Kada se priča o poljoprivredi, ne može se gledati samo u svoje dvorište. Kada se govori o tržišnim okolnostima, neophodno je sagledati širu perspektivu – pre svega svetsko, a zatim i regionalno tržište.
Osnovni ciljevi Svetske organizacije za hranu UN – FAO u okviru Programa za hranu je da se čitavom svetu obezbedi raspoloživost i dostupnost poljoprivrednih proizvoda i zaštita dohodka poljoprivrednih proizvođača.
Raspoloživost uopšte nije upitna jer su ukupni prinosi bazičnih poljoprivrednih kultura – pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, pirinča dovoljni za svetsku populaciju. Pšenica, suncokret i pirinač imaju petogodišnje minimume ukupnih svetskih zaliha što ukazuje da će kasnije doći do povećanja cena na tržištu. Ipak, reč je o kozmetičkim promenama na relaciji ponude i tražnje. Zaključak je da proizvodnje ima dovoljno da se podmire svetske potrebe za hranom.
ČITAJTE I: Zadrugari žele nova znanja i izlaz iz preteške situacije u poljoprivredi
Da li je hrana dostupna? Da li se pozicioniranost na tržištu promenila? Koje su posledice aktuelne geopolitičke situacije? Da li je Srbija ostala bez svojih kupaca žitarica? Ovo su neka od pitanja na koja odgovore daje agroanalitičar Žarko Galetin, a prenosi ih Agroportal.rs.
Najveći problem je dostupnost hrane, posebno u vremnu pandemije kovida i u kontekstu rusko-ukrajinskog sukoba. Na čega se tu prvenstveno misli?
-Tu se pre svega misli na logistiku, mogućnost dopremanja robe, gde su problemi nastali usled jednostranog zatvaranja granica, uvođenja različitih ograničenja, kvota … Mora se naglasiti da je tzv. Žitni sporazum prvo otvorio crnomorsku rutu, da bi je kasnije zatvorio. Druga bitna okolnost u dostupnosti hrane su cene. Globalno gledano, sada imamo recesiju na svetskom tržištu što dovodi do toga da su slabo platežne zemlje manje sposobne da izađu na tržište i da kupe hranu. Broj gladnih ljudi u svetu danas je više od 800 miliona što znači da je svaki 10. stanovnik Zemlje u zoni elementarnog siromaštva koje podrazumeva dnevnu potrošnju od 1,25 dolara, što je 150 dinara. Proizvodnja hrane u svetu oko 3 milijarde tona godišnje. Poražavajuć je podatak da se više od 900 miliona tona baca, a to je jedna trećina proizvedene hrane. Ovaj podatak je poražavajuć i predstavlja poraz politike UN i njene FAO organizacije koja bi o tome trebala da vodi računa. Drugi veliki problem je zaštita dohotka poljoprivrednika pre svega zbog šarenolikih agrarnih politika koje su dovele do velikog raslojavanja u poljoprivrednoj sferi. Ovaj problem posebno je izražen u zemljama Podsaharske Afrike i Dalekog istoka.
Ko je ko na svetskom tržištu hrane?
-Pojam prehrambene sigurnosri uvek je pšenica, a pre 20 godina SAD apsolutno su dominirale u izvozu pšenice. Ova zemlja decenijama je bila apsolutni lider u svetu. Danas to više nije. Apsolutnu dominaciju u izvozi pšenice danas ima Rusija koja snabdeva svetske uvoznike pšenice – Egipat, Alžir, Tursku, Indoneziju…Tržišta koja su donedavno snabdevale SAD, Kanada i delom EU, sada za partnera imaju Rusiju. To je jedan od razloga zbog kojeg imamo jeftinu pšenicu na svetskom tržištu.
Slična situacija je i na tržištu kukuruza. Pre dve decenije SAD su imale dominaciju u vidu dve trećine svetskog izvoza. Pre 10 godina to je palo na jednu trećinu, da bi sada palo na nivo od 27 odsto. Brazil je sada preuzeo primat. On je interesantan jer je, pored Rusije, Kine i Južene Afrike reč o zemlji, jednoj od osnivača BRIKS-a. Mnoge zemlje su konkurisale da uđu u ovaj savez koji, kada se pogledaju njegovi potencijali, dominira i u proizvodnji i u izvoznim potencijalima.
Kada se pogleda sadašnja situacija jasno je da su se „ozbiljno pomešale karte“ na tržištu žitarica i uljarica i sada je sasvim drugačija slika u odnosu na pre 10, a posebno pre 20 godina.
Kada govorimo o dominaciji kukuruza u ukupnoj ratarskoj proizvodnji, ovaj usev u Srbiji gubi dominaciju. Da li je tako i u svetu? Šta se dešava na tržištu uljarica?
-U svetu je to drugačije. Kukuruz je prepoznat kao višenamenska kultura i sirovina za prehrambenu, hemijsku, energetsku industriju. Dakle, prepoznat je kao najperspektivnija žitarica. Kada je reč o pirinču, kao izrazito zastupljenoj žitarici na svetskom tržištu, proizvedene količine se nisu menjale u proteklih 16-17 godina. U Kini se, usled povećanja životnog standarda i ukupnog nacionalnog dohodka, pirinač napušta kao osnovna životna namirnica i prelazi se na hranu sa više proteina, odnosno na upotrebu pšenice i kukuruza.
Kada se govori o uljaricama, soja je kod nas, pored suncokreta, najzastupljenija. Oko 92 odsto ukupne proizvodnje soje zastupljemo je na američkom kontinentu – SAD, Brazil, Paragvaj, Argentina. I upravo je Brazil pre 10 godina preuzeo vodeću ulogu u izvozu soje, a ove godine reč je o rekordnim količinama, koje SAD potiskuju na drugo mesto, procenilo je američko Ministarstvo poljoprivrede koje se smatra najrelevantnijim. Kada se govori o suncokretu, tu treba znati da je suncokretovo ulje u potrošačkim navikama našeg stanovništva najzastupljenije kada se poredi sa drugim biljnim uljima. Tržište ovog ulja veoma se poremetilo usled rusko-ukrajinskog sukoba jer su Rusija i Ukrajina najveći proizvođači suncokreta na svetu i daleko najveći izvoznici. Ali, suncokretovo ulje u strukturi ukupnih potrošnji ulja u svetu je ispod 10 odsto. Kada pričamo o uljanim kulturama moramo biti svesni činjenice da tržište uljastva ne zavisi u velikoj meri od suncokreta. U strukturi ulja na svetskom nivou najznačajnije je palmino ulje koje se proizvodi u zemljama Dalekog Istoka, Indonezije, Malezije itd. Indija je donela Uredbu o zabrani izvoza palminog ulja i ta zabrana poremetila je čitav sektor uljarstva. Došlo je do promene cena i sojinog i suncokretovog ulja. Zbog toga je potrebno pažljivo posmatrati tržište suncokreta, a istovremeno moramo biti svesni šta sve utiče na cenu ulja, pa i suncokreta.
Šta je sa dohodkom poljoprivrednika?
-Na 3. mestu zadataka FAO organizacije je zaštita dohodka. Tu se koriste različite politike. Primera radi EU je celokupnu zajedničku agrarnu politiku akcentovala na Zelenu agendu, koja je odlična stvar ali, verovatno će koštati poljoprivrednike i u prinosu i u dohodku. Evropska komisija je spremila budžet da poljoprivrednim proizvođačima to nadoknadi. S’ druge strane SAD akcenat stavljaju na povećanje proizvodnje ne vodeći računa o klimatskim promenama, smanjenju efekta staklene bašte i dr. Amerikanci su pragmatični i oni uvek planiraju nešto između profita i održive proizvodnje.
Svetki program za hranu UN namenjen je, s’ jedne strane podizanju poljoprivrednih kapaciteta nerazvijenih zemalja i s’ druge strane obezbeđivanju nedostajuće hrane nerazvijenim zemljama. Tim povodom razmenile su se oštre reči između UN i Rusije po pitanju gde ide ukrajinska pšenica. Rusi kažu da su oni otvorili crnomorski koridor ali pšenica nije otišla onima kojima je potrebna u skladu sa Svetskim programom hrane po kojem je 700 miliona tona pšenice trebalo da bide isporučeno zemljama Afrike. Ona tvrdi da su te količine otišle na tržite EU – konkretno Italije koja je ove količine zadržala za sebe.
Na svetskom tržištu se vodi prljava igra u kojoj niko nikom ne veruje. U takvoj atmosferu i mi trebamo da se pronađemo i zaštitimo našu poljoprivredu. I ako se kaže da smo mi u jedinstvenom tržišnom sistemu, ja mislim da nismo.
Kina ne štedi pare na konto svog ekonomsko-prehrambenog suvereniteta i prehrambene sigurnosti. Sa aspekta ekonomije neracionalno je da jedna zemlja, koja je i najveći potrošač kukuruza u svetu „drži“ 65% svetskih zaliha ove žitarice. Kina neće da zavisi od neke buduće situacije i trauma na svetskom tržištu hrane u kojoj bi Amerikanci ili Rusi „pritisnuli crveno dugme“ . Kod svih najvažnijih kultura, osim soje, svetske zalihe su u Kini i to iznad 50%.
Kada se u obzir uzmu 2020/21, godina, period neposredno pred izbijanje rusko-ukrajinskog sukoba vidi se da je četvrtina svetskog izvoza pšenice bila iz ove dve zemlje, kukuruza oko 15%, suncokreta oko 60%, suncokretovog ulja tri četvrtine. U 2023/24 godini kapacitei Ukrajine padaju, a kapaciteti Rusije rastu. Pre rata Rusija je imala izvoz od 33 miliona pšenice, a Ukrajina 18. 800.000 tona. Godinu dana kasije Rusija ima 42 miliona tona, Ukrajina 11 miliona tona. Zbirno gledano, ove dve zemlje su i dalje najprisutnije u izvozu pšenice.
Koje su neposredne posledice rusko-ukrajinskog sukoba?
-Postoji neposrednihg posledica ovog rata. Najznačajnije su:
- Onemogućen je izvoz iz tri značajne crnomorske luke
- Uništena je logistika
- Izvoz iz Ukrajine je gotovo u potpunosti onemogućen
- EU i SAD su uvele sankcije Rusiji
- Predhodne ekonomske godine 30% površina u Ukrajini je neposejano
- Povećani su troškovi osiguranja prevoza robe kao i same robe
- Promenila se percepcija zaliha
Šta je pokazala ova kriza?
-Ova kriza je pokazala autističnu politiku i licemerje bogatih zemalja. Po izbijanju sukoba prvo se desilo zatvaranje zemalja – izvoza nije bilo ili ga je bilo u ograničenim količinama. Srbija ima izvozne viškove kod svih primarnih kultura, a u jednom momentu je zatvorila svoje granice. To je s’ jedne strane normalno ali, velike zemlje koje kreiraju sukobe prve su iskompromitovale politiku UN. Svetska trgovinska organizacija (STO) sve više liči na instituciju koja nije spremna niti sposobna da odgovori osnovnim principima na kojima se temelji i da odreaguje na slučajeve jednostranog zatvaranja i uvođenja sankcija. STO se nije oglasila ni po jednom od ovih problema. Nedavno se čulo da će Ukrajina pokrenuti javno-istražni spor pred ovom organizacijom i tužbu protiv Poljske koja je ponovo postavila pitanje zabrane uvoza ukrajinskog žita.
EU se danas nalazi između političkog jedinstva i ekonomskog nejedinstva. To se videlo kada su zemlje koje se graniče sa Ukrajinom uvele zabranu uvoza pšenice zbog ugrožavanja dohodka njihovih poljoprivrednika, tada su naišle na osudu Evropske komisije koja je ipak odobrila na se ova zabrana ograniči na određeni rok. Tu se vidi fingiranje jedinstva koje je pokazalo poroznost čitavog sistema i funkcionisanja EU.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Da li je naša roba ostaje zarobljena u Srbiji?
Dve luke na Dunavu koje pripadaju Ukrajini – Izmail i Reni, bila su najbolja rešenja da se ukrajinska roba transportuje uzvodno do kanala Černa voda koji spaja kopno Rumunije sa Konstancom. To je našim izvoznicima pšenice donelo velike probleme jer Konstanca više nije operativna luka za srpsku robu duže vreme. To može i dalje da bude veliki problem, a to je i razlog zbog kojeg Rusi granatiraju terminale u Izmailu i Reniju.
Zaključak je da su faktori poput geopolitike i čiste politike postali diminantni, a oni nemaju mnogo veze sa tržištem. Ozbiljne teme za razmišljanje su organičenost resursa, demografski faktor, promena klime i geopolitika.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal.rs