19 oktobra, 2020

Otkupne cene suncokreta pokrenule lavinu nezadovoljstva zbog situacije u domaćem agraru

Žetva suncokreta u Srednjem Banatu gotovo da je završena. Počela je sredinom avgusta ali su kiše, koje ovom usevu u tom periodu nisu bile od koristi, na kratko odložile ovaj posao. Suncokret se nalazi se na još svega 10 procenata zasejanih površina, ove godine to je 38.000 hektara što su i najveće površine u našoj zemlji. Ipak, to je oko 2.000-3.000 hektara manje nego prošle godine. Prema rečima Zorice Rajačić iz zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe, za ovu proizvodnu godinu ključan je bio raspored padavina, a njena karakteristika je i veliko variranje prinosa. Prema njenim rečima, nisu u pitanju delovi Srednjobanatskog regiona, već se ove pojave odnose na razlike među parcelama. To je prevashodno uslovljeno neujednačenim rasporedom padavina, pa je rod od jedne do četiri tone po hektaru. Najčešći prinos je 2,5-3 tone po hektaru, što je otprilike i prosek regiona. To je niži prinos u odnosu na predhodne dve godine tako da proizvođači ne mogu biti zadovoljni. Poređenja radi, i kod pšenice smo imali ovakva variranja, pa je rod bio od 2-8 tona po hektaru.

-Osim rasporeda padavine treba naglasiti da su ove godine ključni uticaj imali i kvalitet zemljišta, primenjena agrotehnika i predusev. Manji uticaj imali su izbor sorti, vreme setve i nege useva jer to sve proizvođači svakako odrade na vreme. Strna žita su daleko bolji predusev u odnosu na kukuruz, suncokret ili šećernu repu jer su manji potrošači vode. Tako smo i na ostalim usevima kojima je predusev bio suncokret imali problem jer je on veliki potrošač vode, te je velike količine potrošio još tokom prošle godine. Sem toga, veliki deficit je bio tokom jesenjeg i zimskog perioda, a padavine tokom maja i juna ove godine bile su nedovoljne da nadoknade deficit vlage u zemljištu jer je tada potrošnja od strane biljaka bila velika. Tokom jula biljke zbog cvetanja i oplodnje dnevno troše veliku količinu voda, a tada su zabeležene manje količine padavina, objašnjava Rajačićeva.

Prema njenim rečima, u Srednjem Banatu u avgustu je bilo mnogo kiše ali za neke useve željena vlaga stigla je kasno. Banat je poznat po različitim tipovima zemljišta i zbog toga suncokret i zauzima velike površine. Prevashodno ova uljarica bolje podnsi i lošije tipove zemljišta ali u vremenski nepovoljnim periodama to se i te kako odrazi na prinos.

Niske cene smanjuju površine pod suncokretom

Dragan Kleut iz Stajićeva završio je žetvu suncokreta i rod na njegovim njivama bio je 2,5 tone po hektaru. Proletos je prepolovio površine pod suncokretom u odnosu na pretprošlu godinu, te se ovaj usev našao na svega četiri hektara. Kao razlog za manju proizvodu navodi cene koje su, kako kaže, u poslednjih osam godina katastrofalno niske. Ovogodišnja otkupna cena suncokreta u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata koji obuhvata poljoprivrednike iz grada Zrenjanina i još pet opština, i to Kikinde, Vršca, Nove Crnje, Sečnja i Žitišta, čiji predsednik je Kleut, pokrenula je lavinu nezadovojstva kod paora.  

-Nemamo računicu da sejemo suncokret. U suštini, ništa nije bolje ni sa ostalim kulturama jer imamo ozbiljan problem koji proizilazi iz monopola na tržištu. Ovogodišnja akontna cena suncokreta je 33 dinara za kilogram, priča se da će konačna biti 35 dinara. Prošle godine kilogram je plaćan 30 dinara. Podsetiću da je pre 8-9 godina suncokret plaća 55, pa i 60 dinara za kilogram. Od tada cena je umanjena za 50 odsto, kaže Kleut.

Monopol uništava ratare

Prema njegovim rečima, nije problem samo cena suncokreta. Otkupljivači kukuruza, čija žetva samo što nije počela, izlaze sa cenom od 14 dinara za kilogram.

-To je skandalozno niska cena i ona se ne plaća nigde jer ne prati tržište, ni ponudu ni potražnju na svetskim berzama. Mi poljoprivrednici smatramo da je Produktna berza u Novom Sadu institucija čije postojanje nije opravdano. Preko nje monopolisti poljoprivrednim proizvođačima nude izuzetno niske cene. U takvom odnosu snaga i monopola na tržištu, poljoprivrednici ne mogu da opstanu. Dok se monopilisti bogate, poljoprivrednici, koji su uglavnom prezaduženi i žive od infuzije bankarskih kredita,  propadaju i pitanje je vremena kada će morati da napuste ovaj posao jer godinama rade baz zarade, kaže ovaj poljoprivrednik.

Ove godine nema rekordnih prinosa u ratarstvu

Kleut ističe da na ruku poljoprivrednih proizvođača ne idu ni izjave iz resornog ministarstva da se postižu rekordni prinosi. U praksi, to je drugačije. Rod pšenice bio je umanjen za 30-40 odsto, suncokreta za 25-30 odsto tako da se ne može govoriti ni o prosečnom, a kamoli o rekordnom prinosu.

-Voleo bi da znam koji je cilj agrarne politike Srbije. Ukinute subvencije, regresirano gorivo i monopol na tržištu koji je doveo do smanjenja cena za 30-50 odsto, realnost je domaćeg agrara. Različita udruženja i asocijace poljoprivrednika slala su predloge za izmene i dopune aktuelnog Zakona o poljoprivrednom zemljištu kako bi zajedno došli do nekih rešenja ali u poslednjih 10 godina niko nije imao sluha ni da ozbiljno porazgovara sa nama a još manje i nešto da uradi.

Bruto prihod ispod 80.000 dinara po katastarskom jutru vodi u propast

U Botošu, srednjobanatskom selu poznatom po vrednim ratarima, prvoklasnoj zemlji i proizvodnji suncokreta, poljoprivrednici su ostvarili prinos od 800 kilograma do 2,3 tone po katastarskom jutru. Većina njih smanjila je površine pod ovom uljaricom. To je uradio i Dalibor Paskulov koji je žetvu završio na 20 hektara, što je 30 odsto manja površina u odnosu na prošlu godinu, a sledećeg proleća biće još 30 odsto manje njiva pod ovom kulturom. Ostvario je, kako kaže, osrednji prinos jer je suša učinila svoje, a sunckret je prodao lokalnom otkupljivaču.

-Na otkupnim mestima istaknute su akontne cene i smatram da je to ispipavanje tržišta od strane velikih prerađivača i izvoznika. Ukoliko su ponuđene količine nedovoljne oni se onda „smiluju“ i daju nam dinar ili dva veću cenu. Verujem da će tako biti i ove godine. Ministar je u zimskom periodu prvo obećavao cenu od 0,36 evra, zatim 0,33. I jedna i druga su više od 40 dinara što je jedina adekvatna cena za suncokret. Sve ispod toga je neozbiljno. Jer bruto prihod po jednom katastarskom jutru ne sme da bude manji od 80.000 dinara kako bi poljoprivrednik imao i minimalnu zaradu. Kod pšenice bruto je polovina od ove cifre, suncokret je nije dostigao, a sa ovim cenama i prinosom neće ni kukuruz, računa Dalibor Paskulov i napominje da je rod bio umanjen i kod pšenice. Najtragičnije će biti kod kukuruza jer su ratari očekivali prinos veći od 10 tona po hektaru, a kako stvari stoje biće 6-7 tona po jedinici površine.

Da li je poljoprivreda u Srednjem Banatu na kolenima?

-Moram na kažem da je poljoprivreda u mom regionu na kolenima. Iz godine u godinu nastavlja se agonija jer sada ne samo da smo na nuli kada svedemo račune, već smo u minusu. I zbog toga moramo ne nečem da uštedimo. I dolazimo u situaciju da uštedu postižemo na semenu i đubrivu. A na tome ne bi smelo da se štedi. Na neadekvatno pođubrenom zemljištu ne možemo da očekujemo spektakularan prinos. I ove jeseni ova situacija će se ponoviti. Sejaćemo seme s’ tavana, a đubrivo će izostati. Kako mi paori kažemo, rukavi su nam sve kraći i kraći i ruke povlačiomo da ne ozebu. Baš tako je i sa zemljom, objašnjava Paskulov i kaže da se u potpunosti slaže sa svojim kolegom Draganom Kleutom da je agrarna polititika, kako kaže, loša.

-Sva pomoć države ogleda se u tome da nas upute na kredit. Slušao sam jednog poljoprivrednog analitičara koji je rekao da je dug poljoprivrede sedam milijardi dinara. U proseku, poljoprivrednik u Srbiji je svaki svoj drugi hektar zadužio kod banaka. Smnjujemo proizvodnju i tako iz godine u godinu, na kraju ćemo prestati da se bavimo ovim poslom. Svi poljoprivrednici u mom regionu koji su na klackalici da odustanu mogu dobiti 250 evra po karastarskom jutru ako zemlju daju u zakup jer je ona prve i druge klase, prilično ogorčeno završava svoju priću ovaj poljoprivrednik.       

Autor: Jasna Bajšanski

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *