Gordana i Vojislav Šokšić za potrebe porodice sami su proizvodili hranu na njivi u ataru Taraša, selu nadomak Zrenjanina, koja je kako kroz šalu kažu, Gordanin miraz. Pre 12 godina načini su značajan preokret. Umesto na kovencionalan način, povreće su počeli da proizvode po organskim principima. Prema njihovim rečima, nisu ni sanjali da će od ovog posla kasnije živeti.
-U nama se nekako probudila ekološka svest i proizvodnja zdrave hrane postala je naša porodična i životna filozofija. Meni ovaj posao pričinjava veliko zadovoljstvo ali istovremeno nosi i veliku odgovornost. Bila sam zaposlena u jednoj zrenjaninskoj firmi i kada smo, 2008. godine počeli da se okrećemo ovoj proizvodnji, egzistencija moje porodice bila je obezbeđena. Sada je ova proizvodnja naša osnovna delatnost i zbog toga sebi ne smemo da dopustimo propuste i grešeke, kaže naša sagovornica.
I upravo da bi se izbegle grešeke, obojica sinova upisali su Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer – organska poljoprivreda. Mirko je školovanje završio, zasnovao svoju porodicu, a roditeljima i mlađem bratu Goranu na farmi pomaže kad god je to potrebno. Goran je apsolvent i u porodičnom poslu zadužen je za administraciju. I tu ima mnogo obaveza jer Šokšići svoje povrće više ne prodaju na pijaci već ga isporučuju unapred dogovorenim kupcima – lancu marketa Lidl i Maksi.
Neophodno je održati balans hranljivih materija u zemljištu
Krompir, kupus, cvekla, bundeva, šargarepa, beli i crni luk, tikvice, blitva i pšenica –setevena je struktura za ovu proizvodnu godinu na 10 hektara Organske bio farme „Šokšić“. Sve se proizvodi na otvorenom polju. Najzastupeniji su krompir i kupus. Šokšići kažu da je krompir zaštitni znak njihovog gazdinstva. A kao i ne bi bio kad je Taraš nadaleko poznat baš po proizvodnji ovog povrća. Peskovito zemljište koje se naslanja na obale Tise pogoduje krompiru ali i ostalim biljakma. Zemljište je samo jedan faktor koji utiče da hrana proizvedena na njemu bude kvalitetna i da biljke donesu dobar rod. Znaju to Šokšići i zbog toga veliku pažnju posvećuju plodoredu. Jednu kulturu na istom mestu uzgajaju tek posle treće ili četvrte godine.
-Na ovaj način zemlju štitimo od iscrpljivanja i održavamo balans hranljivih materija. Za plodored posebno je značajna organska pšenica. Sejemo integralno hlebno žito i opredelili smo se za domaću sortu NS40S. Od zaštitinih sredstava upotrebljavamo ona koja je dozvolilo resorno ministarstvo. Ali, suština je da se uvek radi na preventivi. Mi ne dozvoljavamo da se bolesti pojave. Upravo zbog toga i seme koje koristimo je dobro i otporno. Bitan faktor uspešne proizvodnje je i dobra priprema zemljišta. Izuzetno je važno da ono u sebi ima puno hraniva jer je to garant da će biljka biti zdrava i snažna. Za đubrenje koristimo biljni otpad, odnosno zelenu masu ali bez stajnjaka, koji kupujemo, nema ravnoteže u zemljištu, objašnjava Gordana i napominje da su do pre nekoliko godina jedva nalazili stajnjak, a sada ga u selu ima na pretek jer su se poljoprivrednici opet okrenuli stočarskoj proizvodnji.
Organskim proizvođačima potrebna su sredstva za investicije
Gordana u šali zna da kaže da motika nikada iz mode ne izlazi ali zbog nedostatka radne snage Šokšići su odlučili da osavremene svoju proizvodnju pod vedrim nebom te su kupili špartač za specijalne kulture koji zamenjuje sezonske radnike. Ovu priključnu mašinu obezbedili su zahvaljujući konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Na isti način došli su i do novca za završetak hladnjače kapaciteta 30 tona i kupovinu boks paleta. Ukupna vrednost ovih investija je 1.200.000 dinara.
-Nama proizvođačima preko su potrebna sredstva za investicije. Kao članica upravnog odbora naše krovne organizacije „Srbija Organika“ i Vojvođanskog klastera organskih proizvođača, svesna sam da viši stepen prerade garantuje opstanak naše bio farme. Mi razmišljamo o otvaranju pogona za seckano povrće. Za to nam je potreban novac. Sada nam prilično dobro izgledaju kreditne linije Razvojnog fonda Vojvodine i Garancijskog fonda APV. Kamatne stope su korekte, kao i grejs periodi, kaže Šokšićeva.
Naša sagovornica pozdravila je i nove podsticajne mere Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno povećanje subvencija za 400 odsto od iznosa za podsticaje koji se u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju isplaćuju za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju. To znači da proizvođači organskih biljnih proizvoda mogu da ostvare subvencije u visini od 26.000 dinara po hektaru. Korisnik može da dobije iznos koji ne prelazi 520.000 dinara.
A da druženje uvek donosi nove ideje potvrđuje i priča naših domaćina. Naime, zajedno sa kućnim prijateljima dosetili su se da bi dve porodice mogle da se udruže i da organsku pšenicu koju proizvode Šokšići melju, a od brašna prave testenine. Ova ideja još uvek se razrađuje i velika je verovatnoća da će biti pretočena u delo.
Izvor: Revija Dobro jutro
Tekst i foto: Jasna Bajšanski