Proizvodnja konzumnog graška zahteva duboko jesenje oranje na dubinu od 30 -35 cm. Pred kraj zime treba uraditi predsetvenu pripremu koja ima za cilj da zatvori zimske brazde, izravna zemljište, uništi prezimele korove i da stvori dobar setveni sloj.
Uticaj klimatskih uslova na rast i razvoj useva počinje u predsetvenom periodu. Od tih uslova zavise rezerve vlage u zemljištu i vreme pripreme zemljišta za setvu. Kvalitet predsetvene pripreme utiče na ravnomerno nicanje useva i kasnije na kvalitet mehanizovane berbe.
ČITAJTE I: Proizvođače futoškog kupusa prate velika ulaganja i veliki problemi
Usev graška ne treba đubriti stajnjakom već treba da dođe tek treće godine na parcelu koja je dobro pođubrena stajnjakom. Stabilniji prinosi su povezni s obezbenošću u mineralnim hranivima. Grašak je osetljiv na nedostatak kalijuma i fosfora. Za grašak je potrebno uneti 20-60 kg /ha azota, 60-100 kg/ha fosfora i od 90-150 kg/ha kalijuma.
Pred zimsku obradu treba primeniti celokupnu količinu kalijuma i jednu polovinu fosfora a drugu polovinu fosfora i azota neposredno pred setvu sa setvospremanjem njive. Najbolje je dve trećine predviđene doze đubriva uneti kao osnovno u jesen a jednu trećinu u vidu startnog pred kraj zime sa predsetvenom pripremom.
Da bi setva graška bila uspešna neophodna je dobra predsetvena priprema a optimalni rok setve, u našim agroklimatskim uslovima, je od 20. februara do 15. marta. Obavlja se žitnim sejalicama na međurednom razmaku od 12-20 cm a razmak u redu 3-5 cm. Dubina setve od 3-5 cm a u zavisnosti od krupnoće semena odnosno mase 1000 zrna a setvena norma je od 200-320 kg/ha. U strukturi setve prvo se seju rane a zatim kasnije sorte.
Piše: Ljiljana Vuksanović, PSSS Srbije