Žetva pšenice u Vojvodini je na samom kraju, a kako kaže Nikola Mihailović, predesnik Zadružnog saveza Srbije, slična situacija je i u centralnoj Srbiji.
Poljoprivrednici koriste vreme bez padavina da ovaj veoma važan posao i završe. Više od polovine površina pod ovim strateškim poljoprivrednim proizvodom u centralnoj Srbiji je požnjeveno, a očekuje se da sve količine hlebnog zrna budu uskladištene u narednih sedam dana. Tada će se i sumirati rezultati ukupnog prinosa i kvaliteta zrna.
ČITAJTE I: ZSV: Ukinuti kvote na izvoz pšenice, regresirati gorivo i povećati subvencije
-Za sada se može reći da su prinosi neujednačeni. Imali smo primere da poljoprivrednici sa iste njive ubiraju različit rod. Po nama je najvažnije da se oko ovog posla uključilo više institucija, od primarnih proizvođača, instituta, fakulteta zadružnog saveza, ministarstava, i da je žetvi pšenice vraćena stara slava. Mi u Zadružnom savezu Srbije smatramo da je najvažnije, kada je cena u pitanju, ona bude najadekvatnija za proizvođača, a kasnije neka svako traži svoj interes, poručuje Mihailović.
Mnogo konkretniji bio je predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut. On je za Betu rekao je da je rod pšenice zbog nedostatka vlage i visokih temperatura manji za oko 30% i da se očekuje da prosek u ovom regionu iznosi od 4,5 do pet tona po hektaru.
Kako kaže, pšenica ima dobru hektolitarsku masu, ali proizvođači neće moći da zarade ni ove godine iako je cena veća nego prethodnih jer su višestruko porasli troškovi.
-Ulaganje po hektaru ove godine iznosilo je 145.000 dinara, ako je pšenica zasejana na sopstvenoj zemlji. U te troškove nije uračunata nadoknada za iznajmljivanje zemljišta ako je zasejana na tuđem, kao ni amortizacija i zarada poljoprivrednika. On radi kao da je robijaš, rekao je Kleut i naglasio da je samo izdatak za mineralno đubrivo, zbog astronomske cene, iznosio 75.000 po hektaru.
– Jedino poljoprivrednici sa prinosom od pet tona po hektaru i ako uspeju da pšenicu prodaju po 35 dinara, što je vrlo teško, mogu malo više da zarade u odnosu na ulaganja. A to je oko 30.000 dinara po hektaru, ali je takvih proizvođača malo. Svi ostali, čiji su prinosi niži, neće moći da pokriju ni troškove, a kamoli da nešto zarade, rekao je Kleut.
On je naglasio da su se poljoprivrednici ove godine borili, ne samo sa sušom, već i sa nezapamćenom najezdom insekta žitni bauljar koji jede koren pšenice, pa ima njiva gde je na određenoj površini pšenica potpuno unišena i narastao je samo korov, pa su i prinosi 1,5 tona po hektaru.
A naš čuveni stručnjak za strna žita dr Miroslav Malešević takođe kaže da će žetva u Srbiji biti završena za nekoliko dana. On potvrđuje Kleutove reči da su prinosi zbog suše manji za oko 30% u odnosu na očekivane i na nivou su desetogodišnjeg proseka od oko 4,5 tone.
Malešević je za agenciju Beta rekao da ima njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice 2,5-3,5 tone po hektaru, a da su u južnom Banatu i Sremu prinosi do 8,5 tona i da će „to popraviti prosek u Srbiji“.
-Pšenica je zbog suše preskočila pojedine faze nalivanja zrna, ali ima dobru hektolitarsku masu i sadržaj proteina, međutim biće slabijeg tehnološkog kvaliteta. To znači da je zrno sitnije i sadrži dosta proteina u omotaču, ali ne i u sredini zbog čega će biti manje kvalitetno brašno jer neće moći da upija vodu i teže će se razvlačiti testo. To je posledica, ne samo suše, već i neblagovremene prihrane pšenice zbog skupog mineralnog đubriva, objasnio je Malešević.
On je rekao da je očekivani ukupan rod pšenice u Srbiji oko 2,6-2,7 miliona tona.
Podsećamo da je Zadružni savez Vojvodine izneo kalkulaciju koja obuhvata troškove mašinskih operacija, troškove repromaterijala i ostale troškove, poput doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje, u Vojvodini naknada za odvodnjavanje JVP „Vode Vojvodine“, osiguranje useva i sl. Izračunato je da su ukupni troškovi proizvodnje pšenice po jednom hektaru 163.738, 74 dinara pri prinosu od 4.250 kilograma.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski