Proizvodnja rasada povrća jedan je od najvažnijih koraka u celokupnoj povrtarskoj proizvodnji jer od njega zavisi uspeh celokupne proizvodnje.
Greške koje se naprave u toku proizvodnje rasada se ne mogu nadoknaditi kasnije. Uspešna i ekonomski isplativa proizvodnja povrća kako na otvorenom polju tako i u zaštićenom prostoru podrazumeva upotrebu zdravog i kvalitetno negovanog rasada.
ČITAJTE I: Crvena i žuta ljuta feferona Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka
Osnovni uslovi za uspešnu proizvodnju rasada povrća su: održavanje adekvatne temperature, relativne vlažnosti vazduha, obezbeđivanje svetlosti adekvatnog kvaliteta, jačine i dužine trajanja, temperature i sastava supstrata u kom se proizvodi rasad, vode za zalivanje, sadržaja hranljivih materija i vegetacionog prostora.
Rasad povrća se može proizvesti u kontejnerima (plastičnim ili stiroporskim) ili u sakasijama, sandučićima, stolovima ili na zemljištu – takozvani čupani rasad. Ovo su dva dominantna načina proizvodnje rasada, pogotovu proizvodnja u kontejnerima.
Prednosti proizvodnje rasada u kontejnerima jeste što zahteva manje supstrata i što rasad može duži period da provede u njemu te da se biljke bolje razviju. Prednost proizvodnje rasada u sandučićima jeste taj što se veliki broj semena može posejati u jednom sandučetu u odnosu na kontejnere, a samim tim se može dobiti i veći broj biljaka po jedinici površine.
Proizvodnja rasada mora biti isplanirana i kvalitetno odrađena. Kada je reč o predstojećoj odnosno aktuelnoj proizvodnji rasada i setvi, nju ubrajamo u proizvodnju ranog rasada. Proizvodnja ranog rasada se odvija tokom zimskih meseci i zahteva zagrevanje objekata ili prostora oko rasada, održavanje adekvatne temperature, vlažnosti vazduha i obavezno provetravanje (cirkulaciju vazduha). Do pre 10-15 godina, dominantni način proizvodnje rasada bio je proizvodnja u toplim lejama gde se pomoću stajnjaka i najlona (folije) zagrevao manji prostor u plasteniku takozvani niski tunel. Danas je ovaj način proizvodnje rasada još uvek prisutan ali daleko manje. Još jedan način zagrevanja jeste pomoću grejača.
Preporuka Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka jeste da se za setvu koristi isključivo zdravo i sertifikovano seme, koje je prošlo ispitivanja u akreditovanoj laboratoriji pod nadzorom Akreditacionog tela Srbije (ATS).
Pored zdravog semena koje treba da obezbedi dobro i brzo nicanje i koje treba da bude bez prisustva patogena koji se prenose semenom (mikoze, bakterioze i viroze), za uspešnu proizvodnju rasada preporuka instituta jeste da se za setvu koristi sterilni supstrat, granulacije 0-6 ili 0-10 milimetara prečnika. Druga veoma važna stvar prilikom setve jeste da se kontejneri, saksije, stolovi i sva druga oprema koja će imati kontakta se semenom ili supstratom dezinfikuje pre setve.
Prvo se sva oprema očisti i opere od mehaničkih naslaga i ostataka supstrata, zemljišta, listova i sličnog. Zatim se pristupa dezinfekciji alata potapanjem u 0,2% rastvor hlor-dioksida (ClO2) ili 10% rastvor natrijum hipohlorida u trajanju od 15-20 minuta. Nakon toga, oprema se ispere pod mlazom vode i prosuši, nakon čega je spremna za punjenje i setvu.
Kako bi se obezbedilo bolje i brže nicanje preporuka instituta je da se kontejneri sa supstratom pre setve unesu u prostoriju koja se greja i tu provedu par dana. Bržim nicanjem, biljke su jače i vitalnije, te za kraći period prođu fazu nicanja kada su veoma osetljive na različite zemljišne patogene, prevashodno na prouzrokovača poleganja i topljenja rasada – Pythium spp.
Rasad povrća mora imati dobro razvijen korenov sistem, čvrsto i elastično stablo, i dobro razijenu lisnu masu (4-10 stalnih listova, zavisno od biljne vrste). U rasadničkom periodu većina povrtarskih biljaka prolazi kroz 4-5 etapa organogeneze. To je najznačajniji period za formiranje prinosa. Zato od uslova uspevanja u ovom periodu zavisi morfološki kvalitet (visina biljke, raspored listova, moć i razgranatost korena), kao i vreme cvetanja i plodonošenja biljke. Za svaku vrstu u vreme sadnje rasad mora biti optimalno razvijen, što omogućava brzo obnavljanje korena i dalji rast i razvoj biljke.
Ako se zasadi suviše mlad rasad, on se brzo ukorenjuje ali sporije raste, dok se zastareo rasad sporije obnavlja i zbog toga se deo listova suši. Prilikom proizvodnje rasada koji se ne pikira, treba planirati oko 20%, a ako se pikira 10-15% biljaka više nego što je potrebno za određenu površinu.
Važnu ulogu u proizvodnji rasada imaju i sami objekti gde se rasad proizvodi.
Pri ranoj proizvodnji rasada najbolje uslove pružaju objekti sa grejanjem (vazduha i zemljišta), koji imaju mogućnost regulisanja temperature, svetlosti, vlage, ishrane, dok za srednje ranu proizvodnju dobro mogu poslužiti i objekti bez dopunskog zagrevanja. Za većinu toploljubivih kultura (paprika, paradajz, krastavac) optimalna temperatura za nicanje je 25-28°C. Vrlo je bitno da se nakon nicanja smanji temperatura na 18-20°C, a kada se pojave prvi pravi listovi temperatura se održava na nivou optimuma, sve do perioda kaljenja nedelju do dve pre rasađivanja, kada je temperatura nešto niža.
Za proizvodnju rasada neophodno je dovoljno svetlosti, jer bez dovoljno svetlosti rasad postaje izdužen, i rast se usporova. Dopunsko osvetljavanje rasada ubrzava zrenje plodova za 20-25 dana, a povećava i ukupan prinos za 25-30%.
Ako se rasad proizvodi u lejama za zemljišnu smešu treba koristi plodnu zemlju bez korova. Zemlju treba pomešati sa zgorelim stajnjakom ili kompostom, tresetom i rečnim peskom. Uloga stajnjaka je da poboljšava hranljivu vrednost, a pesak i treset da daju rastresitost smeši. Najčešći odnos je 2-3 dela stajnjaka, 2-3 dela zemlje i deo treseta ili peska. Nije poželjno koristiti zemljište na kojem su upotrebljeni herbicidi sa zemljišnim delovanjem kao ni zemljište na kojem se odvija dugogodišnja povrtarska proizvodnja, jer u sebi može sadržati zemljišne patogene.
Setva se obavlja kada se supstrat zagreje na adekvatnu temperaturu. Posle setve seme se pokriva slojem sitnog, prosejanog komposta ili zemljišne smeše. Debljina sloja kojim se vrši prekrivanje semena je od 0,5-1,5 cm za celer, kupus, papriku, paradajz i plavi patlidžan, a krupno seme kao što su dinja, lubenica, krastavac i tikvice prekrivaju se slojem od 2,5-3 cm.
Mlade biljke imaju velike potrebe u hranivima. Ovim đubrivima rasad se prihranjuje 2-4 puta, s tim da je prvo prihranjivanje kada rasad ima 2 stalna lista. Posebnu pažnju u proizvodnji rasada treba obratiti na ishranu fosforom koji utiče na ukorenjavanje i na razvoj generativnih organa. Preporuka Instituta za povrtarstvo jeste da se koriste vodotopiva đubriva, takozvani starteri u preporučenim količinama, a ukoliko je pH vrednost vode iznad 7 onda se pre đubriva treba dodati sredstvo koje snižava pH i EC vrednost rastvora, izuzev ako đubrivo nije kisele reakcije. U fazi 4-6 listova – u periodu kaljenja, poželjno je rasad prihraniti 0,5% rastvorom kalijum-sulfata, čime se postiže veća čvrstina biljaka, razvija bolji koren i povećava opšta otpornost biljaka.
Za normalan razvoj biljke potrebno je dovoljno vode. Voda za zalivanje treba da je hemijski i biološki čista, preporučljiva temperatura je 18-20°C.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Zaštita rasada od bolesti i štetočina je obavezna mera. U proizvodnji rasada paprike, paradajza, krastavca, dinje, lubenice i kupusa preporučuju se pre svega preventivne mere, poput dezinfekcije opreme, provetravanja objekata, održavanja optimalnih uslova i setve deklarisanog semena. Primena fungicida na bazi propamokarb-hidrohlorida, fosetil-aluminijuma ili propamokarb-fosetilata se vrši prilikom uočavanja prvih simptoma oboljenja, kao i u slučaju prisustva patogena tokom prethodnih sezona. U slučaju visokih temperatura i velike vlage u objektima, mogu se pojaviti septoriozne i alternarijske pegavosti, a od štetnih insekata najveće štete nanose tripsi, u prvom redu kalifornijski cvetni trips (Frankliniella occidentalis (Pergande)), ali i lisne vaši specifične za svaku povrtarsku vrstu koja se gaji, a u proizvodnji rasada ranog kupusa za sadnju na otvorenom polju, pažnju treba obratiti i na kupusovu muvu galicu (Contarinia nasturtii (Kieffer) i različite gusenice (Lepidoptera).
Kompletan tekst o zaštiti porća može se ideti na linku: https://agroportal.rs/institut-za-povrtarstvo-aktuelna-zastita-povrtarskih-useva/
Pišu: Mast inž. polj. Darko Jovanović i dr Jelena Stojiljković, Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka