Sretko Veinović iz Beške uzgaja povrće na otvorenom polju, a sada pokušava da ovu proizvodnju zasnuje i u zatvorenom prostoru.
Kaže da je smanjio površine pod povrćem jer se pripema da ode u penziju. Doskora je za pijacu proizvodio gotovo sve povrtarske kulture po principu od svega pomalo i setvom na svakih 10-15 dana. Bilo je tu šargarepe, peršuna, kupusnjača, cvekle, kukuruza šećerca…
Na pitanje kako prevzilazi posledice klimatskih promena, Veinović kaže da je potrebno uložiti puno rada, zalivanja i obilaženja parcela.
-Ne može se više čekati kiša. Nekada se u proleće traktorom nije moglo ući u njivu, koliko je vlage bilo. Sada se, zbog nedostatka zimske vlage, može ići tokom cele godine. Biljka brzo popije raspoloživu vlagu i onda se često mora zalivati, priča za Agroportal.rs Sretko Veinović.
Foto: Agroportal.rs/Sretko Veinović, povrtar iz Beške
Na pitanje koliko tako često navodnjavanje poskupljuje proizvonju on kaže da je to za 30-40 odsto posebno zbog cene goriva.
-U zaštiti povrća od bolesti i štetočina mnogo toga se promenilo. Na tržištu je mnogo preparata, a ja koristim ona zaštitna sredstva koja su mahom za organsku proizvodnju i ako nemam sertifikovano organsko gazdinstvo. Na proizvodima se zbog toga vide i mala ooštećenja ali mojim stalnim kupcima, koji od mene kupuju povrće i 30-ak godina, to ne smeta, kaže naš sagovornik.
Sretko kaže da prati inovativna rešenja u svemu, pa i u izboru preparata. Koristi one koji imaju kratku karencu. Na taj način čuva svoje mušterije sa kojima je postao i kućni prijatelj. Oni su svoju decu, a sada i unučiće dovodili na pijacu.
Foto: Pixabay
-Kod mene se ne proizvodi jedno za kuću, a drugo za pijacu. Ono što jede moja porodica, jedu i naši kupci. Zbog toga se o karenci strogo vodi računa. Ako bi radio drugačije, poništio bih sam sebe, objašnjava ovaj domaćin.
Povrtari su prinuđeni da prate promene u proizvodnji i na tržištu
On je, kao i mnoge druge njegove kolege, bio na XXIII naučno-stručnom skupu povrtara koji su organizovali Vojvođansko društvo povrtara, Akadamijski odbor za selo SANU i Novosadski sajam.
Cilj okupljanja bio je unapređenje povrtarske proizvodnje – pravilnom i pravovremenom agrotehnikom, sprovođenjem redovnih mera nege, zaštitom od štetočina, korova i prouzrokovača bolesti i pravilnim izborom najproduktivnijih sorti ili hibrida povrća.
Foto: Agroportal.rs
Nema stručnog i naučnog skupa, a da se na njemu ne govori o klimatskim promenama i prilagođavanju proizvodnje njihovim posledicama. Sve počinje od semena, pa tako i semenske kuće pred sobom imaju ozbiljan zadatak.
-Semenska proizvodnja prilagođava se i tim promenama kako u sortimentu tako i kod samih povrtarskih kultura. To konkretno znači da se uvode sorte koje pokazuju bolju otpornost na vrućine i imaju ranije rokove zrenja, objašnjava dipl.inž. poljoprivrede Bojan Đorđević, Hoya V.S.
Drugi značajan prioritet je održiva proizvodnja. U ovoj semenskoj kući kažu da o tome takođe mnogo vode računa birajući hibride koji zahtevaju manju upotrebu pesticida, bolju iskorišćenost đubriva i bolje čuvanje plodova.
Foto: Pixabay
-Povrtari su prinuđeni da prate ove promene jer se menjaju i tržište i zahtevi potrošača. Primera radi, veća je tražnja za manjim lubenicama i za šeri paradajzom. Zbog toga proizvođači biraju nove sorte i hibride, čak i nove biljne vrste za ove prostore. Kod zeljastog povrća dosta toga je novo, kod paradajza, dinja i lubenica sve je traženiji kvalitet na račun izgleda, poručuje Đorđević.
Osim semenskih kuća, povrtari su u izložbanom delu mogli da vide, i da se informišu o upotrebi dronova u ovoj grani poljoprivrede, savremenim načinima navodnjavanja, upotrebi Geo2 đubriva, biostimulatora, bioagenasa, biljnih hormona i dr.
Svaka ozbiljna država nastoji da obezbedi prehrambenu sigurnost
Prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i predsednik Vojvođanskog društva povrtara u svom uvodnom izlaganju govorio je o opstanku povrtara i značaju upotrebe inovacija u povrtarskoj proizvodnji.
-Značajan broj malih proizvođača povrća ne može u ovim uslovima agrarne politike da opstane na tržištu. Zbog toga veliki broj „malih“ nažalost napušta ovu proizvodnju i seli se u ratarstvo. I kod„srednjih“ proizvođača počeli su da se javljaju problemi pre svega zbog ekstremno skupog svog potrošnog i repromaterijala, pre svega goriva, gasa, energenata, ali i zbog sve skuplje žive radne snage. A iste nema „ni za lek“. Nema radnika mlađih i srednjih godina. Na račun ovih „malih“ i „srednjih“ rastu „veliki“ i zemljoradničke zadruge, rekao je Ilin.
Foto: Agroportal.rs/Prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
On im je poželeo da izdrže ovaj period izuzetno skupe proizvodnje. Proizvodnja na parceli košta između 7 i 40 centi za kilogram gotovog proizvoda u zavisnosti od biljne vrste. Ovoj maksimalnoj ceni treba dodati još toliko za skladištenje i čuvanje, pre svega zbog skupe energije, manipulacije, radne snage angažovane na kalibriranju, pakovanju i distribuciji povrća.
-Ako se najintenzivnije grane poljoprivrede, povrtarstvo, voćarstvo i hortikultura, u skorijoj budućnosti ne podrže, ovoj proizvodnji se ne piše dobro. To ističem jer svaka ozbiljna država u prvom redu nastoji da obezbedi prehrambenu sigurnost u svim proizvodima, naglasio je prof. dr Žarko Ilin.
Agroportal.rs
On je ukazao na to da i ratari imaju ozbiljnih problema, stočari još većih, a sad je pritisak počeo da se oseća i kod najintenzivnijih grana proizvodnje. Ilin očekuje promene u agrarnoj politici i mogućnosti subvencionisanja zadruga, kompanija, firmi, profesionalnih proizvođača svih kategorija.
Rešenje je u kooperativama i proizvodnji deficitarnog povrća
-Malim proizvođačima koji imaju 1-3 hektara povrća savetujem da osnuju sopstvene zadruge po modelu kooperativa u EU. Tamo svaka kooperativa ima najmanje 3.000 članova, a po jedan hektar – to je 3.000 ha. Na toj površini može da se rasporedi 30 vrsta povrća odabranih adaptibilnih, stabilnih sorti. Na taj način ima se horizontalna povezanost, a ostvaruje se i vertikalna. Više se proizvođač na pijaci ne pojavljuje kao pojedinac koji će prodati 50-150 kg svoje robe dnevno po jednoj tezgi već ćete kao celina imati mogućnost da birate tržište poput Italije, Španije, juga Francuske, pogotovo Holandije. Ne treba da izmišljamo toplu vodu da bi povrtarstvo opstalo i napredovalo, kaže Ilin.
Foto: Agroportal.rs
Zvanična statistika pokazuje da mi proizdemo duplo više povrća od naših potreba. Mimo toga, veliki broj povrtarskih vrsta koje se prerađuju, statistika uopšte ne vodi – od boranije, kukuruza šećerca, peršuna, spanaća, mirođije i niza drugih povrtarskih vrsta. Profesor Ilin naglašava da su se svi usresredili samo na papriku, crni luk, eventualno krompir, kupus, manje neke kupusnjača za preradu…
-U svojoj proizvodnji trebamo da imamo ono povrće koje drugi ne proizvode i na taj način tražnja mora da raste ne samo kod nas nego i u izvozu. Dobro se plasira prerađeno povrće, pre svega sušeno i dehidrirano, a zatim hladno i toplo prerađeno. Biofermentisanog ima u manjem obimu, oko 6.000 tona na godišnjem nivou i tu dominira kiseli kupus, objasnio je ovaj naš eminentni stručnjak za povrtarstvo.
