Većina povrtara povrće gaji u zaštićenim prostorima, najčešće plastenicima, od ranog proleća do kasne jeseni čime se obezbeđuje duža berba odnosno žetva i kontinuirani urod, u periodu kada napolju ne vladaju povoljni uslovi za gajenje.
Nakon obavljene žetve proizvođači bi trebali da očiste zaštićene prostore, da uklone sve žetvene ostatke, kanape/uzice i drugi naslon, malč folije i kapajuće trake, odnosno da nakon čišćenja objekat ostane poptpuno prazan a zemljište bez pokrivača.
ČITAJTE I: Đurić: Seme povrća je sve teže i proizvesti i prodati
Time se uklanjaju prouzrokovači biljnih bolesti i štetočine koje su bile aktivne tokom sezone, čime se smanjuje njihov infekcioni potencijal za narednu godinu, a isto tako, vrši se njihovo nehemijsko suzbijanje, koje je u vreme ukidanja aktivnih supstanci pesticida veoma dragoceno i efikasno.
Zašto je važno uzorkovanje zemljišta?
Pored uklanjanja žetvenih ostataka, naredna stavka u pripremi plastenika za narednu godinu jeste uzorkovanje zemljišta i agrohemijska analiza zemljišta. Ova mera podrazumeva da se uzme reprezentativni uzorak zemljišta i da se uradi makar osnovna agrohemijska analiza zemljišta (pH u vodi; pH u KCl ili CaCl2; Humus; sadržaj osnovnih makroelemenata – N, P, K), ili pak kompletna agrohemijska analiza zemljišta (pH u vodi; pH u KCl ili CaCl2; Humus; sadržaj makro i mikroelemenata – N, P, K, Ca, Mg, Zn, Mn) čime se dobija detaljan uvid u stanje zemljišta, a na osnovu kog se pristupa đubrenju, koje treba da bude bazirano na količinama hranjivih materija u zemljištu i na zahtevima biljne vrste koja planira da se gaji u narednoj godini. Kako su najčešće gajene vrste u plastenicima paprika, krastavac i paradajz, a ređe zelena salata, preporuka jeste da se u plodored uvrste biljne vrste koje pripadaju drugim botaničkim familijama i imaju drugačije zahteve prema hranjivim elementima u odnosu na navedene. Jedna od takvih biljnih vrsta jeste rani kupus.
Proizvodnja ranog kupusa, poslednjih godina je sve popularnija, a osnovne prednosti njegovog gajenja pored važnosti u plodoredu, ogledaju se u činjenici da kupus može izneti višak azota u zemljištu čime se snižava nivo ovog hraniva i izbegava se prekomerno bujanje biljaka naredne godine što za posledicu ima bolju tolerantnost na prouzrokovače biljnih bolesti ali i štetočine, u prvom redu liste vaši, belu leptirastu vaš i grinje. Većina sorti i hibrida ranog kupusa svoj vegetacioni period završava u roku od 55-70 dana od momenta rasađivanja, sa prosečnom masom glavice od 1,5 do 2 kilograma.
Đubrenje ranog kupusa
Kupus se može smatrati međuusevom, odnosno usevom za koji nije neophodno obaviti plansko đubrenje s obzirom na dužinu vegetacionog perioda, izuzev u slučaju da se u zemljištu nalazi deficit elementa za kojim kupus ima velike potrebe, poput kalijuma jer se kupus smatra kalijumovom biljkom. U tom slučaju, neophodno je primeniti đubrivo sa većim sadržajem kalijuma koji se nalazi u obliku kalijum-sulfata – SOP. Đubrenje ranog kupusa se može obavljati primenom vodotopivih đubriva kroz sistem kap po kap u ključnim fazama, a opet bazirano na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Naročito važno je obratiti pažnju na količine azota u zemljištu i na đubrenje azotom kako ne bi došlo do nagomilavanja nitrata u listovima.
Đubrenje samog zemljišta u plastniku je od ključne važnosti za plodnost istog i visok prinos gajenih vrsta u njemu. Iz tog razloga, neophodno je isplanirati proizvodnju kako bi se na vreme uklonili žetveni ostaci, kako bi se blagovremeno uradila agrohemijska analiza zemljišta i samo đubrenje i time hraniva, a naročito fosfor i kalijum, prešli u pristupačan oblik za glavne useve u plodoredu. Preporučujemo da se prilikom jesenjeg đubrenja unesu i adekvatne količine dobro zgorelog stajnjaka ili peletiranog pilećeg stajnjaka, koji se može naći sa različitim sadržajem hranjivih elemenata (3:3:3; 12:5:15; 6:15:3), te se može odabrati adekvatna formulacija na osnovu analize zemljišta.
Proizvodnja rasada ranog kupusa
Setva semena za proizvodnju rasada ranog kupusa, obavlja se u periodu od 15. decembra do 15. januara. Period setve zavisi od uslova u kojima se rasad gaji, odnosno temperature koja vlada gde se gaji rasad. Optimalne temperature su od 15-18 ⁰C , a vlaga ne bi trebala da prelazi 65%, čime se smanjuje mogućnost razvoja prouzrokovača bolesti rasada kupusa, u prvom redu fitopatogenih pseudogljiva Pythium spp. i Olpidium brassicae, kao i fitopatogena gljiva Rhizoctonia solani. Osnovna mera borbe protiv ovih prouzrokovača biljnih bolesti jeste adekvatno zalivanje, održavanje relativne vlažnosti ispod 65% i temperature ispod 20 ⁰C. U cilju suzbijanja navedenih prouzrokovača, neophodna je i dezinfekcija alata, stolova kao i kontejnera za setvu, gde se oni održavaju duži vremenski period. Seme ranog kupusa se vrlo često tretira fungicidima u ove namere, a u slučaju pojave navedenih patogena, neophodna je primena fungicida, koji nažalost u Srbiji nisu registrovani za tu namenu, ali se u praksi neretko koriste preparati na bazi aktivnih supstanci propamokarb-hidrohlorid, fosetil-aluminijum ili njihova kombinacija, koji se koriste i u zaštiti rasada drugog povrća od identičnih prouzrokovača. Još jedan od razloga, zašto temperatura ne treba da bude preko 20 ⁰C, a naročito ne u početku, dok kupus ne formira prvi pravi list, jeste da ne dođe do izduživanja rasada, jer se time gubi na kvalitetu istog, a isto tako rasad postaje osetljiviji na navedene prouzrokovače. Nakon formiranog prvog lista, temperatura se može povećati na 20 ⁰C, dok se u početnim fazama savetuje da ona bude bliža 15 ⁰C. Od momenta setve, do rasađivanja, prođe otprilike 40 dana, zavisno pre svega od temperature. U ovom periodu, radi dobijanja rasada visokog kvaliteta, a usled deficita prirodne svetlosti, neophodno je rasad izložiti dodatnom veštačkom osvetljenju pod lampama bele svetlosti.
Rasađivanje i zaštita od bolesti i štetočina
Rasad se smatra spremnim za rasađivanje kada ima formiranih 5-6 pravih listova. Rasađivanje rasada se može obaviti odmah po pripremi zemljišta. Zemljište treba da ima mrvičastu strukturu i da ne bude previše vlažno. Rasađivanje ranog kupusa se najčešće obavlja na razmaku od 0,4 x 0,4 metara, zavisno od fenotipskih karakteristika genotipa, odnosno od njegovog habitusa, što propisuje proizvođač semena.
Kako je vegetacioni period ranog kupusa veoma kratak, ne preporučuje se primena herbicida u njemu, te se borba protiv korova obavlja ručnim uklanjanjem ili rasađivanjem kupusa na malč foliji, čime on nešto ranije stiže zbog toplote koju folija nakuplja u toku najtoplijeg dela dana. Rani kupus se može saditi na razmaku od 0,3 x 0,3 m u dvorede trake, čime se jednom kapajućom trakom zalivaju dva reda i gde se stvara ušteda na kapajućim trakama, a isto tako, dolazi do bržeg zaklapanja redova i manjih problema u suzbijanju korova.
Ono što u ovom slučaju zna da bude problem jesu prouzrokovači biljnih bolesti u uslovima povećane vlage, a naročito prouzrokovač bele truleži – Sclerotinia sclerotiorum, koja se najčešće javlja neposredno pred berbu ili u toku same berbe, kada je primena fungicida gotovo nemoguća. U slučaju pojave ovog problema, na osnovu iskustva u Institutu za povrtarstvo, odlične rezultate u suzbijanju pokazali su biološki preparati na bazi Trichoderma spp. koji nemaju karencu, a na osnovu svoje biologije pružaju visoku efikasnost.
Kada je reč o drugim prouzrokovačima biljnih bolesti i štetočina, u slučaju adekvatnog provetravanja koje je neophopdo obavljati i u najhladnijim danima u trajanju od 30 minuta, zbog razmene gasova i snižavanja relativne vlažnosti vazduha, zaštita se svodi na minimalnu. Provetravanje se obavlja intenzivnije i duže kada su temperature u porastu. Najčešći prouzrokovači biljnih bolesti koji se javljaju u plasteničkoj proizvodnji ranog kupusa jesu prouzrokovač crne (alternarijske) pegavosti – Alternaria spp kao i prouzrokovači truleži prizemnog dela stabla – Pythium spp. i Phythopthora spp, ali i prouzrokovač vlažne bakteriozne truleži – Erwinia carotovora. Od štetočina mogu se sresti tripsi – Thrips spp i lisne vaši – Aphididae, dok se u periodu pred berbu – kraj marta, početak aprila mogu javiti gusenice velikog i malog kupusara – Pieris brassicae i Pieris rapae te na njih treba obratiti posebnu pažnju u ovom periodu. Suzbijanje navedenih prouzrokovača biljnih bolesti obavlja se primenom nekog od registrovanih fungicida na bazi aktivnih supstanci propamokarb-hidrohlorid + fluopikolid, azoksistrobin + difenokonazol, fluksapiroksad + difenokonazol, po pojavi prvih simptoma. Suzbijanje štetočina se obavlja na početku pojave jedinki, što se najlakše manifestuje primenom žutih lepljivih ploča.
Od insekticida za suzbijanje navedenih štetočina mogu se primeniti insekticidi na bazi sledećih aktivnih supstanci: acetamiprid, deltametrin, tau-fluvalinat, emamektin benzoat, flupiradifuron, lambda cihalotrin, lambda cihalotrin + hlorantrailiprol, cijantraniliprol, sulfoksaflor. Svi navedeni fungicidi i insektici moraju biti registrovani za primenu u kupusu. Zbog specifičnosti lisne površine kupusa, neophodno je prilikom tretiranja dodati okvašivač kako bi se sprečilo sklizavanje depozita radne tečnosti sa površine kupusa i kako bi se obezbedila adekvatna efikasnost.
Planska proizvodnja i obezbeženo tržište
Prema dosadašnjem iskustvu u proizvodnji ranog kupusa, važno je isplanirati proizvodnju kupusa kao i obezbediti tržište, te tome uskladiti i setvu odnosno sadnju, ali i genotip. Nepoželjno je da sav kupus stigne istovremeno, a da se ne može prodati na tržištu čime se povećava rizik razvoja prouzrokovača biljnih bolesti, propadanje biljaka i investicije, ali i povećanje troškova proizvodnje.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Poželjno je da se žetveni ostaci kupusa ne iznose, već da se što pre unesu u zemljište. Pre samog unošenja u zemljište, preporučuje se njihovo tretiranje biološkim preparatima na bazi Trichoderma spp. kako bi se oni efikasno razgradili. Unošenje ostataka treba da bude u što kraćem roku, a pre nego što se oni osuše, kako se glukozinolati koji se nalaze u listovima kupusa ne bi razgradili i kako bi se iskoristio njihov biofungicidni potencijal.
Piše: Mast. inž. Jovanović Darko, Institut za povrtarstvo S,ederevska Palanka