Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je gostujući na TV Prva da je prošle godine u maju izvezeno 61.000 tona pšenice, a ove godine 176.000 tona. Kvota je bila 220.000 tona. U junu prošle godine izvezeno 36.000 tona, a ove godine u istom mesecu 88.000 tona.
ČITAJTE I: Adamović: Zabrana izvoza žitarica će nas dovesti do totalne propasti
Nedimović je rekao da poljoprivrednici sa prinosom pšenice od prosečno pet tona po hektaru mogu pristojno da zarade, 700 evra po hektaru, ako je cena 35 dinara. Prošle godine su, kako je rekao, bili zadovoljni sa zaradom od 300 do 400 evra po hektaru. Trenutno se stara pšenica iz zaliha iz Ukrajine, prema njegovim rečima, prodaje po 160 evra po toni, a u Srbiji po 290 evra. Dodao je da se pred žetvu u maju moglo trgovati pešenicom po 42-44 dinara po kilogramu, a sada je u žetvi po 35 dinara. Dodao je i da je pšenica skuplja u decembru. Kako je istakao, setva je jesenas bila skuplja 60 odsto, a pšenica je koštala 20 dinara. Sada je cena pšenice 35 dinara, što je 75 odsto više, pa je profit veći nego prošle godine.
Ratari su odbacili računicu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da je zarada na pšenici sa prosečnim prinosom od pet tona po hektaru 700 evra.
Kako navode, to je netačno i zbog visine prinosa i zbog troškova setve.
Poljoprivrednik Bojan Nikolić iz okoline Rače izjavio je za Betu da nema ni reči da je u Šumadiji prosek po hektaru pet tona, jer je bilo i grada i suše i većina poljoprivrednika ima prinos od oko 3,3-3,4 tone po hektaru, ali ne svi.
-Troškovi setve po hektaru su bili oko 110.000 dinara i to znači da je za pokrivanje troškova setve i zakup zemljišta potrebno prodati tri tone, po ceni pšenice od 35 dinara za kilogram, a za amortizaciju i naš rad ostaje 100 evra pod uslovom da smo imali, za ovu godinu tako ‘dobar’ prinos, rekao je Nikolić.
Ministar Nedimović je juče rekao da poljoprivrednici sa prosečnim prinosom od pet tona po hektaru imaju zaradu od 700 evra po hektaru.
Nikolić je rekao da je radio cele godine i kada obračuna amortizaciju mašina, pitanje je da li će išta ostati da naplati njegov rad.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da je u Banatu prosečan prinos pšenice 4,5 tona po hektaru, a da je u ostalim delovima Srbije slabiji.
-Obrađujem 300 hektara zemlje i troškovi setve pšenice po hektaru su bili oko 100.000 dinara, bez troškova zakupa zemljišta, amortizacije i našeg rada, rekao je Jakšić.
Dodao je da su troškovi zakupa zemljišta u Vojvodini od 500 do 700 evra po hektaru i da većina krupnijih gazdinstava mora da zakupi zemlju jer niko nema u vlasništvu više od 10-15 hektara.
Prihod po hektaru je, kako je rekao, 175.000 dinara ako se pšenica proda po 35 dinara, pod uslovom da je maksimalni prinos od pet tona.
-Kada se na 100.000 dinara osnovnih troškova za mineralno đubrivo, gorivo, zaštitna sredstva, doda cena zakupa zemljišta, teško da ostaje nešto za amortizaciju mašina i naš rad, rekao je Jakšić.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika Stiga Nedeljko Savić rekao je da je na njegovom imanju od 120 hektara ostvario prinos pšenice od 5,5 tona po hektaru, ali da je maksimalno uložio i primenio svu agrotehniku i da su troškovi setve bili oko 123.000 dinara, a da će mu ostati 300 evra po hektaru za rad i amortizaciju.
Dodao je da je prošle godine imao prinos po hektaru osam tona, ali je i cena pšenice bila oko 20 dinara, a da je ove godine pšenica skuplja i košta 35 dinara, ali da je suša uzela danak i smanjila prinos.
-Nisu svi imali maksimalne prinose u ovoj godini od oko pet tona, oko 50 odsto je ostvarilo između 3,5 i 4,2 tone, rekao je Savić.
Dodao je da poljoprivrednici sa najboljim prinosom u ovoj godini od oko 5,5 tona po hektaru nisu u gubitku, ali da je zarada mala, a oni koji su iz raznih razloga, nedostatka đubriva ili vremenskih nepogoda, imali manje prinose su i u gubitku.
Foto: Agroportal.rs