Iz italijanske fabrike u Rumi na srpsko tržište svakodnevno stiže više od sto hiljada svežih, opranih i upakovanih salata. Ovaj brend se uspešno radi u Španiji i Francuskoj. U Srbiji nameravaju da šire proizvodnju, kroz kooperaciju.
Srpska salata na italijanski način – kratko vreme od setve do branja, od pakovanja do police još kraće. Štedi se energija i voda, a od hemijskih preparata koriste se samo oni dozvoljeni u organskoj proizvodnji.
-Brzo stižu na branje, na primer rukola između setve i branja nema mogućnosti za komercijalne preparate, ne stižemo, jer karenca je za većinu preko dve nedelje, objašnjava Mario Maho, rukovodilac primarne proizvodnje.
Ubrana salata, spanać ili rukola nisu roba za lager. Prepušteni zakonima ponude i tražnje povrtari se često bore s viškovima. Zato je još prošle godine Milan Katić ugovorio otkup spanaća.
-Sama povrtarska proizvodnja je dosta neizvesna, ovako imaš neku sigurnost da uđeš u proizvodnju, nekog većeg da te usmeri…mislim da smo zajedno jači, da je udruživanje potrebno za današnje povrtare, smatra Milan Katić iz Rume.
Plasman na globalno tržište
Dobar primer saradnje malih i velikih daju italijanski kooperanti-porodična gazdinstva. Proizvedu i fabrici isporuče čak 80 posto povrća koje se dalje pakuje i pod istom kapom plasira na globalno tržište.
-Cilj naše grupe jeste da i ovde u Srbiji izgradimo poljoprivredni model koji smo godinama uspešno stvarali u Evropi. Proizvođači koji su deo našeg lanca snabdevanja dobijaju stalnu podršku naših agronoma koji im pomažu u primeni prirodnih tehnika uzgoja, čime dobijamo kvalitetan i ekološki prihvatljiv proizvod, ističe Domeniko Bataljolo, direktor „La Linea verde“.
Kvalitet, količina, kontinuitet-čuvenom „3 k“ zakonu, velike trgovine danas dodaju i ne mali spisak sertifikata koji je teško ispratiti posebno, finansijski. Zato je kooperacija možda i četvrto „k“ u sve izazovnijem poretku svetske ekonomije.
-Mi smo napravili i nove linije prilagođene ljudima koji ne mogu uvek u nabavku ili restoran. Od novembra smo uveli i čorbice, kaže Irena Dani, rukovodilac komercijalnog sektora.
Kao što sever i jug Italije dogovaraju proizvodnju da sveže povrće obezbede tokom cele godine, tako bi fabrika u Rumi kooperante uskoro tražila u Nišu i Leskovcu, pa umesto da višak paradajza ili krompira, kako inače biva, završi u problemu, mogao bi u jednoj finoj kooperantskoj čorbici.
Izvor: RTV