Na globalnom nivou zadružni sektor tesno je povezan sa našim prostorima. Vojvodina spada u grupu regiona sa najdužom istorijom zadrugarstva u svetu jer je 1846. godine u Bačkom Petrovcu osnovana prva zadruga na ovim prostorima, a treća u svetu. Ona je zaživela samo dve godine nakon osnivanja prve zadruge u Engleskoj.
Prema rečima sekretara Zadružnog saveza Vojvodine Jelene Nestorov – Bizonj, u svetu danas postoji više od 3.000.000 zadruga u svim privrednim ali i u drugim delatnostima kojima se stanovništvo bavi. Zadruge su organizovane i za proizvođače i za potrošače što znači da ih ima i na strani ponude i na strani potražnje. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza više od milijardu ljudi ostvaruje članstvo u zadrugama. Preciznije, oko 12 odsto svetske populacije je član neke zadruge. U zadrugama u svetu danas radi oko 280.000.000 ljudi što predstavlja čak 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih, a poslednje decenije beleži se porast ovog broja. Pre dve decenije zadrugarstvo je bilo manje zastupljeno i danas Međunarodni zadružni savez rangira zadruge po visini prometa koji su ostvarile. Ovo rangiranje se sprovodi svake godine i na listi se nalazi 300 najboljih zadruga.
-Na prvom mestu ove godine je grupa Kredit Agricoli iz Francuske koja nas prvenstveno asocira na istoimenu banku koja posluje i u Srbiji. Ali, ona je u suštini zadružna finansijska organizacija koja je na zadružnim principima osnovana krajem 19. veka kao štedno-kreditna zadruga. Danas ova grupa premašuje promet od 96 milijardi evra. Pre tri godine imala je 139.000 zaposelnih, a sada je taj broj, uprkos krizi, 142.000. To je grupa koja raste, a na njenom originalnom sajtu može se videti da je ponosna na svoje zadružno poreklo, da predstavlja prvu zadružnu finansijsku organizaciju na svetu, prvu banku u Francuskoj i desetu banku po jačini u svetu, objašnjava Nestorov-Bizonj.
Najjača zemljoradnička zadruga posluje u Japanu
Kada na našim prostorima kažemo zadrugarstvo, obično prvo pomislimo na poljoprivredu. Međutim, na svetskom nivou iz ove grane jeste značajan deo zadružnih organizacija ali ne može se reći da je ona dominantna. Kako kaže naša sagovornica, dominantni deo zadrugarstva u finansijskom smislu nalazi se u sektoru finansijskih usluga, osiguranja i trgovine, s’ tim što sektor trgovine beleži sve veći rast. Međutim, poljoprivredne zadruge po svojoj brojnosti i praktičnom značaju i dalje su, ne bez razloga, dominantne u razmišljanju kada se govori o zadrugarstvu.
-To ilustruje podatak da je od 300 najboljih svetskih zadruga čak 97 njih iz delatnosti poljoprivrede. Među njima „najjača“ zadruga je „Zen-Noh“ iz Japana koja je 2017. godine ostvarila promet od 41,37 milijardi dolara i tada je imala 4.446 zaposlenih. Istovremeno, ova zadruga zauzima deveto mesto u rangiranju zadruga iz svih delatnosti. Na osnovu ovih rezultata može se reći da se poljoprivreda izborila za svoje mesto među izuzetno jakim zadružnim organizacijama. Zadruga „Zen-Noh“ u suštini je japanska Nacionalna federacija poljoprivrednih zadružnih asocijacija i ona je zadužena za marketing i snabdevanje organizacije, odnosno grupe japanskih poljoprivrednih zadruga pod nazivom „JA Group“ koja objedinjuje 36.000 poljoprivrednih zadruga sa 10,26 miliona članova, kaže sekretar Zadružnog saveza Vojvodine.
Na osnovu ovoga može se zaključiti da zadruga, kako je mi poimamo, i zadruga kako je poima svet, može da ima veoma različite karakteristike. U svetu, najčešće je to organizacija koja je nastala na zadružnim osnovama i prerasla zadružni sektor ili je, sa druge strane, zadružna asocijacija koja je visoko udružen stepen različitih zadružnih asocijacija iz delatnosti poljoprivrede.
Vojvodina ima 468 sela i 440 zemljoradničkih zadruga
-Na području Vojvodine više od 95 odsto zadruga je iz delatnosti poljoprivrede tako da je u članstvu Zadružnog saveza Vojvodine to i najzastupljenija struktura, kada govorimo o vrstama zadruga. Vojvodina spada u grupu regiona sa najdužom istorijom zadrugarstva u svetu. Tradicija je duga, a rezultati su takvi da je zadružni pokret preživeo izuzetno jake izazove, a mnogi od tih izazova nisu postojali niti u Engleskoj niti u drugim razvijenim zemljama koje imaju ovako dugu zadružnu istoriju. Ipak, sada na području Vojvodine imamo više od 440 aktivnih zemljoradničkih zadruga. Ako uzmemo u obozir činjenicu da Vojvodina ima 468 naseljenih mesta onda je jasno da je reč o dobroj mreži zadružnih organizacija sa solidnim ljudskim potencijalom od oko 100.000 ljudi koji su u ove zadruge uključeni direktno u statusu zadrugara, kooperanata i zaposlenih. Ovaj potencijal se može povećavati i mi ispred Zadružnog saveza Vojvodine često kažemo da ne treba povećavati broj zadruga ali treba povećavati njihov potencijal, počevši od ljudskog pa na dalje, kaže Jelena Nestorov – Bizonj i dodaje da je većina vojvođanskih zadruga iz delatnosti ratarstva. Struktura proizvodnje i prometa zadruga apsolutno je povezana sa strukturom proizvodnje u poljoprivrednim gazdinstvima.
Podaci Zadružnog saveza Vojvodine u poslednjoj deceniji, a posebno poslednjih nekoliko godina, pokazuju da sve više zadruga u svojoj delatnosti značajno ima zastupljeno voćarstvo i povrtarstvo. Trenutno ima 14 zadruga kojima je voćarstvo osnovna i jedina delatnost, 11 zadruga svojevremeno su pretežno bile u sektoru ratarstva, a sada voćarstvo imaju kao jednu od značajnih delatnosti. U ovoj oblasti postoji i jedna složena zadruga. Povrtarstvo kao jedina delatnost zastupljena je u dve zadruge, a u njih 16 povrtarstvo je jedna od značajnih delatnosti sa tendencijom da postane dominantna. Uspešno radi i jedna složena povrtarska zadruga. Na pitanje da li su sve ove zadruge u oblasti voćarstva i povrtarstva novoosnovane ili među njima ima i zadruga sa dugom tradicijom čije osnivanje se vezuje za pedesete ili šezdesete godine prošlog veka, pa čak i ranije, Jelena Nestorov – Bizonj odgovora da su zadruge čija je osnovna delatnost voćarstvo i povrtarstvo, najčešće novoosnovane, nastale u poslednjih 10 godina. Zadruge u kojima su voćarstvo i povrtarstvo jedna od delatnosti ili je povrtarstvo jedina delatnost, su zadruge sa dugom tradicijom. Sem toga, beleži se i porast broja novoosnovanih specijalizovanih stočarskih zadruga i blaga tendencija pomeranja ka ovoj grani i u starim zadrugama. Prisutne su i zadruge iz oblasti pčelarstva, ribarstva i drugih delatnosti, ali one su još uvek zastupljene u veoma malom broju.
Donošenje dva zakona spaslo je zadružni sektor
-Ako se govori o položaju naših zadruga u privrednom sistemu, može se reći da on nije dovoljno dobar ali je poboljšan u odnosu na ranije periode. To se najbolje može videti na osnovu statusa koji su zadruge imale u odnosu na druga pravna i fizička lica. Sada je ovaj položaj izjednačen, a nekada su zadruge bile apsolutno neravnopravne i na tržištu i u zakonskim propisima u pogledu mogućnosti ostvarivanja određenih prava. A kada je reč o njihovim obavezama, zadruge su uvek imale sve obaveze u privrednom sistemu kao i sva druga pravna lica. Jedno od prava u kojem smo bili oštećeni je pravo na podsticaje. Na ovom polju situacija se promenila od 2013. godine donošenjem Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Od tada, zadruge i praktično i formalno dobijaju pravo na podsticaje kao i sva druga pravna i fizička lica koja imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, reči su naše sagovornice.
Jelena Nestorov – Bizonj naglašava da je posebno značajno bilo donošenje Zakona o zadrugama 2015. godine, po kojem se zadrugarstvo uredilo na jedan savremeniji, moderan način. Istovremeno, rešeno je jedno od najvažnijih pitanja koje se kroz predhodne zakone provlačilo nerešeno. Reč je o prevođenju društvene u zadružnu svojinu. Upravo je društvena svojina bila prepreka da se zadrugama dodeljuju podsticaji uz obrazloženje od strane države da ona neće da finansira društveni sektor. Bilo je teško objasniti da zemljoradničeke zadruge nisu deo društvenog sektora ali da imaju nasleđenu društvenu svojinu koju je jedan propis trebao da reši. U Zadružnom savezu Vojvodine kažu da se, nažalost, suviše dugo smo čekali na to. Posle 2015. godine zadruge su, prevođenjem društvene u zadružnu svojinu, i operativno mogle da konkurišu gotovo na svim konkursima koji su bili raspisivani na pokrajinskom i republičkom nivou u delu agrarnog budžeta ali i u delu ukupnog budžeta, odnosno mogle su se pojavljivati kao korisnici sredstava. Ono što, kako kaže naša sagovornica, treba napomenuti je da smo poslednjih godina prvi put imali konkurse koji su isključivo bili namenjeni zemljoradničkim zadrugama, poput Konkursa za dodelu bespovratnih sredstava koji je raspisivao Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za ravnomeran regionalni razvoj, a prošle godine i na pokrajinskom nivou bio je raspisan konkurs namenjen isključivo zemljoradničkim zadrugama.
Piše: Jasna Bajšanski