Proizvodnja povrća moguća je tokom cele godine i proizvođači na istoj površini uz dobar plan i plodored mogu imati najmanje dve čak i tri proizvodnje tokom godine. Uspešna i profitabilna proizvodnja sa kvalitetnim proizvodima koji će zadovoljiti potrošače povrća je osnovni cilj svakog proizvođača. Za uspeh u proizvodnji povrća neophodno je poznavanje tehnologije proizvodnje određene vrste i pravilna primena svih agrotehničkih mera. U proizvodnji povrća veliki značaj ima i plodored zbog suzbijanja bolesti i štetočina. Plodoredom se smanjuju troškovi zaštite, odnosno troškovi proizvodnje. U septembru mesecu proizvodnja paprike, paradajza i kornišona u plastenicima se privodi kraju i planira se nastavak plasteniče proizvodnje odabirom naredne kulture poštujući pravilan povrtarski plodored.
Pre zasnivanja proizvodnje nove biljne vrste u plasteniku, na kraju vegetacije predhodne, neophodno je ukloniti biljne ostatke iz plastenika, izvršiti obradu i pripremu zemljišta za setvu. Topla i sunčana jesen pogoduje jesenjoj proizvodnji povrća u plastenicima i najčešće se tada proizvode salata i spanać za zimsku potrošnju.
Vreme setve prilagoditi periodu formiranja lisne rozete
Spanać je biljka kratke vegetacije, zbog skromnih zahteva za toplotom gaji se u kasno jesenjem, zimskom i rano prolećnom periodu. U intenzivnom povrtarskom plodoredu u plastenicima sa ili bez grejanja gaji se kao međuusev u usevu paradajza, paprike ili krastavca.
Prilikom planiranja vremena setve treba imati u vidu različit period formiranja lisne rozeta. Kod ranih sorti rozeta se formira za 28-35 dana, srednje ranih za 36-42 dana a kod kasnih za više od 42 dana.
Spanać je biljka svežeg podneblja, mininalna temperatura za klijanje semena je 4C a optimalna 20-25C. Optimalna temperatura za rast je od 13-16C što omogućava da se uspešno gaji tokom zime i ranog proleće u staklenicima i plastenicima sa grejanjem i bez grejanja. Temperature preko 20C nepovoljno deluju na razvoj biljke dok ponikle biljke i biljke u aktivnom porastu izdržavaju i do -8C. Spanać je biljka dugog dana pa ukoliko se razvija pri danu od 12-14 časova i ako je temperatura iznad 21C, biljke iscvetaju pre nego što potpuno formiraju lisnu rozetu. U toku zime gaje se sorte otporne prema niskim temperaturama, za prolećni period sorte sa dugim stadijumom jarovizacije i dugim fotoperiodom a u letnjem periodu sorte sa dugim stadijumom jarovizacije ili neutralne na dužinu dana.
Spanaću trebaju amonijačna đubriva I dovoljno vode
Spanać zahteva plodna, srednje teška, lako propustiljva zemljišta dobre strukture. Ne podnosi kisela zemljišta, najpognija su zemljišta sa pH 6,5-7.
Zbog kratke vegetacije spanaća veoma je važno đubrenje uraditi po preporukama na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta. Spanać se ne đubri direktno stajnjakom, ne zato što ne reaguje dobro na organsko đubrivo, već zato što ima kratku vegetaciju i ne bi iskoristio stajnjak. Pri preobilnoj ishrani azotom dolazi do nakupljanja štetnih materija u listovima kao što su oksalna kiselina i nitrati pa upravo zbog toga preporučuju se amonijačna đubriva a ne nitratna.
Spanać u kratkom periodu stvara veliku vegetativnu masu i ima visok transpiracioni koeficijent te stoga ima i velike potrebe za vodom. Optimalna vlažnost zemljišta je 60-70% PVK a vazduha 80-85%.
Spanać u plastenicima se sve više gaji na foliji sa razmakom 10×10 cm (20-25 g/m2) na dubinu 3-4 cm. Zbog vremena dostizanja preporučuje se sukcesivna setva svakih 7-10 dana, počev od kraja septembra pa sve do kraja februara
Prinos 1,5-2,5 kilograma po kvadratnom metru
Berba spanaća počinje kada biljke razviju lisnu rozetu sa 5-6 listova i traje sve do cvetanja. Ubiraju se pojedinačni listovi a ostavlja se aktivni vegetativni vrh koji dalje stvara listove. Berba se obavlja ujutru posle spadanja rose ili kasno pred veče. Prinos se kreće od 1,5-2,5 kg po metru kvadratnom.
Ovaj period lepog vremena proizvođači mogu iskoristiti za pripremu plastenika za narednu proizvodnju poštujući navedene preporuke i nastavkom proizvodnje povrća i tokom jeseni učiniti svoju proizvodnju profitabilnijom.
Autor: Olivera Sekulić, PSS Sombor