Regenerativna poljoprivreda „leči“ zemljište

 

Ono što u prirodi čovek pokvari, zbog budućih pokoljenja u obavezi je i da popravi. A mnogo toga je pokvareno, uključujući i „zdravlje“ zemljišta.

Hiperprodukcija u proizvodnji hrane dovela je do nemilosrdnog iskorišćavanja poljoprivrednog zemljišta bacajući u zasenak činjenicu da je reč o glavnom poljoprivrednom resursu koji se teško obnavlja. Još sredinom 20. veka uočeno je da način na koji se proizvodi hrana može da ima nesagledive negativne posledice po čovečanstvo. U SAD-u su tada zaživeli principi regenerativne poljoprivrede. Njena intenzivnija primena beleži se 3-4 decenije kasnije.

 

 

ČITAJTE I: ZZ „Paprika“ žanje od aprila do novembra

 

 

 

O tome šta je suština regenerativne poljoprivrede, kakva je njena budućnost u Srbiji, po čemu se razlikuje od konvencionalne, koliko su nova tehnološka i inovativna rešenja neophodna da bi se primenjivala i koje su mogućnosti njenog finaniranja, govorilo se na konferenciji „Regenerativna poljoprivreda – šansa budućnosti“ koju je u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad organizovalo Udruženje „Poljoprivrednici nove generacije“.

Regenerativna poljoprivreda deo je održive poljoprivrede

Održivost je reč koju svakodnevno čujemo više puta. Održiva poljoprivreda je način proizvodnje koji, posmatrano u dužem vremenskom periodu, unapređuje kvalitet životne sredine i resurse na kojima se proizvodnja zasniva, zadovoljava čovekove potrebe za hranom i vlaknima, ima ekonomsku isplativost i unapređuje kvalitet života farmera i celokupnog društva. Ovo je definicija u Agendi 21, na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju (Rio de Ženeiru, 1992. god.)

-Regenerativna poljoprivreda samo je deo održive poljoprivrede, a njen cilj je da se sačuvaju, odnosno obnove, fizički, hemijski i biloški resursi u zemljištu koje je osnova poljoprivredne proizvodnje. Primena principa regenerativne poljoprivrede veliki benefit donosi i široj društvenoj zajednici jer zemljište za sebe vezuje ugljen-dioksid i na taj način samnjuje emisiju štetnih gasova u atmosferu što je posebno aktuelno u poslednjih 10-15 godina, u periodu evidentnih klimatskih promena, objasnio je prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.  

Na pitanje kakva je budućnost regenerativne poljoprivrede u Srbiji, Pešić je odgovorio da je  2021. godine započet projekat  kada su 2-3 velike kompanije počele u ovakvu proizvodnju da uključuju poljoprivrednike. Prve koristi su zabeležene.

– Ali, širi pristup regenerativnoj poljoprivredi počeće da se beleži kada započne realizacija karbonskih taksi. Tada će vezivanje ugljen-dioksida za zemljište, odnosno očuvanje atmosfere, dobiti svoj puni značaj. U našim uslovima to se može očekivati za 10-ak godina. Do tada će ozbiljniji poljoprivrednici koji su spremni za primenu inovativnih rešenja, početi da primenjuju regenerativnu poljoprivredu, najpre na manjim, a zatim i na većim površinama, reako je on.

Po Pešićevim rečima postoji razlika između karakteristika hrane proizvene u regenerativnoj i konvncionalnoj projizvodnji. Ona je vezana za korošćenje prirodnih komponenti –žetveni ostaci, pokrovni usevi, stajnjak… Da bi se u Vojvodini procenat humusa sa 2,5-2,8 vratio na 5-6 odsto zemljište se mora regenerisati. To podrazumeva odsustvo obrade zemljišta što je, sa nutritivnog stanovišta, pogodno. Sve biljke, bilo da su one glavni ili pokrovni usev, pogodne su za stvaranje organske materije.

Jedini održiv način za buduće generacije

Kompanija „Nestle“ u Srbiji je započela projekat regenerativne poljoprivrede pre četiri godine. Za to vreme površine su povećane sa 400 na više od 6.000 hektara. Saradnja je zasnovana sa 14 poljoprivrdnih proizvođača. Više od 11.000 tona sirovine u fabriku „Nestle“ dolazi iz regenerativne poljoprivrede.

-Kompanija „Nestle“ se obavezala da će kupovati sirovine iz regenerativne poljoprivrede, i to 50 odsto ključnih sirovina, do 2030. godine. Kada jedna kompanija izađe sa takvim javnim obećanjem koje je i obavezujuće, stvara se tržište za plasman takvih sirovina. To je razlog zbog kojeg želimo da podržimo tranziciju naših proizvođača ka regenerativnoj poljoprivredi, rekla je Ivanka Stojnić, menadžer za održivost „Nestle“.

Ova kompanija istovremeno želi da svojim kooperantima stvori tržište za plasman njihovih roba.

-Zbog toga u ovom programu, naši proizvođači dobijaju ne samo finansijsku već i tehničku podršku u edukcaiji i inplementaciji, a na kraju i sam plasman. Želimo da celukpan lanac našeg poslovanja pokrijemo primarnim proizvodima iz regenerativne poljoprivrede. Smatramo da je to jedini održiv način za dalju proizvodnju hrane i za buduće generacije, poručila je Stojnićeva.

Metode kojima poljoprireda postaje veći prijatelj životnoj sredini

Španija je jedan od četiri najveća poljoprivredna proizvođača unutar EU i samim tim njena poljoprivreda se svrstava u red intenzivnih. Međutim, ova zemlja se suočava sa velikim izazovima kada je reč o klimatskim promenama. Španija već nekoliko decenija ima problem sa izrazitim sušama tako da je pored intenzivne proizvodnje bila prinuđena i da razmišlja o nekim modalitetima koji dozvoljavaju da svoju poljoprivrednu proizvodnju usmeri i prilagodi novim realnostima.

-Španija se time bavi prvenstveno na tehnološkom nivou, proširenom saradnjom svih aktera koji deluju u poljoprivredi. Postoje brojne, pre svega privatne inicijative, koje uvezuju tehnološko-inovativne centre, lokalne samourave i poljoprivredne proizvođače. Svi oni bave se raličitim metodama čijom primenom bi poljoprivreda bila veći prijatelj životnoj sredini. Samim tim i koncept regenerativne poljoprivrede pronalazi svoj put i do španskih poljoprivrednika, rekla je Ivana Đuranović Veselinov iz Ekonomskog odeljenja Ambasade Španije.

U jednoj mašinskoj operaciji odraditi dve ili više agrotehničkih mera

Regenerativna poljoprivreda u velikoj meri se fokusira i na napredne tehnologije i alate precizne poljoprivrede. Na taj način se smanjuje upotreba pesticida i veštačkih đubriva, odnosno, primenjuju se samo tamo gde je to neophodno.

Kako je na konferenciji rekao Milan Doroslovac, stručnjak za preciznu poljoprivredu Kompanije „Agrotech“, regenerativna poljoprivreda se zalaže za popravljanje zdravstvenog stanja zemljišta koje je narušeno upotrebom teške mehanizacije, preteranom količinom veštačkih đubriva i pesticida.

-Naš prvi zadatak je da popravimo zdravlje zemljišta jer kada je ono zdravo i prinosi će biti bolji, a profit veći. Princip ovog koncepta je da se zemljište ne obrađuje ili da se to radi u što manjoj meri. Sem toga, obavezna je zastupljenost pokrovnog useva  – cover crop, od žetve do setve, kako bi zemljište bilo zaštićeno tokom cele godine. Na taj način se samnjuje erozija, bolje se čuva vlaga, zemlja se hladi, usvaja više azota, a zemljište ima ulogu rezervoara ugljen-dioksida, rekao je Doroslovac.

On je dalje objasnio da konvencionalna proizvodnja podrazumeva upotrebu pluga, slede jedan ili dva prohoda za setvu i na to se nastavljaju dalje agrotehničke mere. Kod regenerativne poljoprivrede sve navedeno svedeno je na jednu operaciju, bez obrade ili uz minimalnu delimičnu obradu površinskog sloja zemljišta u koji se ulaže seme. Osnova regenerativne poljoprivrede je da se u jednoj mašinskoj operaciji odrade dve ili više agrotehničkih mera – obrada, setva, prihrana, po mogućstvu zaštita, kako bi se zemljište što manje uznemiravalo i na taj način se popravilo njegovo zdravstveno stanje. Krajnja korist je bolji prinos i veći profit.

-Agrotech je ovu problematiku prepoznao na vreme . S’ toga u svojoj ponudi ima različite sejalice koje u adaptaciji sa određenim podrivačima, razrivačkim radnim telima, u jednom prohodu mogu sve da odrade. Postoje i mašine za obradu u trake koje zajedno sa razrivanjem, setvom, unošenjem đubriva, sve rade u jednom prohodu. U savremenoj poljoprivredi postoji potreba i za GPS navigacionim sistemima kao i upotreba dronova, kazao je Doroslovac.

Veštačka ineligencija za inovativna rešenja

I ako je koncept regenerativne poljoprivrede zaživeo pre sedam decenija, u sadašnjim uslovima, za njegovu primenu potrebna su značajna inovativna rešenja. Nije slučajno što je konferencija „Regenerativna poljoprivreda – šansa budućnosti“ održana baš u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad.

Nebojša Drakulić, direktor ove  institucije, izrazio je veliko zadovoljstvo što je Naučno-tehnološki park Novi Sad domaćin ovog skupa jer su, kako je rekao, startap kompanije koje se razvijaju unutar ovog parka u velikoj meri iz oblasti agrara.

-Ukupan broju naših članica, tehnološko-razvojnih kompamnija je 50. Jedna trećina od ovog broja su startap kompanije vezane za poljoprivredu. U njihovim inovativnim rešenjima primenjuje se veštačka inteligencija te imaju proizvode koji pomažu racionalizaciji poljoprivrede, pre sveka kod upotrebe hemijskih sredstava pri tretiranju useva, sondiranja zemljišta i sl. U narednom periodu startap-ovi vrlo lako mogu na takav način preći u naučno – tehnološke kompanije i nastaviti članstvo kod nas, rekao je Drakulić.

U toku tri godine, dodao je on, koliko su važeći ugovori sa Naučno-tehnološkim parkom, mogu biti konkurentni i na tržištu. Za protkele 2,5 godine takvi primeri već postoje, te su startap kompanije uspele da se profilišu i da prerastu u tehnološko-razvojne kompanije. Naučno-tehnološki park se kao takva inovativnaa zajednica pozicionirao u regionu.

Reč nauke trebaju da prate i izvori finansiranja

Svaki razvoj i primena inovativnih rešenja podrazumevaju ulaganja, samim tim i potrebu za finansijskim sredstvima. Značajnu ulogu tu imaju državne institucije. Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ukazala je na to da je ministarstvu svakako prioritet saradnja sa naukom i strukom i da samo tako se u potpunosti mogu sagledati potrebe domaćeg agrara i dalje usmeriti poljoprivredna politika sa ciljem obezbeđenja prehrambene sigurnosti zemlje.

Sa tim se složio i njen kolega Aleksandar Panovski, podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

-Porajinski skretarijat za poljoprivredu smatra da je njegov prevashodni zadatak praćenje naučnih trendova odnosno slušanje naučnih radnika za sve poslove koji su u nadležnosti resornog sekretarijata. Ovo se posebno odnosi na upotrebu, korišćenje, zaštitu i unapređenje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Konvencionalna poljoprivreda ostavlja traga na životnu sredinu, posebno na zemljište. Mi smo tu da vršimo studijsko-analitičke poslove. Imamo dobru saradnju sa naučnim institucijama, poručio je Panovski.

Kroz projekat „EU za zelenu agendu u Srbiji“ UNDP podržava brojne inovativne projekte u oblasti zelene tranzicije. Poljoprivreda je jedan od pet njenih stubova. Podrška je obezbeđena kroz javni poziv koji će biti otvoren do kraja projekta, odnosno do kraja 2026. godine.

-Pozivamo zainteresovane poljoprivrednike, udruženja poljoprivrednika i zemljoradničke zadruge da se prijave na naš poziv sa inovativnim idejama i rešenjima koja će doprineti zelenoj tranziciji. Učešćem u ovom Javnom pozivu oni, pre svega dobijaju tehničku podršku da dalje unaprede svoje projekte. U radu sa mentorima mogu da dodatno doteruju svoje projekte, a na kraju, najbolji od njih dobijaju i finansijsku podršku. Konkretno, za oblast poljoprivrede možemo dodeliti do 20.000 evra finansijske podrške po projektu, rekao je Radovan Ničević, menadžer projekta „EU za zelenu agendu u Srbiji“.

Vreme, ključni faktor za intenziviranje regenerativne poljoprivrede

Udruženje „Poljoprivrednici nove generacije“ uvek je tu da prati nove trendove jer su njegovi članovi mladi ljudi koji primenjuju preciznu poljoprivredu i paze da svi segmenti poljoprivrede maksimalno budu ispoštovani.

-Veoma nam je bitno očuvanje humusa u zemlji jer nam je stočni fond u deficitu, a samim tim i stajnjak. Pored regenerativne, na pojedinim parcelama moramo imati i konvencionalnu proizvodnju u periodu 5-10 godina. Razlog su prinosi. Ovaj period je potreban da ozdravljenje zemlje bude evidentno za ostvarenje većih prinosa, samim tim i zarade. Veoma je važno da se za regenerativnu poljoprivredu napravi dobra uvertira koja podrzumeva anlazu zemljišta, N-min metodu i dr. Sigurno je da ćemo u narednih 5-10 godina imati određene površine pod određenim kulturama, znatno veće nego danas. A statistika će pokazati bilans u ovoj proizvodnji, poručio je  Aleksandar Đuragin, poljoprivrednik iz Čuruga i predsednik Udruženja „Poljoprivrednici nove generacije“.

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

 

 

O regenerativnoj poljoprivredi tek će se pričati i učiti. Svaki izlazak iz zone komfora podrazumeva i izazove i prepreke  koje treba savladati.  Nije izuzetak ni prelazak na regenerativnu poljoprivredu. Tradicija, predrasude, nedovoljno znanja, nerazumevanje okruženja, potreba za većom saradnjom nauke, struke i proizvođača, princip „prinos po svaku cenu“ i sl. neke su od neminovnih prepreka. Sudeći po interesovanju i percepciji regenerativne poljoprivrede „Poljoprivrednici nove generacije“, sasvim je sigurno, uspešno će ih prevazići i nastaviti da popravljaju ono što je pokvareno.

Piše: Jasna Bajšanski

FOTO GALERIJU POGLEDAJTE ISPOD