Nikola Momirov iz Čente ima 29 godina i odlučio je da njegovo zanimanje bude poljoprivrednik. Kaže da je ovu odluku doneo jer u svojoj rodnoj Čenti ima porodično imanje na kojem radi zajedno sa ocem Ljubom. U poslove na seoskom imanju upućen je kao dete i za njegovu porodicu to je ne samo zanimanje već i stil života koji podrazumeva da je svako odgovoran za svoj posao.
ČITAJTE I: Oprez ljudi ključan u suzbijanju afričke kuge svinja
AKS će odneti i „poslednji papak“ u Čenti
Do nedavno u oborima Momirovih bilo je krmača, prasadi, nazimadi. Sada je slika sasvim drugačija. Obore je ispraznila afrička kuga svinja.
-Držali smo od 4 do maksimalno 10 krmača, a broj svinja u svakom momentu bio je od 50 do 100. Godišnje smo prodavali oko 120 tovljenika. Svinjarstvo je našoj porodici donosilo više od pola prihoda, pre svega zbog jeftinih žitarica. Poslednji turnus prodavali smo po ceni od 250-260 dinara za kilogram žive mere. Sada je situacija jako teška jer na taj novac ne možemo računati, kaže Nikola.
Ona dodaje da je njegovo gazdinstvo dva meseca bez stočarstva.
U ovom domaćinstvu jedna životinja bila je pozitivna na afričku kugu svinja, pa je autanazirano i ostalih 39, koliko ih je u tom trenutku bilo. Čenta je proglašena za zaraženo područje i, kako kaže Momirov, svakog dana se ustanovi da su rezultati testa pozitivni u 2-3 gazdinstva.
-Mislim da je u selu do sada poubijano već 90 odsto svinja. Dešava se da jedan ili dva dana situacija bude mirna ali, već trećeg ili četvrtog dana bolest se ponovo javi, kaže naš sagovornik.
Država je rekla da će svinjarima nadoknaditi štetu pa su Momirovi već podneli zahtev i čekaju isplatu. Nikola smatra da potencijal koji su imala priplodna grla F1 linije ne može da se nadoknadi kao ni izgubljeno vreme. U njegovom gazdinstvu dva meseca nema stočarstva i ne zna kada će ova proizvodnja ponovo biti zasnovana.
-Država će za svinje platiti 240 dinara za kilogram, prasad 430 dinara ali, naša su bila nešto veća pa je cena za njih 370. Za krmače bi trebalo da dobijemo 40.000 dinara po komadu bez obzira da li ona ima 120 ili 400 kilograma. Za umatičene krmače plaća se nešto više i po meni tu je napravljen propust, smatra Nikola Momirov.
Kada se ponovo stovre uslovi za tov svinja, ova porodica će nastaviti da se bavi ovim poslom i ako im niko ništa ne garantuje.
-Moraćemo biti obazrivi. Krmače sigurno nećemo odmah držati već ćemo kupovati prasad. U slučaju da se AKS- opet pojavi na taj način bismo se zaštitili od ponovnih velikih gubitaka. Nestrpljivi smo, navikli smo da u avliji imamo životinje. Sada imamo samo značajan odliv sredstava, a ostala nam je i velika količina stočne hrane, kaže naš sagovornik.
Prema poslednjim podacima ukupno je na 1.600 gazdinstava na teritoriji 43 opštine u 14 upravnih okruga (Pčinjski, Braničevski, Pomoravski, Podunavski, Moravički, Južnobanatski, Borski, Srednjebanatski,Zaječarski, Sremski, Šumadijski, Južnobački Mačvanski i Grad Beograd) potvrđeno 1.932 slučajeva AKS kod domaćih svinja, od čega je 1575 uginulih svinja.
U zaraženim gazdinstvima izvršena je eutanazija 25.971 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom gazdinstva.
U 2023. godini AKS je potvrđena kod 352 divlje svinje na teritoriji 25 opštine u 8 upravnih okruga.
Do sada je izvršeno 331.600 aktivnih nadzora i ispitano je 44.257 uzoraka molekularnom metodom na AKS.
Lagerovana pšenica čeka bolje cene
Momirovi se primarno bave ratarstvom i na svojim njivama uzgajaju pšenicu, kukuruz, suncokret i manje količine stočnog ječma. Pšenica je lagerovana, a kako kaže Nikola, njen kvalitet je lošiji od višegodišnjeg proseka.
-Na nekim parcelama tri puta smo radili zaštitne tretmane protiv bolesti koje su uzele maha pa su samim tim uticale na prinos koji je, u zavisnosti od dela atara, sorte i primene agrotehnike lošiji za 20 do 50 odsto. To je u proseku od 5-6 tona po hektaru, a hektolitar je od 70 do 75 što je na granici jer sve što je ispod 74 za pekarsku industiju je prilično loše i nepovoljno, objašnjava Nikola.
On takođe kaže i da su neki čenćanski ratari imali hlebno žito čija hektolitarska masa nije prelazila 70 što označava izuzetno loš kvalitet.
-U ovom momentu otkupljivači pšenice nude cenu od 20-21,50 dinara za kilogram. Kada se na papir stave troškovi ulaganja otkupna cena ne bi smela da bude niža od 33 dinara sa prosečnim prinosom i primenom pune agrotehnike, kaže ovaj mladi poljoprivrednik.
Nikola podseća da je prihrana pšenice i prolećnih ratarskih useva bila rekordno skupa. Veštačka đubriva za jesenje đubrenje koštala su od 138 do 160 dinara za kilogram. Sada je njihova cena od 100 do 110 dinara. Za đubrenje jednog hetara potrebno je 200 kg đubriva. Ako se ove cene uporede sa sadašnjom otkupnom cenom pšenice računica kaže da je potrebno 1,3 tone pšenice za đubrenje jednog hektara. Tome treba dodati i azotno đubrivo koje je koristilo za jednu ili dve prihrane. To znači da oko 2,5 tone pšenice po sadašnjoj ceni pokriva samo đubrivo po jednom hektaru.
Kao i većina njegovih kolega i on se nada da će cena pšenice, kada se završi žetva u drugim zemljama, od druge polovine septembra ili tokom oktobra početi da raste. Nikola komentariše da je otkup pšenice od strane Republičke direkcije za robne rezerve po ceni od 25 dinara za kilogram možda u tom trenutku donekle poboljšao situaciju na tržištu. Ali, kada se u obzir uzme ukupan rod u Srbiji, s’ obzirom na to da je reč o malim količinama, veći uticaj izostaje.
Nevreme smanjuje prinos suncokreta, najavljena cena 40-42 dinara
Poslednje olujno nevreme nije zaobišlo ni atar ovog srednjobanatskog sela pa se usevi suncokreta u zavisnosti od dela atara, primenjene agrotehnike, gustine sklopa i datuma setve, razlikuju.
-Na njivama na kojima je ova uljarica sejana kasnije, pa usev nije visok i nema jako popunjene glave, situacija nije loša. Neki delovi atara su stradali u potpunosti. Suncokret ranijih rokova setve imao je tešku glavu pa je u velikoj meri popadao. Tu će žetva biti jako teška. Ako kombajn uopšte bude mogao da uđe u ovakve njive, problem će biti i vlaga zrna, naglašava Momirov.
On kaže da do sada nije razgovarao sa otkupljivačima suncokreta ali da već postoje naznake da njegova cena po kilogramu neće prevazići 40-42 dinara što je 30 dinara niža cena od prošlogodišnje.
Malu zaradu može doneti cena kukuruza veća od 20 dinara
Kukuruz je takođe negde polegao što zavisi od primenjene agrotehnike ali i FAO grupe zrenja.
-Mi sejemo kukuruz FAO grupe od 300 do 600. Više volimo kasnije hibride jer je kod njih ređi sklop i više rode po hektaru. Ali, poslednjih godina problem su letnje suše i vlaga u berbi. Ipak, bolje su se pokazali od ranih hibrida pre svega zbog potencijala roda, objašnjava Nikola.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Prema njegovim rečima, sve su naznake da će kukuruz dobro roditi, na njivama na kojima nevreme nije uzelo svoj danak.
-Pitanje je kada će cene kukuruza premašiti 20 dinara za kilogram. Ova cena bi nama poljoprivrednicima donela i neku zaradu. Suncokret nam može doneti minimalnu zaradu. Međutim, to bi nadoknadilo gubitak na pšenici. Ako posmatramo prosek, za mnogo rada imaćemo minimalnu zaradu, objašnjava ovaj mladi poljoprivrednik.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Nikola Momirov i Agroportal.rs