16 avgusta, 2022

Održivost je ključna reč u današnjoj poljoprivredi

„Uvek mislim da za poljoprivredu ima nade jer postoje ljudi koji rade na njenom napredku“ – ovim rečima prof. dr Željko K. Dolijanović počinje priču o Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu na čijem je čelu. Kako kaže, kada se govori o poljoprivredi kao primenjenj nauci u okviru određenih fundamentalnih disciplina koje se izučavaju na ovom fakultetu od osnivanja do danas, ova vosokoškolska ustanova uvek je išla napred.

 

 

 

ČITAJTE I : Za deceniju nam suša obrala šest milijardi dolara, rešenje u novim sortama

 

 

 

Svoj vrhunac, ne smo kod nas već i u svetu, poljoprivreda  je doživela 70-ih i 80-ih godina prošlog veka kada se razvijala u skladu sa tzv. „zelenom revolucijom“ zahvaljujući mehanizaciji, hemizaciji i uvođenju najnovijih metoda i sortimenta gajenih biljaka.

-Poljoprivredni fakultet u Zemunu jedna je od najstarijih članica Univerziteta u Beogradu i kao takav težio je da daje dobar primer primene nauke u praksi, odnosno da vrši tranfer znanja, ne samo za buduće agronome, već i za poljoprivredne stručne službe, agronome koji su na terenu i naravno, za poljoprivredne proizvođače što je i krajnji cilj, priča za Agroportal.rs dr Željko K. Dolijanović.

Poljoprivredni fakultet u Zemunu jedna je od najstarijih članica Univerziteta u Beogradu

On naglašava da je maksimalan razvoj konvencionalne poljoprivredne proizvodnje za cilj imao da na svetu bude što manje gladnih ljudi što je u periodu „zelene revolucije“ i postignuto.  Ali, za dostizanje ovog cilja životna sredina je platila veoma visoku cenu. Na prvom mestu je zemljište koje je degradirano i sa početnih 6% organske materije u Srbiji sada je taj procenat prepolovljen i to je zabrinjavajuće.

-Sa velikom primenom mineralnih đubriva i pesticida, a to je donela konvencionalna poljoprivreda , narušen je najvažniji resurs u ovoj proizvodnji – zemljište. Zbog toga se moralo razmišljati o dugoročnijim rešenjima jer ovakva poljoprivreda nije bila održiva na duži period. U svetu se 80-ih godina 20. veka, a kasnije i kod nas počeo pominjati pojam  – održivost. On je u svim granama privrede zastupljen i veoma je važan, a u poljoprivredi je najspecifičniji i najkompleksniji. Razlog je što se u startu mora razmišljati o tome da je količina ovako proizvedene hrane manja u odnosu na konvencionalnu. Nije reč o velikom procentu ali zdravstvena bezbednost ovako proizvedene hrane je iznad količine, kaže Dolijanović.

Prof. dr Željko K. Dolijanović: Održivost u poljoprivredi je najspecifičnija i najkompleksnija

On dalje pojašnjava da pojam održivosti u poljoprivredi podrazumeva da se na prvom mestu zaštiti i unapredi agroeko sistem u celini, pre svega zemljište koje je ljudima dato na korišćenje, a oni su u obavezi da ga u što boljem stanju predaju narednim generacijama. Praktična primena održive poljoprivrede na imanjima počela je u zadnjoj dekadi prošlog veka.

-Najviši stepen u održivosti je organska poljoprivredna proizvodnja koja je u svetu, Evropi, pa i kod nas počela da se razvija 80-ih godina 20. vek. Tada je postojala bojazan da ona ulazi na velika vrata i da će ugroziti neke lobije u poljoprivredi, pre svega da će ugroziti proizvodnju hrane. Međutim, to je daleko od istine što se sada i pokazalo. Mi nastojimo da od ukupnih obradivih površina 5% bude pod organskom proizvodnjom i to bi bio zadovoljavajući procenat u smislu zadovoljenja sopstvenih potreba i delom za izvoz. Trenutno Srbija doseže 0,5 odsto, kaže naš sagovornik.

Hemija je na njivama sve nepoželjnija

Integralna proizvodnja može biti prelaz sa konvencionalne na organsku proizvodnju ali, može ostati i trajna. Ona, kako kaže Dolijanović, podrazumeva povećanje stepena održivosti u smislu korišćenja integralnih mera kontrole korova, redukciju u obradi u smislu broja prohoda, dubine do koje se ide, a pre svega redukciju primene pesticida. Ona omogućava da se problemi u biljnoj proizvodnji reše brojnim alternativnim metodama, a da upotreba hemijskih sredstava bude korektivna mera kojoj se pristupa samo ako je to neophodno. U konvencionalnoj proizvodnji to je potpuno drugačije. Reč je o konceptu primene hemijskih mera bez obaziranja na ostale mere. Rezultat se ogleda u kvalitetu krajnjih proizvoda i uticaju na zemljište kao najvažniji resurs.

 

Zapadna Srbija pogodna je za organsku proizvodnju alternativnih vrsta žita

Organska proizvodnja može se primeniti u određenim područjima, na određenim zemljištima, sa određenim vrstama i sortama gajenih biljaka. U tom domenu, posebno u Zapadnoj Srbiji, dominira proizvodnja alternativnih vrsta žita na nadmorskim visinama od 800 do 1.000 metara gde se postiže njihov izuzetan kvalitet. Primera radi, sertifikovana proizvodnja u okolini Nove Varoši zastupljena je na oko 500 hektara i uglavnom je reč o heljdi, spelti, tvrdoj pšenici, ozimom ječmu itd. Reč je o zemljištima koja su oskudna za konvencionalnu proizvodnju, pa je na njima idealno gajenje onih biljnih vrsta pogodnih za organsku proizvodnju koje su praćene idealnim lokalitetom i agroekološkim uslovima.

-Poljoprivredni fakultet u Zemunu nizom projekata učestvovao je u podizanju takvih zasada uz primerene tehnologije njihovog gajenja, ili po integralnim ili po organskim metodama gajenja. Vreme kovida, za koje verujem da je iza nas, pokazalo je da bez okretanja čoveka prirodi i harmoničnom odnosu među njima, čovek ne može da funkcioniše na potpuno pravilan način. Sa velikom pažnjom ukazuje se na to da će kvalitetna voda i vazduh čoveku omogućiti komforniji život. Zemljište se malo posmatralo i ono se još uvek u poljoprivredi posmatra kao obnovljivi resurs. Međutim, njegova degradacija dešava se pod uticajem čoveka veoma brzo ali, njegovo obnavljanje može da traje duže od jednog veka, poručuje prof. dr Željko K. Dolijanović.

Kako poboljšati kvalitet zemljišta?

Sada smo došli do tačke degradacije zemljišta najvišeg stepena i prema rečima našeg sagovornika organska materija je na granici rentabilnosti gajenja pojedinih poljoprivrednih vrsta. Postavlja se pitanje kako nadoknaditi gubitak materije u situaciji kada nemamo dovoljno organskih đubriva, čak se može reći da ih imamo u minimalnim količinama. Jedini način da se održi pozitivan balans kruženja materije kroz ekosistem je korišćenje organskih đubriva, pre svega stajnjaka. Tu se nadovezuje drugo pitanje kako nadomestiti stajnjak iz stočarske proizvodnje, a nadogradnja tom problemu su i globalne klimatske promene koje prate celo čovečanstvo, pa i nas.

-Tu imamo jedan paradoks. Poljoprivredna proizvodnja je jedan od glavnih uzročnika klimatskih promena. Prema podacima UNDP to je 33%, a istovremeno ona trpi najviše posledica. Cilj Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu je da kroz razne projekte stigne do rešenja smanjenja negativnih uticaja poljoprivrede na klimu i ubalažavanje posledica na nju prouzrokvanih klimatskim promenama. U okviru biljne proizvodnje koja je poseban studijski program imamo nekoliko modula, a jedan od njih je i zaštita životne sredine u proizvodnji hrane i on se naslanja na modul ratarstvo i povrtarstvo koji je i najviše izložen klimatskim promenama, kao i voćarstvo. Naš zadatak je da pronađemo rešenje kako da se nadomesti nedostatak organske materije u zemljištu, kaže Dolijanović.

On podseća da konkretna rešenja postoje i od ranije i da moraju da se favorizuju posebni sistemi gajenja u poljoprivrednoj proizvodnji. Centralno mesto u novonastalim uslovima su plodored, združeni i pokrovni usevi. Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, na trećoj godini studenti na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo plodored izčavaju na jednom semestru jer je reč o veoma kompleksnoj i suštinskoj meri čijom primenom se može rešiti 70% problema vezanih za bolesti, štetočine i korove kroz nadoknađivanje organske materije u zemljištu. Plodored je ključ uspeha u proizvodnji na otvorenom polju ukoliko se maksimalno ispoštuje.

Gajenje združenih i pokrovnih useva ne samo da ima za cilj da nadoknadi organsku materiju u zemljištu već i da biljkama obezbedi određenu količinu dostupne vode u momentu kada im je najpotrebnija, kao i da održi povoljne osobine zemljišta i da spreči eroziju, pre svega u ravničarskom delu Vojvodine. Poboljšanje biodiverziteta odnosno povećanje broja vrsta u okviru plodoreda ide kroz povećanje frekvencije useva u plodoredu, pokrovnost biljaka, pre svega trava koje dobro vezuju čestice zemljišta i koje svojim žiličastim korenovim sistemom uspevaju da održe povoljnu strukturu i da spreče odnošenje vetrom najfinijih čestica zemljišta. To je benefit koji je postojao ranije, što nažalost sada nije slučaj. Dolijanović podseća da smo imali jako dobro raspoređene vetrozaštitne pojaseve u Vojvodini.

SAD su 30-ih godina prošlog veka imale problem „prašnjavih godina“ i on je sada prisutan i kod nas. Veliki su gubici zemljišta zbog erozije vetrom. S’ druge strane na brežuljkastim i brdovitijim terenima u našoj zemlji prisutan je problem erozije vodom. S’ jedne strane slaba je pokrovnost zemljišta, a s’ druče strane čovek kao najvažniji faktor značajno je doprineo tome.

Vodom treba racionalno i domaćinski gazdovati

I ranije su bile padavine visokog intenziteta u kratkom vremenskom periodu i nisu prouzrokovale velike probleme kao što je sada slučaj. Čovek je tome doprineo gradnjom različitih objekata na mestima na kojima to baš nije povoljno, neplanskom sečom šuma, gajenjem biljaka bez obraćanja pažnje na rejonizaciju, neracionalnim korišćenjem voda.

-Ovo je razlog zbog kojeg na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo na našem fakultetu posebnu pažnju poklanjama zemljištu kao celini, pa sa našim studentima u novije vreme veliku pažnju posvećujemo segmentu podzemnih voda i korišćenju vode u poljoprivredi uopšte, segmentu nadoknađivanja uz uvažavanje činjenice da sve i da smo finansijski potkovani, ne možemo celu Srbiju pokriti sistemima za navodnjavanje jer vode nema dovoljni ni za piće, a sve će je manje biti, te je neracionalno korišćenje nedopustivo.  Zagađenje podzemnih voda iz poljoprivrede započelo je davno.

-Značaj za buduće studente, pored samog korišćenja vode i upravljanjem vodom u zemljištu je i mokrobiologija zemljišta koja podrazumeva favorizovanje pojedinih mikroorganizama kroz plodored i korišćenje folijarnih, zemljišnih i ostalih mikrobioloških đubriva koja ne vrše negativan pritisak kao što je to slučaj kod upotrebe klasičnih mineralnih đubriva i na zemljište i na podzemne vode. Sama biljna proizvodnja i njene ključne tačke uspeha su pravilno upravljanje vodom u zemljištu, pravilno upravljanje đubrivom u nadoknađivanju potreba gajenih biljaka i ključna uloga alternativnih sistema gajenja, kaže Dolijanović.

 

Tokom godine mora da se poveća pokrovnost zemljišta. Jedan segment je i zelenišno đubrenje. Kako kaže Dolijanović, funkcija pokrovnih useva koji se obično seju krajem jeseni i početkom zime, je čuvanje vlage posebno u područjima u kojima je ima manje. Druga funkcija odnosi se na uslove kada je prisutna povećana količina vode i tada pokrovni usevi smanjuju njenu količinu i omogućavaju obavljanje prolećne setve u optimalnim rokovima.

Zaoravanjem pokrovnih useva u proleće povećava se fond organske materije u zemljištu, rastresitost zemljišta i azota u njemu. Najbolji način je da se setvom leguminoznih biljnih vrsta ili samostalno ili u smešama sa drugim vrstama, prevashodno travama, gajenoj biljci koja će se u proleće sejati obezbedi određena količina pristupačnog azota.

Studenti žele da budu lideri u proizvodnji hrane

Jedan od značajnih problema koji je prisutan u ratarstvu su korovi. Primena alternativnih mera kontrole korova je mnogo jeftiniji, povoljniji i zdraviji način ne samo za zemljšte već i za kvalitet glavne gajene biljke.

 

 

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

Poljoprivrednim proizvođačima koji nemaju odgovarajuću saradnju i konsulataciju sa stručnjacima, sada je veoma teško.

-Sve je više ljudi koji shvataju da će u svetu u prednosti biti oni koji imaju proizvedenu hranu i to zdravu i kvalitetnu. Sve je više studenata koji se opredeljuju za Poljoprivredni fakultet jer žele da započnu poljoprivrednu proizvodnju kako bi bili lideri u proizvodnji hrane bilo koje vrste. Po meni najveća privilegija u društu, zbog čega sam i ovde, je  proizvoditi hranu za sebe i zadovoljiti potrebe u ishrani drugih, kaže Dolijanović.

Piše: Jasna Bajšanski

Izvor: Agroportal.rs

Foto: J. Bajšanski i Pixabay

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.