Na poljoprivrednom gazdinstvu Dejana Stambolića iz Ražnja već pet godina u „Taštinoj kuhinji“, brendu ovog domaćinstva, krčakaju se i pripremaju slatke i slane zimnice, ukupno 16 proizvoda. Sokovi, voćni sirupi, džemovi, slatka, ajvar … brzo su našli put do kupaca. Od Vranjanske dunje – koja je kruškastog oblika i zlatno-žute boje Stambolići prave slatka i sokove. Jako krupni plodovi teški i do 600 grama idealni su za ovu namenu. Sorta je samooplodiva a koristi se i za oprašivanje Leskovačke dunje.
A rakija od dunja osvojila je srca ljubitelja kvalitetne i lepe kapljice.
Pre devet godina 1.600 sadnica ovog cenjenog, i na većim površinama nedovoljno zastupljenog voća na našim prostorima, na imanju Stambolića našle su svoje mesto. Zasad je nešto više od 300 metara nadmorske visine i kako Dejan kaže, na samom početku najveći problem stvarala mu je ervinija. Za rakiju uzgaja Leskovačku dunju, inače najkvalitetniju sortu dunje na ovim prostorima. Leskovačka dunja sazreva u oktobru mesecu i daje okruglast plod mase oko 250 grama prepoznatljive žute boje. Prepoznaje se po ispučenju kod peteljke ploda. Prodornog je i jako prijatnog mirisa. Meso ploda je čvrsto i sočno. Dobro podnosi skladištenje više meseci.
Već 2013. godine na Stambolićevoj plantaži ubrani su i prvi plodovi, ukupno oko četiri tone. Tada je Dejan počeo da proizvodi i rakiju. Naredne godine ovaj domaćin angažovao je tehnologa čija receptura je proslavila dunjevaču iz Ražnja, a kako ovaj domaćin kaže, svi misle da znaju da naprave dobru rakiju ali to u praksi baš i nije tako, tako da bez stručnog znanja nema ni kvaliteta.
-Ove godine očekujem rod od oko 40 tona. Veći deo biće prerađen u sokove, a planiram da proizvedem oko 1.400 litara rakije. Najpre biramo samo zdrave plodove jer je za kvalitet rakije to presudno. Dunju sameljemo, a zatim je ubacimo u pasirku kako bi izdvojili semenke i semenu ložu. Ova smesa prepušta se procesu fermentacije. Mi ne koristimo enzime i kvasce već primenjujemo sporu fermentaciju koja traje 35-40 dana na 16 stepeni. Sledi pečenje rakije kod kojeg je važno da se dobije određena količina, a da se ne izvlači maksimum. I kod prepeka treba znati kada treba da se prekine proces destilacije, delimično otkiva svoje majstorstvo Stambolić.
Prema rečima našeg sagovornika, osvajanjem nagrade „Etno brend godine 2019“ koju je dobio od Zadružnog saveza Srbije i Ekonomskog portala „Privredni“ i specijalnog priznanja na Međunarodnom sajmu etno hrane i pića, pobuđeno je veliko interesovanje kupaca za njegovu dunjevaču. Jedni žele da svoje kolekcije obogate ovom rakijom, drugi da počaste prijatelje, treći da je nekome poklone. Kupci su ljudi sa dubljim džepom koji mogu da izvoje 2.500 dinara za litar ove dunjevače.
Za sada Stambolići rakiju prodaju sa kućnog praga, a u planu im je da u pogon stave destileriju u kojoj će se proizvoditi samo dunjevača. Ovaj poljoprivrednik suvlasnik je i Zemljoradničke zadruge „Naša zemlja“ čija delatnost je gajenje biljaka za pripremanje napitaka. Zadrugari u „Našoj zemlji“ nadaju se da će, nakon jednog odbijanja od strane Kabineta za regionalni razvoj, u sledećem krugu uspešno konkurisati i obezbediti neophodna sredstva za dalji napredak.
Piše: Jasna Bajšanski