglednom periodu biti okončan.

Ovo je bila prilika i da se razmotre neke zajedničke aktivnosti Društva agrarnih novinara i Zadružnog saveza Vojvodine u narednom periodu čime bi samo bila nastavljena njihova dugogodišnja saradnja.

Piše: Jasna Bajšanski

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *