Institut za povrtarstvo iz Smederevske Palanke punih 77 godina bavi se oplemenjivanjem i selekcijom povrća. U poslednje dve godine ova institucija uspela je da povrati nekadašnje pozicije na domaćem ali i inostranim tržištima, odnosno da se vrati na tržišta na kojima je nekada bila.
Za sada je ovaj upliv skroman ali, prošlogodišnji i ovogodišnji rezultati sorata i hibrida u inostranstvu nikako nisu zanemraljivi. Sada se radi na pipremi novog pakovanja semena.
Istorija ove kuće je duga i ona beleži velike uspone, stabilnosti ali i velike padove. Direktora Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke prof. dr Nenada Đurića pitali smo gde on vidi instituciju na čijem je čelu, za pet godina.
Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka
-U skladu sa mojom vizijom daljeg razvoja Instituta, permanentno radimo na povećanju broja država na čija tržišta ćemo plasirati naša semena. Institut za povrtarstvo je od strateškog značaja za Srbiju i za njenu prehrambenu sigurnost, pre svega jer je proizvodnja povrća veoma specifična. U kontekstu geo-ekonomskih politika i svih dešavanja u svetu, sortiment i banka gena Instituta predstavljaju državno nacionalno blago koje treba sačuvati i uvećavati, kaže za Agroportal.rs prof. dr Nenad Đurić.
Prof. dr Nenad Đurić, direktor Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke
On stalno ističe da je Institut za povrtarsto jedna od dve firme u Srbiji koje se bave proizvodnjom semena. Mnogi proizvođači semenske robe znaju da u našoj zemlji postoji 10-ak firmi koje se bave prometom semena. Ali, samo u ovoj institutciji i u još možda dve firme postoji organizovana proizvodnja. Ostali se bave uvozom iz Italije i Kine i prepakivanjem.
Banka gena Instituta za povrtarstvo iz Smederevska Palanke
-U poslednjih godinu dana, krećući se po Srbiji i obilazeći sajmove, vašare i druga prodajna mesta, primetili smo da se stanovništvo polako okreće tradicionalnim ukusima. Na tome posebno radimo u poslednje dve godine. Cilj nije samo oplemenjivanjem postići određeni prinos, posebno u zaštićenom prostoru gde ima npr. 7-8 berbi paprike i paradajza, već i sačuvati tradicionalni ukus povrća. Primera radi, kada se jede paprika, ona trabe i da miriše na papriku, da bude sočna, a ne gumenasta, objašnjava naš sagovornik.
Vizija i stretegija daljeg razvoja predviđa da, u skladu sa svetskim trendovima, Institut može da se nosi sa konkurencijom. To se posebno odnosi na paprike po kojima je ova institucija i najpoznatija. Postoji široka lepeza sorata za svaku namenu. Stručnjaci ovog instituta intenzivno rade i na stvaranju hibrida paprike. Tokom ove godine biće prijavljena dva hibrida i u narednom periodu svake godine po nekoliko novih.
Ogledi u Africi i Aziji pokazuju dobre rezultate
-Akcenat će biti i na slatkim i na ljutim paprikama i na taj način ćemo držati korak sa svim svetskim kompanijama. Posebnu pažnju moramo da obratimo na selekciju paradajza. Institut je malo zastao u trci sa konkurencijom. Ali, sada se intenzivno radi na novim hibridima paradajza, pre svega na rozim jer tražnja za njima iz godine u godinu raste. Važno je da napomenemo da radimo na hibridima namenjenim za proizvodnju na otvorenom i za industrijsku preradu u sokove, kečape, pelate…, kaže Đurić.
Razlog za proizvodnju ovakvih hibrida je potražnja od strane nekih azijskih i afričkih tržišta.
-Nekoliko poslednjih godina intenzivno radimo na osvajanju azijskih tržišta. Veliko interesovanje za naše seme pokazali su Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati. U Iranu smo postavili niz ogleda, a naši hibridi paprike i paradajza dali su odlične rezultate. Mislim da ćemo uspeti da na ovo tržište isporučimo određenu količinu semena. Na žalost, zbog rusko-ukrajinskog rata i izuzetno skupog prevoza, nismo u mogućnosti da naše seme izvezemo u Belorusiju i u Rusku Federaciju. Ovog meseca javile su nam se i neke afričke zemlje koje su zainteresovane za naša semena. U severnom delu Afrike već smo postavili oglede, a pregovaramo i sa zemljama Podsaharske Afrike, dodaje direktor Đurić.
Ova godina je više nego specifična kada se govori o povrtarskoj semenskoj proizvodnji pre svega zbog svih klimatskih nedaća koje su zadesile naše prostore. One su prouzrokovale izvesna oštećenja na usevima kooperanata u Vojvodini. Ipak, za domaće tržište biće dovoljno semena ali i viškova za izvoz.
Sada postoje najave za izvozom značajno većih količina semena, posebno u Severnu Makedoniju, Bugarsku i BiH. Inače, semena ovog instituta prisutna su u svim zemljama u okruženju u kojima su klimatski uslovi veoma slični pa navedenim treba dodati i Rumuniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju i neke zemlje EU. U godini pred nama akcentovaće se semena parike na tržišta Slovenije i eventualno Austrije.
Istrajati na kvalitetu semena
Institut za povrtarstvo u domenu nauke planira da u naredne dve godine nastavi dosadašnje poslove, a tu je važana činjenica da je ova institucija dobila reakreditaciju za narednih pet godina. Prema Đurićevim rečima važno je zadržati naučno-istraživački kadar kako bi on nastavio da se bavi svojim istraživanjima, da objavljuje i publikuje radove, posebno u međunarodnim časopisima iz kategorije M20.
-Nauka mora imati svoj finiš, a to je stvaranje komercijalnog semena. Cilj je udvostručiti proizvodnju koja se sada zasniva na 180 ha u Institutu i 150 ha u kooperaciji. Upravo se proizvodnja u kooperaciji u naredne dve godine mora udvostručiti. To smo i ove godine uradili u odnosu na predhodnu ali, potencijala i tražnje za našim semenom ima. Lane smo zauzeli vrlo rigorozan stav – istrajati na kvalitetu semena. Samo sa kvalitetnim semenom i dovoljnom količinom možemo da se nosimo sa konkurencijom, obajašnjava prof. dr Nenad Đurić.
Inače, sem vlastitog sortimenta, Institut kupcima nudi i semena sorata koje su na slobodnim listama.
Finiš nauke je stvaranje komercijalnog semena
Institut za povrtarstvo proizvodi semena gotovo svih povrtarskih kultura koje u našim agroekološkim uslovima mogu da donesu cvet kao i da postoji mogućnost manipulacije tim cvetom u procesu selekcije. Dr Slađan Adžić, rukovodilac Odeljenja za agroteniku i fiziologiju biljaka to objašnjava na jednostavan način. Kako kaže, cvet ima svoje delove i on treba da bude praktičan za ukrštanje dva različita genotipa, formiranje inbred linija koje predstavljaju najveći vid uzgoja u srodstvu.
-Ukoliko želimo da imamo neku liniju koja je pogodna za ukrštanje i dobijanje stabilnog hibrida, moramo nekoliko godina da radimo na proizvodnji inbred linija. To znači da se stranooplodne biljke teraju na samooplodnju. Najpreciznije formiranje ovih linija je kada se na tome radi 6-10 godina, objašnjava Adžić.
On dalje kaže da kada testovi pokažu da su te linije stabilne kroz različite oglede i ukrštanja, vidi se kolika je njihova snaga za ispoljavanje u hibridu. Što su linije udaljenije i što se više razlikuju po genetičkoj strukturi, one će imati veću bujnost u hibridu. Jednostavno rečeno, kada je podneblje usko i kada se barata sa malim brojem genotipova, ne može se očekivati bujno potomstvo. Kada se koristi više genotipova, pogotovo ako su oni sa različitih geografskih širina čitavog sveta, pogodnih da kod nas rastu i nose određene prednosti, oni će pronaći odgovarajućeg roditelja i daće hibridnu snagu. Nije tačno da su dve dobre linije istovremeno i kompatabilene. Suština je da se one među sobom tako rekombinuju da u potomstvu daju dobar hibrid.
Ljudi više ne žele „plastični“ paradajz
-Tržište u svetu ima svoje zahteve pa je tako važno da npr. paradajz ima određene transportabilne osobine – da može duže da stoji kako bi se transportovao brodom i stigao do tržnice i potrošača. U poslednje vreme ljudi kažu kako se na pijaci stalno prodaje neki „plastični“ paradajz. On je ekonomski dobar jer može 40-ak dana da se barata proizvodom i da se on ne pokvari. Tako je bilo gotovo dve decenije, kaže Adžić.
Ali, potrošači više ne žele da jedu ovakav paradajz. Prvenstveno se kod dece javila odbojnost prema njemu. Kako kaže Adžić, Institut za povrtarstvo ima 30-ak hibrida na priznatoj listi koji su zadržali ono što je dobro – sladak, kiseo, transportabilan, mek, da se proizvodi i u bašti za sopstvene potrebe i za tržište. Jednom rečju paleta je široka. Sem toga ovaj institut svake godine proizvodi rasad. Preko ukusa, ljudi su vezani za sortiment iz Smederevske Palanke.
Dr Slađan Adžić, rukovodilac Odeljenja za agroteniku i fiziologiju biljaka
-Gledajući nauku u svetu, prevazilazi se taj „plastičan“ ukus. Mi se svim silama trudimo da proizvedemo hibride i očuvamo stari sortiment koji je bio prijemčiv našem ukusu za konzumaciju paradajza. Nažalost, u Srbiji su ljudi koji su se bavili baštovanstvom skoro pa nestali. Pored kuća u selima danas više nema bašti što je gotovo neverovatno jer svako ko ima parče zemlje može da organizuje proizvodnju i zna šta jede, kaže ovaj stručnjak.
Dok je bilo tako, dalje priča on, sve semenarske kuće u Srbiji beležile su velike profite. Bilo je prostora za prodaju i hobi programa i poluprofesionalnog, profesionalnog i ekstraprofesionalnog progrma. Svaki ovaj sektor ima svoje prednosti i mane. Svako ko hoće da ima tri ara povrća nije orijentisan ka količini već ka kvalitetu i što manjem broju hemijskih tretmana.
-Ipak, Institut mora da se okreće prema novonastaloj situaciji i tržištu. Gledajući profit, nekada je u ukupnom prometu baštovanstvo donosilo 60-70 procenata, a sada učestvuje sa 15-ak odsto. Mi smo morali da se okrenemo ka tržišno orijentisanom povrtarstvu i svoj asortiment tome i prilagođavamo. Bez obzira na sve, vodimo računa da plodovi našeg povrća imaju kvalitet, miris, ukus i da na taj način privuku kupce na pijacama i u supermarketima, objašnjava naš sagovornik.
Ove karakteristike glavni su aduti Instituta za povrtarstvo u borbi sa konkurencijom, a mahom su to multinacionalne semenske kuće koje na dnevnom nivou izdvajaju velika sredstva za proces selekcije i oplemenjivanja biljaka. Reč je o ustrojenim sistemima sa visokom tehnologijom koji koriste sva dozvoljena i raspoloživa sredstva u zemljama u kojima rade.
-U Srbiji nije dozvoljen genetički inženjering u komercijalnom smislu. U naučnom smislu donekle jeste, uz značajna ograničenja. To znači da je prosto nemoguće da mi u Institutu uz neku genetičku trnsformaciju formiramo sortu ili hibrid odnosno, da ni jedna od naših 150 sorata i hibrida nije selekcionisan po principu GMO. Koriste se isključivo klasični metodi selekcije, koji su možda dugotrajniji, ali dobili smo stabilne genotipove koje narod na Balkanu rado koristi. I to je zapravo naša najveća prednost, ističe dr Slađan Adžić.
Moravska lepotica još na polju miriše kao da se peče
Tri ekonomski najzastupljenije i najisplativije povrtarske vrste su paprika, paradajz i kupus. Statistika kaže da je u Srbiji proizvodnja paprike zasnovana na 20.000 hektara. Više od polovine površina zasejano je semenom sa tavana. Naš sagovornik smatra da to nije dobro i napominje da oni koji proizvode ovo povrće pronalaze interes da ostave svoje seme. Ali, gledajući na genetiku te vrste koja je fakultativno samooplodna, pitanje je koliko jedan proizvođač ima mogućnosti, znanja i vremena da održi sortnu čistoću. Zbog toga posle izvesnog vremena dolazi do cepanja sortimenta i nepoželjnih pojava.
-U poslednje tri godine Institut je komisiji Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede prijavio 5 novih genotipova. Do sada je priznata Moravska lepotica, paprika ajvaruša, izuzetno krupna, intenzivno crvene boje sa velikim procentom suve materije. Intenzivno miriše kao da se peče dok je još na polju. Do kraja ove godine prijavićemo dva nova hibrida – paprike ajvaruše i ljute paprike, kaže on.
Kada je paradajz u pitanju, Institut se trudi da zadrži sortnu čistoću svih svojih industrijskih sorata determinantnih i indeterminantnih hibrida ali i da kreira nešto novo što će biti interesantno tržištu. Najveće intresovanje sada vlada za roze paradajzima pa se i ovde radi na stvaranju jednog prinosnog roze paradajza, sočnog, sa debelim mesom i dosta suve materije, a transportabilnog koji je ove godine kandidat za priznavanje.
Najaslađi kupus na svetu proizveden je u Smederevskoj Palanci
Institut za povrtarstvo u svojoj ponudi ima srednje kasne kupuse, a za centralnu Srbiju aktuelan je srpski melez 4. Njegovi stručnjaci usepli su 2020. godine da sadržaj šećera podignu za 100 odsto i da kreiraju najslađi kupus na svetu.
-To je epohalan momenat kada je reč o slekciji kupusa u svetu. Taj pomak izazvao je svetsku pažnju. Sa jednom multinacionalnom kompanijom kreirali smo 4 najsalađa hibrida za kišeljenje sa kojim ćemo osvojiti svet. Seme ovih hibrida na tržištu će se, najverovatnije, pojaviti 2027. godine. Ove godine umnožavaju se linije, sledeće godine radiće se hibridizacija i pomenute 2027. najverovatnije će biti priznati na sortnoj listi EU i ponuđeni svetkom tržištu, kaže Adžić.
On izdvaja i prvi hibrid dinje ove naučne institucije – sremica F1. Ona je pre tri godine priznata na sortoj listi Republike Srbije. Kod nje je interesantno to što ima visok sadržaj suve materije i šećera. Sremica je našla svoj put na tržištu, pa će za iduću godinu biti i dobra ponuda semena.
Suvo zlato su selekcioneri lisnatog povrća
Kada se govori o lisnatom povrću, zbog nedostatka selekcionera, koji su suvo zlato za ovakve institucije, u ovoj oblasti Institut iz Smederevske Palanke nije daleko otišao u selekciji ovog povrća. Seme peršuna lićara i korenaša, pastrnaka, celera, blitve i spanaća uvek je na raspolaganju ali ono je iz slobodnog sortimenta.
U ovom trenutku stručnjaci Instituta za povrtarstvo rade i ozbiljnu seleksiju krastavca na dobijanju partenokarpnih plodova krastavaca i kornišona. Jedan salatar je već prijavljen i do kraja biće uvršten na sortnu listu. Eksperimentalna proizvodnja nadomak Petrovca na Mlavi pokazala je i kvalitet i dobar prinos.
-I ako postojimo skoro 8 decenija, ne oslanjamo se samo na tradiciju i istoriju, već se ozbiljnim radom, proučavanjima dešavanja u svetu, pronalaženjem novih izvora genetičke varijabilnosti, korišćenjem svih dostupnih genotipova, borimo da kreiramo novi, bolji i lepši proizvod, kaže Adžić na kraju razgovora.
Zbog klimatskih promena proizvodnja semena nije ista kao pre 15 godina
Proizvodnja semena povrtarskih useva nije nimalo laka. Ovo kaže dipl. ing. Ivan Rakić, rukovodilac semenske proizvodnje Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke. Ovu tvrdnju objašnjava činjenicama da je svaka proizvodna godina specifična jer od početka setve za proizvodnju rasada javljaju se kolebanja visokih i niskih temperatura koja utiču na nicanje i kondiciju rasada do njegovog rasađivanja na otvoreno polje. Rasad traba odgajati na pravi način kako bi kasnije biljka dala adekvatno seme u smislu kvaliteta i kvantiteta.
-Kada dođe vreme rasađivanja potrebno je uložiti dosta truda prevashodno oko zaštite biljke. Tu se misli na punu agrotehniku, počev od okopavanja, preko zaštite biljaka od bolesti i štetočina pa do berbe. Nažalost, proizvodnja semena nije ista kao pre 15 godina pre svega zbog klimatskih promena, koje su donele i druge bolesti novije generacije. Ipak postoji široka paleta pesticida čijom primenom se može izboriti sa tim bolestima ako se deluje na vreme i na pravi način, kaže Rakić.
Dipl. ing. Ivan Rakić, rukovodilac semenske proizvodnje Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke
Pesticidi se ovde koriste više preventivno nego kurativno kako bi biljke bile što zdravije i u dobroj kondiciji. On dodaje da je bitno da biljka, tokom svoje vegetacije, nema stresa. Primera radi, stres izazivaju uslovi kada u sušnom periodu biljka ostane bez dovoljno vode ili hrane, a tada je ona podložna bolestima i delovanju insekata, virusa i bakterija.
Kako smo čuli od direktora prof. dr Nenada Đurića, prizvodnja u Institutu za povrtarstvo delom je organizovana na sopstvenom imanju i drugim delom u kooperaciji koja je zastupljena od Vojvodine do juga Srbije. Značajan broj kooperanata duže od 30-40 godina radi semensku proizvodnju za Institut i ta tradicija se generacijski prenosi.
Nije lako pronaći adekvatne kooperante
-Da bi neko postao naš kooperant, prvenstveno je potrebno da ima radno iskustvo u tom segmentu proizvodnje, mora da ima sistem za navodnjavanje, adekvatnu mehanizaciju i da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Kada mi rasad rasadimo na otvoreno polje ili u zaštićen prostor, dužni smo da Poljoprivrednim stručnim službama prijavimo semensku proizvodnju u reonu za koji su one zadužene. Njihovi savetodavci u početku zajedno sa nama izlaze na teren, a kasnije i sami, kako bi proverili zdravstveno stanje useva i sortnu čistoću, objašnjava naš sagovornik.
Takođe postoje zakoni kojima je propisano da svaka biljna vrsta u ovoj proizvodnji mora da ima prostornu izolaciju. To znači da npr. dve različite sorte paprike ne smemo gajiti jednu pored druge. Tako za ovo povrće vazdušna izolacija mora biti 500 metara kako bi se izbeglo ukrštanje među sortama. Za svaku sortu je propisana odgovarajuća prostorna izolacija koja mora da se ispoštuje. Važno je znati da se semanska proizvodnja odvija u skladu sa podnebljem koje joj odgovara.
-Paprika i paradajz uspevaju u celoj Srbiji. Na jugu zemlje najviše se proizvode crvene paprike i industrijski paradajz. Naši kooperanti koji rade semensku proizvodnju, posle berbe i vađenja semena, plod mogu dalje da prodaju. Oni se tu vode slećom ekonomskom računicom – zaradom ostvarenom od prodaje mesa paprike isplate celu proizvodnju, a prodaja semena Institutu im je čist profit. Kada se govori o Istočnoj Srbiji, naši kooperanti su iz Stiškog i Braničevskog okruga i osim proizvodnje semenske paprike i paradajza uzgajaju mrkvu, paštrnak, krastavac i kupus, kaže ovaj stručnjak.
On takođe napominje da je u ovakvim proizvodnjim uslovima teško pronaći adekvatne kooperante koji će kvalitetno odraditi posao. Zbog toga je ova kuća u neprekidnom kontaktu sa PSSS koje su i pronašle određen broj novih proizvođača.
-Svaka povrtarska proizvodnja zahteva dosta radne snage. Nažalost, ljudi koji se opredeljuju za ovu delatnost je sve manje i ovaj problem postaje sve izraženiji, naglašava Rakić.
Godišnje Institut za povrtarsvo proizvede više od 3 tone semana paprike, 15 – 20 tona semena boranije, oko jedne tone semena industrijskog paradajza, nekoliko tona semena krastavca. Tome treba dodati i količine ostalih vrsta povrća. Generalno gledano, ove godine je u odnosu na predhodnih 10, zasnovana najveća semenska proizvodnja.
I kako je direktor Đurić na samom početku razgovora rekao, površine pod povrćem za semensku proizvodnju kontinuirano će biti povećavane jer potražnje ima, a i nova tržišta se smeše.
