Polazeći od toga da je primarni cilj poljoprivredne proizvodnje snabdevanje svih ljudi na svetu hranom, ovaj posao nosi veliku odgovornost. Mi kao firma imam tri načela: održavanje plodnosti zemljišta, očuvanje biodiverziteta kroz zaštitu životne sredine i doprinos ublažavanju klimatskih uticaja na našu planetu. Ovim rečima priču o firmi Telek paprika iz Martonoša počinje njen direktor Ištvan Buš.
ČITAJTE I: E-berba: Besplatna aplikacija za upravljenje berbom voća i povrća
Iz tih razloga ova firma, koja se bavi proizvodnjom i sušenjem povrća, prole godine se pridružila globalnom projektu regenerativne poljoprivrede Kompanije Nestle. Cilj ovog projekta je, kako je rečeno na konferenciji za novinare, očuvanje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i njegovog ekosistema.
-Cilj nam je pre svega dostizanje visokog nivoa tehnološke svesti koji podrazumeva isključivanje hemijskih zaštitnih sredstava i veštačkih đubriva, odnosno u što većoj meri primenjivanje organskih đubriva. Nažalost, još uvek je njihova dostupnost nedovoljna, pa moramo primarnu proizvodnju još uvek podsticati veštačkim đubrivima ali strogo vodimo računa o količini njihove upotrebe. Sa druge strane, prema našim kooperantima vodimo program kojim njihovu svest podižemo na nivo kako bi ispunili sve zahteve koje je Nestle postavio, rekao je Buš.
Inače, regenerativna poljoprivreda je jedna od novijih praksi koja se primenjuje kod nas, a upravo takve održive prakse su prioritet današnjice i svi veliki proizvođači hrane bi trebalo da ih primenjuju. Podaci govore da su emisije gasova koje doprinose klimatskim promenama velike, a u njima poljoprivreda trenutno učestvuje sa čak 25 odsto.
Prema rečima agrarnog novinara Gorana Erora, primenom regenerativne poljoprivrede i pošumljavanjem, ove brojke se mogu znatno smanjiti. Koncept istovremeno donosi pozitivne ekonomske efekte, otpornost na klimatsku nestabilnost i prosperitet poljoprivrednih proizvođača.
Početnom investicijom vrednom 140.000 švajcarskih franaka uloženih ove i prošle godine u procese proizvodnje najvećih lokalnih dobavljača kompanije, Telek Paprike i Geneze, Nestlé ulaže u održive načine proizvodnje povrća za jedan od svojih najpopularnijih proizvoda – Začin C.
-Sam početak bavljenja regenerativnom poljoprivredom podrazumeva da prvo u svojim glavama stvari postavimo na svoje mesto. Na prvom mestu želimo da smanjimo naš ekološki otisak. A to je prično dug proces. Očekujemo da nam svaka naredna godina pokaže gde smo stigli. Za početak, na našem polju je postavljena meteorološka stanica pa na osnovu količine padavina možemo da komtrolišemo navodnjavanje. To znači da u startu trošimo manje energije. Sem toga, u ovoj godini smo mnogo više uzorkovali zemljište nego što je to bio slučaj ranijih godina. Videli smo na osnovu rezultata da u nekim delovima parcela pojedinih elemenata imamo viška, a na drugim manjka. Sada se đubrenje odvija na sasvim drugačiji način, rekla je Klara Sečei Buš, direktorka firme Geneza.
Ona je navela samo neke od prednosti regenerativne, odnosno obnovljive poljoprivrede.
Treba napomenuti da je Srbija prva zemlja u regionu u kojoj je kompanija Nestlé počela da primenjuje principe regenerativne poljoprivrede. Projektom će do kraja ove godine biti obuhvaćeno više od 400 tona lokalno uzgajanog povrća. U narednom periodu, ova kompanija će svojim dobavljačima pomoći da, primenom novih tehnologija i načina obrade, povećaju prinose i kvalitet povrća, zaštite zemljište i optimizacijom operacija smanje troškove.
Na predstavljanju projekta, kom su prisustvovali predstavnici kompanija Nestlé, Telek Paprika i Geneza rečeno je da snažnom podrškom lokalnim dobavljačima sirovina u prelasku na regenerativnu poljoprivredu u cilju doprinosa očuvanja životne sredine u Srbiji ova kompanija istovremeno podržava domaću ekonomiju i nastavlja da unapređujemo omiljeni srpski brend C.
-Cilj je da 20 odsto ključnih sastojaka svih Nestlé proizvoda bude proizvedeno uz implementaciju principa regenerativne poljoprivrede do 2025. godine na globalnom nivou, a 50 odsto sastojaka, odnosno 14 miliona tona do 2030. godine. Mi već podržavamo 500.000 poljoprivrednika širom sveta u implementaciji regenerativne poljoprivrede, a plan je da u projekat na globalnom nivou kompanija uloži 1,2 milijarde švajcarskih franaka do 2025. kako bi se do 2050. godine dostigao nulti uticaj na životnu sredinu, rekla je Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Adrijatik južni region.
Ona je obrazložila da je reč o primeni praksi kojima se povećavaju vlažnost zemljišta i njegov kapacitet da zadržava ugljenik, što donosi veću plodnost zemljišta, bolju otpornost useva i veću biološku raznovrsnost. Ekosistem oko zone proizvodnje je zdraviji, a umesto veštačkih, koriste se organska đubriva.
– U ovaj projekat kompanije Nestlé Srbija uključeno je 100% sirovog povrća za proizvodnju Začina C, sa izuzetkom šargarepe – 90%. Unapređen proizvod sada će sadržati krupnije komade povrća, bez konzervansa i veštačkih boja. Ponosni smo i na to što unapređenjem našeg portfolija i pružanjem podrške lokalnoj proizvodnji oblikujemo održivu prehrambenu industriju, navela je Renata Matusinović, izvršna direktorka kategorije hrane kompanije Nestlé za tržište jugoistočne Evrope.
Neli Angelova, direktorka komunikacija kompanije Nestlé za tržište jugoistočne Evrope dodala je ova kompanija veruje u dve osnovne vrednosti u poslovanju – društvenu odgovornost i razvijanje brenda sa svrhom, a želja joj je da pruži znanje i alat svojim partnerima i dobavljačima za maksimiziranje potencijala njihovog rada.
Podsećanja radi, švajcarski koncern u Srbiji je prisutan već 17 godina i poznat je kao inovator i lider na polju održivosti. Fabrika u Surčinu je prva u Srbiji postigla ambiciozni Zero Waste to Landfill cilj. To znači da ni gram otpada ne završava na lokalnim deponijama. Zahvaljujući najmodernijem sistemu za preradu vode, vrednom 1,2 miliona evra, industrijska voda ne spada u otpadne jer se čista vraća u prirodu. Postojeća fabriku u Surčinu koristi 100% zelenu energiju iz hidroelektrana, a istu praksu će slediti i nova fabrika, trenutno u izgradnji, koja će proizvoditi jela na biljnoj bazi.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski