28 februara, 2021

Samo će u Španiji i Rumuniji rasti proizvodnja svinja, kod ostalih priličan pad

IFIP, međunarodna organizacija za obradu informacija, predviđa značajan pad proizvodnje svinja u severnoj Evropi, dok će, prema njenim procenama, u Španiji nastaviti da raste. Među istočnim zemljama, ističe se Rumunija, kao zemlja sa potencijalom i perspektivom za rast ove proizvodnje, u kojoj investiraju velike kompanije.

Nakon godina uspešnog razvoja proizvodnje u državama članicama EU, počeo je pad evropske proizvodnje svinja, navodi se u analizi IFIP-a.

U severnoj Evropi, gde je proizvodnja koncentrisana, očekuje se nagli pad. Na jugu Španija će rasti još nekoliko godina. Uprkos prisustvu afričke svinjske kuge (ASK) u istočnoj Evropi, investicije se pojavljuju u Rumuniji. Izlazak Velike Britanije iz EU takođe postavlja nova merila, ističe IFIP.

Proizvodnja svinja u EU-28 dostigla je rekordni nivo 2020. godine sa 24,2 miliona CVE (ekvivalent mase trupa), što je porast od jedan odsto u odnosu na 2019. Prema prognozama, ovaj nivo ne bi trebalo da bude dostignut u narednim godinama. Prema IFIP-u, nova EU-27 nakon Bregzita doživeće pad proizvodnje od oko tri odsto u 2025. godini u poređenju sa 2020. godinom, što je ekvivalentno 138 miliona zaklanih svinja (22,5 miliona CVE). Sa težim trupovima, smanjenje biće nešto manje. U 2025. godine evropska ponuda biće gotovo 750.000 CVE niža nego 2020. godine.

Španska proizvodnja je dostigla skoro pet miliona tona 2020. godine, što je porast od 41 odsto tokom poslednjih deset godina. Španija proizvodi dvostruko više nego što potroši; ostatak se izvozi. Od 2019. godine Španija je glavna zemlja izvoznica u treće zemlje. Do 2025. godine na klanju bi bilo preko 60 miliona svinja, što je porast devet odsto u odnosu na 2020. godinu.

Centralne i istočne zemlje EU bile su suočene sa afričkom kugom svinja, ali proizvodnja se u najboljem slučaju stabilizovala. Uprkos prisustvu ASK u Rumuniji, danske, holandske, nemačke i francuske kompanije ulažu u velike proizvodne strukture. Ova zemlja ima potencijal za veću proizvodnju svinja, pre svega dobre uslove proizvodnju žitarica, veliku populaciju i raspoloživu radnu snagu. Posle godina pada, povećanje rumunske proizvodnje od 20 odsto do 2025. godine izgleda izvodljivo, navodi se u analizi.

Prema procenama IFIP-a za 2025. godinu, Nemačka, Holandija, Danska i Belgija proizvešće zajedno 11 odsto manje nego 2020. godine. Propisi o dobrobiti životinja i zaštiti životne sredine, socijalni pritisak na farme i industriju svinja, kao i nedostatak generacijske sukcesije, uzrokuju pad proizvodnje u ove četiri zemlje. Sanitarne krize usled kovida-19 i ASK ubrzavaju već vidljiv pad proizvodnje 2021. godine, dodaje se u analizi.

U ostatku EU proizvodnja će polako opadati za odsto do 2025. u odnosu na 2020. Francuska će biti blizu ovog proseka.

Pad potrošnje po stanovniku će se nastaviti, ali će biti kompenzovan rastom stanovništva u EU.

Zavisnost od izvoza EU ​​u treće zemlje raste sa Bregzitom. Ujedinjeno Kraljevstvo, uvoznik sa više od 800.000 tona u 2020. godini, postalo je treća zemlja u januaru 2021. godine. Ujedinjeno Kraljevstvo bi se moglo obratiti drugim dobavljačima, posebno sa druge strane Atlantika.

Kina, glavno izvozno odredište EU, radi na obnavljanju proizvodnje svinjskog mesa.

Izvor: Agrosmart

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *