Proizvođači kupusa iz Futoga ovu proizvodnu godinu jednom rečju ocenjuju kao užasnu. Razloga je više, a kako kaže Miroljub Janković iz Udruženja „Futoški kupus“, situacija se ne može generalizovati već se može reći da su članovi „prošli“ onako kava ih je sreća poterala.
ČITAJTE I: Do kvaliteta i prinosa u povrtarstvu dolazi se danonoćnim radom i praćenjem savremene tehnologije
Neko je imao i totalnu štetu, a kod nekoga je ona bila minimalna. Drugim rečima, slika je jako šarena, od proizvođača do proizvođača.
-Negde su štete 20 odsto, negde 50, a negde i 100 odsto. Prvo smo imali borbu sa ekstremno visokim temperaturama i sa nedostatkom kiše. Bila je to tromesečna suša. U tim nenormalnim uslovima ipak smo zasnovali proizvodnju kupusa i održavali sve kulture koje uz njega radimo. Kada je o kupusu reč, u tom periodu problema smo imali samo sa sitnim insektima, poput tripsi i buvača. Zatim su usledile velike kiše koje su donele bolesti i nalet insekata. A da zlo ne ide samo, potvrdio je i grad koji je padao septembra i zahvatio najveći deo futoškog atara. Stariji meštani kažu da toliku količinu leda ne pamte, priča Janković.
Miroljub ove godine futoški kupus ima na jednom hektaru. Reč je o psekovitom zemljištu i do 20. avgusta potrošio je oko 550 litara dizel goriva za pripremu zemljišta za rasađivanje, navodnjavanje i održavanje biljaka u dobroj kondiciji. Kiša, koja je kasnije došla, za dva dana je donela 100 litara vode po kvadratnom metru i to se ponovilo u nekoliko navrata. Kiša je donela nove problme – pojavile su se gusenice, ose, nedaće sa bakterijama, gljivičnim infekcijama…
Troškovi veći za 200 odsto, cena prošlogodišnja
-Imam neki čudan osećaj da će kupus ove godine biti jeftiniji nego lane. Naš brend futoški kupus na malo sada se prodaje po ceni od 80 dinara za kilogram dok su cene na veliko dosta niže i za kilogram se plaća 50-60 dinara. Sve druge vrste kupusa su izuzetno jeftine tako da kada realno sagledamo situaciji sada je naš kupus više od 2,5 puta jeftniji u odnosu na isti period prošle godine jer su svi ulazni parametri poskupeli više od 200 odsto. Ono što nije obrao Bog, kako sad stvari stoje, obraće tržište. Ko učestvuje u formiranju cena ne znam ali, situacija je takva, poručuje Janković i dodaje da bi voleo da bar malo dođe do usklađivanja troškova proizvodnje i prodajne cene.
Prihvatljivo bi bilo 100 dinara za kilogram ali, kako on kaže, sumnja da će se to dogoditi. Kada se u obzir uzmu celokupna ulaganja, sadašnja cena futoškog kupusa znači samo čist gubitak za proizvođače.
-Znate, kada dođete na parcelu u na njoj nemate baš nište, a uložili ste mnogo, ni malo nije sve jedno. Ali, kako se rod razlikuje od njive do njive, neko će biti na nuli, neko u debalom minusu, a neko ko je baš imao sreće možda će zaraditi koju crkavicu, zaključuje naš sagovornik.
Ni kišeljenje ne može da popravi situaciju
Na pitanje da li gazdinstva koja su članovi ovog udruženja, a rade kišeljenje kupusa, mogu da ostvare neku zaradu, Janković odgovara odrično. Ovo obrazlaže činjenicom da veliki pogoni koji se bave kišeljenjem hibrida kupusa zaradu mogu da ostvare ako je prodajna cena kilograma ovog fermentisanog proizvoda jedan evro.
-Sirovina nije skupa ako je ima dovoljni i ukoliko zadovoljava neophodne kriterijume za kišeljenje. Ako se ima glavica koja je oštećena od grada, a nije pukla, ona ne može da ide u proces kišeljenja jer se na mestu oštećenja javljaju saprofitne bakterije. Sada se može proceniti da će kiselog futoškog kupusa biti svega 50-ak tona. Ostalo će se prodati kao svež kupus. Inače, tokom ovog Miholjskog leta svež kupus se jako malo prodaje. Dosadašnja praksa pokazuje da se svež kupus najviše tražio od septembra do polovine oktobra, posebno od strane kupaca koji imaju krsne slave od novembra. Ovog septembra smo imali male količine, a značajniju prodaju očekujemo od 25. oktobra, kaže Miroljub.
Na Zakon o geografskim oznakama čeka se 4-5 godina
Inače, ove godine u futoškom ataru autohtona sorta kupusa našla se na svega 25 hektara što je duplo manje nego prošle i svih predhodnih godina. Zajedno sa površinama smanjio se i broj učesnika u proizvodnji kupusa koji nosi oznaku zaštićenog geografskog porekla. Svako koga je put navodio da u ovo doba godine prolazi deonicom od Begeča do Novog Sada video je 200-300 traktorskih prikolica punih kupusa. Sada je slika sasvim drugačija, svega 20-ak prodavaca. To se reflektuje i na aktivnosti i različite manifestacije Udruženja proizvođača i prerađivača futoškog kupusa.
-Sada smo se posvetili samo našem brendu – futoškom kupusu i nama proizvođačima. Sve je manje ljudi koji učestvuju u ovoj proizvodnji i naprosto moramo da vodimo računa o onome što imamo. Proizvođačima pomažemo i savetima i u materijalnom smislu. To je jedini način da opstanemo i sačuvamo ovu kulturu, kaže naš sagovornik.
Inače, futoški kupus je autohtona sortna populacija gena nastala i održana do danas na prostoru mesta Futog, pre više od pet vekova zahvaljujući prirodnoj selekciji i drevnim znanjem ljudi sa ovog prostora u kultivaciji biljnih vrsta i povoljnih mikro klimatskih uslova ovog podneblja. Ovo je dovoljan razlog da se postavi pitanje da čuvari ovog genetskog blaga koje nosi oznaku zaštićenog geografskog porekla imaju pravo na dodatne podsticaje od strane države.
-Neke mere ovog tipa javlaju se sve stidljivije i stidljivije. Reći ću vam da se Zakon o geografskim oznakama usvaja već 4-5 godina ali nikako da se iznedri. Državne institucije čekaju da on bude donet da bi znale kako da se odnose prema nama. Moram da istaknem Gradsku upravu za privredu Novog Sada koja pomaže sve proizvođače proizvoda sa geografskom oznakom. Naša i priče kao što je naša svoj puni kapacitet mogu ostvariti samo dodatnim osnaživanjem ljudi koji čuvaju staru genetiku. Sada je podrške sve manje i manje, zaključuje Miroljub Janković.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Udruženje „Futoški kupus“