Institut za povrtarstvo iz Smederevske Palanke punih 77 godina bavi se oplemenjivanjem i selekcijom povrća i jedna je od dve firme u Srbiji koje se bave proizvodnjom semena.
Vizija i stretegija daljeg razvoja predviđa da, u skladu sa svetskim trendovima, Institut može da se nosi sa konkurencijom. To se posebno odnosi na paprike po kojima je ova institucija i najpoznatija.
ČITAJTE I: Aktuelna zaštita paprike od štetočina
Postoji široka lepeza sorata za svaku namenu. Stručnjaci ovog instituta intenzivno rade i na stvaranju hibrida paprike.
Tri ekonomski najzastupljenije i najisplativije povrtarske vrste su paprika, paradajz i kupus.
Statistika kaže da je u Srbiji proizvodnja paprike zasnovana na 20.000 hektara. Više od polovine površina zasejano je semenom sa tavana.
U ovom institutu smatraju da to nije dobro i napominju da oni koji proizvode ovo povrće pronalaze interes da ostave svoje seme.
Ali, gledajući na genetiku te vrste koja je fakultativno samooplodna, pitanje je koliko jedan proizvođač ima mogućnosti, znanja i vremena da održi sortnu čistoću. Zbog toga posle izvesnog vremena dolazi do cepanja sortimenta i nepoželjnih pojava.
Poslednjih godina Institut za povrtarstvo je komisiji Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede prijavio nekoliko novih genotipova.
Između ostalih, priznata je Moravska lepotica, paprika ajvaruša, izuzetno krupna, intenzivno crvene boje sa velikim procentom suve materije. Intenzivno miriše kao da se peče dok je još na polju.
Biljka Moravske lepotice je veoma snažna, razgranata, visokog rasta i visećih plodova.
Plod je dug, tipa kapije.
U tehnološkoj zrelosti je tamno zelene, a u biološkoj intenzivno crvene boje. Ima veoma debeo perikarp i izražene krupnoće i širine. Poseduje visok sadržaj suve materije, prijatnog je ukusa i intenzivnog mirisa.
Težina ploda je 150-200 grama. Reč je o srednjestasnoj sorti.
Gajenjem na otvorenom polju, uz primenu pune agrotehnike, ostvaruje prinose veće od 50 t/ha. Pogodna je za industrijsku preradu, ali i za potrošnju u domaćinstvima.
Takođe je tolerantna prema najčešćim prouzrokovačima biljnih bolesti na paprici.
Setvena norma:
- od 10 do 12 g/m2 (zaštićeni prostor);
- od 0,8 do 1,2 kg/ha (preko rasada);
- od 1,0 do 1,5 kg/ha (direktna setva)
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
U zaštićenom prostoru seje se januara i februara, preko rasada marta i aprila, a april je rezervisan i za direktnu setvu.
Period sadnje u zaštićenom prostoru je marta i aprila, a na otvorenom polju maja.
Od 70.000 do 100.000 biljaka zauzima jedan hektar i to u razmaku 20 x 50-70 cm.
Piše: Jasna Bajšanski