Plaćanje eko takse postalo je obavezno za sva pravna lica i preduzetnike na osnovu Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu.
Ova Uredba doneta je i počela je da se primenjuje od 07.12.2019. Rok za podnošenje prijave je 31.07.2020. godine, prenosi blog pausal.rs
Koliku taksu će neko plaćati osim od delatnosti, zavisi i od toga da li je klasifikovan kao veliko, srednje, malo ili mikro pravno lice ili preduzetnik. Na osnovu ova dva parametra, određuje se godišnja eko taksa.
Poljoprivredne primarne proizvodnje za koje se plaća eko taksa su uzgoj svinja i živine. Ovu taksu plaćaju oni koji imaju više od 2.000 tovljenika ili više od 750 krmača. U živinarstvu taksu plaćaju oni koji imaju više od 85.000 brojlera ili više od 40.000 živine u uzgoju i eksploataciji.
Obavezu da plaćaju eko taksu imaju i prerađivači mesa, voća, povrća…
Za podnošenje prijave potrebno je popuniti obrazac. Do kraja roka odnosno do 31.07.2020. treba podneti dve prijave – za 2019. i 2020. godinu.
Potpisan i popunjen obrazac predaje se u jedinicu lokalne samouprave, koja donosi rešenje po kojem se plaća eko taksa.
Na portalu paragraf.rs navodi se da eko-taksa za pravna i fizička lica iznosi od 1.200 do dva miliona dinara, odnosno da će se primenjivati pravilo da zagađivač plaća onoliko koliko zagađuje.
Uredba, kako navodi ovaj sajt, podrazumeva utvrđivanje tri kategorije delatnosti koje zagađuju životnu sredinu, i to one koje imaju veliki negativan uticaj, srednji i mali. U okviru svake od ove tri kategorije, postoji i dodatna klasifikacija koja se odnosi na veličinu kompanije.
Upravo tom klasifikacijom se omogućava da dve kompanije različite veličine, bez obzira na to što su svrstane u istu kategoriju, primera radi velikog zagađivača, neće platiti istu naknadu. Ona koja je velika izdvojiće za eko-taksu dva miliona dinara, a ona koja se tretira kao mikropravno lice – samo 20.000 dinara.
Kada je reč o domaćinstvima koja utiču na zagađenje životne sredine korišćenjem grejnih uređaja, hemijskih sredstava, proizvoda koji nakon upotrebe postaju otpad, za njih je predviđena taksa od 1.200 dinara za kalendarsku godinu. Treba da se zna da je sastavni deo Uredbe i tabela kojom su definisane delatnosti koje imaju veliki, srednji i mali uticaj na životnu sredinu.
U prvu grupu, između ostalih, spadaju kompanije koje se bave rudarstvom, ali i one koje prerađuju drvo, tekstil, meso i plastiku. U drugoj, odnosno srednjoj, svrstani su uzgoj stoke, prerada voća i povrća, proizvodnja sladoleda, mleka, dok je u treću grupu malih zagađivača svrstana trgovina na veliko i malo. Važno je da je ova Uredba ovakvom kategorizacijom stvorila uslove da eko-taksa ne zavisi od volje lokalnih sredina, već da bude ista za sve i da zavisi samo od stepena negativnog uticaja proizvodnje neke kompanije na životnu sredinu.
Ekološka taksa je do sada naplaćivana po principu „zagađivač plaća“ po dva kriterijuma – kvadratnom metru ili bruto ostvarenom prihodu, pa je na lokalu bilo velikih razlika. Ovom Uredbom taksa će se plaćati na osnovu zagađenja koje kompanija prouzrokuje, ako ga pravi – plaća je, ako ne – neće biti izdataka.
Drugim rečima, shodno zagađenju koje puštaju u vodu, vazduh ili tlo poput azotnih oksida, sumpor-oksida i tako dalje, određivaće se i visina naknade.
Ovakvom naplatom ekološke takse naša zemlju potpuno će ispuniti i standarde Evropske unije u toj oblasti, a povećaće i izdvajanja za troškove životne sredine od 0,8 do jedan odsto BDP-a, što je i prosek Unije.
Iznos za delatnosti koje imaju veliki negativan uticaj na životnu sredinuna godišnjem nivou:
2.000.000 – velika pravna lica
500.000 – srednja
200.000 – mala
20.000 – mikro
Iznos za delatnosti koje imaju srednji negativan uticaj:
1.000.000 velika pravna lica
250.000 srednja
100.000 mala
10.000 mikro
Iznos za delatnosti koje imaju mali negativan uticaj:
500.000 velika pravna lica
125.000 srednja
50.000 mala
5.000 mikro
1.200 za fizička lica
Obrazac je u nekim opštinama moguće poslati poštom, u nekima čak i mejlom.