Niske temperature između 3. i 4 aprila nanele su štetu ranim sortama trešnje, dok se ostalo voće provuklo i to zahvaljujući voćarima koji su na vreme preduzeli mere zaštite i zadimnjavanjem spasli rod od niskih temperatura, ali i zato što na plantažama imaju postavljene skupe anti frost sisteme, izjavio je za „Dnevnik“ prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
On kaže da su najmanje stradale trešnje sorte regina i karmen, dok se kod trešnje lapins i eli roli oštećenje kreće od 45 do 60%.
ČITAJTE I: Sunce u februaru izmamilo voćke, voćari strepe zbog mogućeg mraza
Ranije su, naveo je, od mraza stradale kajsije u subotičko-horgoškoj regiji. Izmrzavanja su od 20 do 90% u zavisnosti do sorte, kvaliteta zemljišta i položaja zasada.
Prof. Keserović ističe da je baš kod trešanja u proteklih nekoliko godina došlo do najveće primene tehnologije u odnosu na drugo voće, ali da su napravljeni propusti u izboru sortimenta.
– Najnižu proizvodnju trešanja imali smo 2020. godine, svega oko 14.960 tona. U proseku, u proteklih pet godina proizveli smo oko 20.000 tona trešanja – navodi on.
Kod kajsija, ističe sagovornik „Dnevnika“, karakteristično je variranje obima prioizvodnje iz godine u godinu usled štete od niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.
– Kajsija smo imali najmanje 2020. godine, svega oko 12.750 tona, dok je, recimo, 2021. godine kajsije bilo više nego duplo, 44.077 tona. Ipak u proteklih pet godina rod kajsija u proseku je bio 32.755 tona.
Po rečima prof. dr Keserovića, niske tempeature tokom i posle mirovanja su u našim uslovima ključni faktor smanjenja voćarske proizvodnje iz godine u godinu.
– Najsigurnija mera za sprečavanje nastanka štete od mraza je preventivna, a to podrazumeva izbor voćne vrste i sorte u zavisnosti od agroekoloških uslova, izbor lokaliteta, pri čemu osetljive voćne vrste ne treba gajiti u regionima sa učestalom pojavom niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva. Postavljanjem sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža, antifrost sistema, smanjuju se rizici. Međutim, radi se o skupim investicijama koje su rentabilne samo u agroekološkim uslovima koje odgovaraju odabranim voćnim vrstama – navodi profesor Keserović.
Nažalost, kako ističe, imamo mnogo podignutih zasada na neodgovarajućim lokalitetima koji neredovno donose rod, daju niske prinose ili lošiji kvalitet plodova. Primeri za to su zasadi kajsija, bresaka ili trešanja u ravnici ili sadnja voćnjaka na zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda, usled čega dolazi do sušenja stabala.