„Svi zadrugari u svetu imaju zajednički problem- nedostatak povoljnih kredita na tržištu i nedostatak novca“. Ovo je rekao Ariel Enrike Guarko, predsednik Međunarodnog zadružnog saveza koji je svoju posetu Srbiji završio obilaskom dve vojvođanske zadruge – ZZ „Agroklek“ iz Kleka i „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja.
Po struci veterinar, Guarko je posebno zadovoljstvo izrazio zbog stočnog fonda i genetike koji poseduje jedna od 3 najveće farme mlečnih krava u Srbiji, ZZ „Agroklek“.
– U Argentii je drugačije organizovano govedarstvo. Tamo imamo odvojene farme – one koje se bave samo proizvodnjom mleka i one koje se bave drugim oblicima stočarstva. Reč je o ekstenzivnoj proizvodnji i krave su na pašnjacima, rekao je prvi čovek Međunarodnog zadružnog saveza, inače, Argentinac.
ČITAJTE I: Zadruge grade bolji svet, poručeno je sa međunarodne konferencije o zadrugama
Direktor ove zadruge Radomir Bokić, reako je ovom prilikom da Argentina i Srbija ne mogu da se porede kada se govori o potencijalima. Sem toga, stočarenje je organizovano na drugačije načine.
– Vojvodina nema neograničene resurse zemlje, tako da mi moramo da podignemo profitabilnost po hektaru. To postižemo povećanjem broja grla i proizvodnje po grlu. Zbog toga i gradimo objakat vlastitim sredstvima, koji će biti završen za 15-ak dana. Navikli smo se da se oslanjamo na sebe, da poštujemo državu i da poslujemo u datim uslovima, rekao je Bokić.
Kako će prerađivači isplati mleko, ako ne prodaju sir?
Ministarstvo za brigu o selu pre nekoliko godina ovu zadrugu je podržalo sa 15 miliona dinara.
– Tim sredstvima smo se tehnički opremili. Konačno je došlo vreme da država prepoznaje domaće proizvođače. Ova zadruga petnaestak godina unazad između 300.000-800.000 evra investira u proizvodnju sopstvenih sredstava, kaže on.
Na pitanje da li je zadovoljan otkupnom cenom mleka Bokić je rekao da zadrugari nisu nezadovoljni cenom ali jesu nezadovoljni talasanjima koja se dešavaju u ovom sektoru.
– Ovo je proizvodnja koja traje 365 dana godišnje, sada se realizuju planovi od pre 5 godina, a planira se za narednih 10. Naša snaga je u potencijalu koji imamo. Cena na današnji dan ne znači nam mnogo. Nas interesuje koja će otkupna cena mleka biti u avgusti i decembru. Sada se pojavljuje drugi problem. Kako će nam prerađivačka industrija platiti mleko ako ona svoj sir ne proda. To nas trenutno najviše brine, kazao je direktor ZZ „Agroklek“.
U svetskoj ekonomiji jedino udruživanje daje dobre rezultate
-Mali poljoprivrednici sami ne mogu da budu konkurentni ali, udruživanjem dobijaju velike rezultate i mogu biti prisutni na tržištu. Zbog situaciji u svetskoj ekonomiji, jedino udruživanje daje dobre rezultate, rekao je Ariel Enrike Guarko.
Sa ovom tvrdnjom složio se i Vojislav Mrkšić, direktor ZZ „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja. On je naglasio da je ključ opstanka malih i srednjih gazdinstava upravo u zadrugarstvu.
-Praksa je pokazala da na tršištu niko ne može samostalno opstati. To mogu ilustrovati primerima u mom selu, Srpskom Itebeju. Bilo je pojedinaca koji su zaradili malo više novca i počeli su sami da se bore na tržištu. Sada svakodnevno gube utakmicu. Bolju likvidnost i napredak imali su dok smo svi bili u ZZ „Mrkšićevi salaši“, rekao je on.
Mrkšić je naglasio da je jako dobro što država pomaže zemljoradničke zadruge ali je najvažnije da poveća subvencije, da svaki hektar bude subvencionisan.
-Ni jedna država ne drži našu branšu prepuštenu slučaju kao što smo to mi. Sa minimalnim subvencijama, sa cenama goriva koje su jednake onima na auto-putu, ne možemo. Mi vapimo već 10 godina, a taj vapaj nikome nije zaparao uši, poručio je Mrkšić.
Jesmo li izgubili tradicionalne kupce pšenice?
Ovom priliko se čulo i da zdruge poput ove, koje se bave ratarstvom, sada imaju veliki problem.
-Trenutne nelikvidnosti, počev od gazdinstava pa do zadruga kao pravnih lica, dobar deo je država nepromišljenim i brzim potezima, a tu mislim na zabranu izvoza, izazvala situaciju da imamo robe, a nemamo para. Stari ljudi bi za to rekli: „Pored hleba, mi ostali gladni“, objašnjava Vojislav Mrkšić.
On napominje da ovakva situacija nije trenutna i da će potrajati nekoliko godina.
-Mi smo izgubili tržište. Svi koji su bili oslonjeni na naše tržište danas sa nama neće da pričaju jer smo ispali neozbiljni dobavljači. Sada se borimo da za pšenicu i kukuruz dobijemo minimalnu cenu kako bi rasprodali robu. Da nam je država u trenutku donošenja Uredbe o zabrani izvoza pšenice dozvolila da nešto zaradimo i da imamo veću akumulaciju obrtnih sredstava kada je bio pravi trenutak, ne bismo imali ovakvu situaciju, rekao je on.
Dodao je da su sada cene i za pšenicu i za kukuruz 26-27 dinara za kilogram, a u proizvodnju se ušlo sa visokim cenama repromaterijala.
ZZ „Mrkšićevi salaši“ ima i svoje preradne kapacitete – pekaru, pogon za program proizvoda od smrznutog lisnatog testa.
-Jedan od naših najznačajnih projekata je prerada mesa i realizovanje linije za klanje krupne stoke. To je velika investicija koja nam predstoji, najavio je Mrkšić.
Vojvođanske zadruge su iznad evropskog proseka
Na pitanje novinara da li u našim zadrugama ima evropskog duha, Ariel Enrike Guarko, predsednik Međunarodnog zadružnog saveza odgovorio je potvrdno.
– Ako se poredi proizvodnja, može se reći da zemljoradničke zadruge u Vojvodini proizvode duplo više robe nego što je to slučaj u Argentini. A u poređenju sa Evropom, može se reći da su iznad evropskog zadrugarstva, rakao je Guarko.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov Bizonj kvalitet ove posete ocenila je kroz razmenu iskustava i sagledavanja našeg zadrugarstvo u odnosu na ono u Evropi i svetu.
-Čuli smo da su neki od rezultata kod nas iznad evropskog nivoa. Ipak, prostora za nepredak još uvek ima mnogo. Iskoristili smo prililu da iznesemo sa kakvim problemima se zadrugarstvo u Srbiji susreće, i sa strateškog i sa operativnog aspekta. Na istoj smo liniji – zadruge svoje obaveze ispunjavaju ali su njihova prava često ugrožena. Tu mislim na upis zadružne svojine i oduglovačenje procesa, odnosno neprimenjivanje zakonskih odredbi kao što je propisana posebna zaštita države, pokrajine i lokalne samouprave za zadruge, rekla je Nestorov-Bizonj.
Ona bi trebala da se ogleda, kako je naglasila Nestorovova, u posebnim podsticajnim merama za zadruge, u fondovima za razvoj zadrugarstva. Od 2015. godine kada je usvojen Zakon o zadrugama ovo nije zaživelo, osim u jednom programu, a to je program Ministarstva za brigu o selu „500 zadruga u 500 sela“.
-Pored toga postoje i drugi problemi koji se odnose na agrarnu politiku i podsticajnu politiku koje zadruge ne prepoznaju kao nosioce razvoja poljoprivrede i sela. U tom kontekstu imamo svoje predloge za izmene. Neiscrpni problem se odnosi na zapošljavanje u zadrugama i on se iz godine u godinu uvećava jer imamo sve više zadruga, a sve manje zaposlenih u njima, smatra predsednica ZSV.
Suština zadrugarastva su društvena odgovornost i ekonomija
Njen kolega, predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović, rekao je da su tokom Guarkove posete tri reči ostale u sećanju: društvena odgovornost i ekonomija.
-Nama je cilj da spojimo znanje i zadrugarstvo i tu imamo veliku šansu. Iskoristili smo priliku da pokažemo naše dobre primere iz prakse. Uvek ima mogućnosti za dalji razvoj – kroz beskamatno kreditiranje zadruga, štedno-kreditne zadruge, formiranje fonda za razvoj zadruga na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, rako je Mihailović.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
On je posebno naglasio dragocenost podrške Međunarodnog zadružnog saveza, a ujedno i Međunarodne organizacije rada, a samim tim i UN zadrugarstvu u Srbiji jer će nam sve to, kako je reako, koristiti za formiranje i agrarne i sveukupne ekonomije.
-Osim poljoprivrednih, u zadružnom sektoru Argentine, postoji veliki broj zadruga iz drugih oblasti poput energetike, potrošnje, socijalne zaštite i sl. i na tom polju imamo mnogo toga da naučimo, rekla je Nestorov -Bizonj.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Agroportal-znanje je moć