Krupnik (Triticum aestivum spp. spelta, jare forme), bio je poznat Egipćanima jer su najstariji nalazi ove vrste pšenice nađeni u dolini Nila, i potiču iz četvrtog milenijuma pre Hrista.
Ovu plevičastu i jestivu vrstu pšenice poznavali su i koristili za ishranu i stari Rimljani i gajili su ga maltene u celoj Imperiji, u Nemačkoj, u alpskim predelima i delovima Panonske nizije.
ČITAJTE I: Magični zeleni sokovi od žitarica i spreče i leče
Mađarska plemena, naseljavanjem u Panonsku niziju, nastavila su sa gajenjem i korišćenjem u ishrani ove pšenice, sve do polovine 20. veka. Stvaranjem visokorodnih sorti ova vrlo značajna žitarica skoro je iščezla i održavana je samo u bankama gena širom sveta.
Ponovo je otkrivena sedamdesetih godina prošloga veka, buđenjem ekološke svesti stanovništva i neophodnosti potrošnje zdravstveno bezbedne hrane. Najveći korak učinjen je u Švajcarskoj, u dolini Rajne, Austriji, a kasnije i u drugim razvijenim zemljama Zapadne Evrope, Severne Amerike, a posle raspada komunizma i u zemljama koje se danas nalaze u tranziciji.
Prema novijim istraživanjima ova vrsta pšenice nastala je 5000-6000 godina pre Hrista, najverovatnije na Bliskom istoku, na području Plodnog polumeseca u Anatoliji u sadašnjoj Turskoj, spontanim ukrštavanjem travnih vrsta.
Od navedenih vrsta najveći značaj ima obična – meka pšenica (Triticum vulgare), sa svoje dve forme ozime i jare, tvrda pšenica (Triticum durum) i novo otkrivena vrsta, krupnik, koji se ponovo širi u mnogim zemljama Evrope i Severne Amerike.
Krupnik ima visoko stablo i sklon je poleganju. Klasovi su dugački, bez osja sa lomljivim vretenom. Posle žetve dugačko zrno ostaje u plevici, koju je pre mlevenja potrebno odstraniti specijalnim mašinama.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Pošto je krupnik bio sklon poleganju, od vremena Mendela, ukršten je sa mekom ili običnom pšenicom, zato nije korektno govoriti o prakrupnik vrsti. Cilj ukrštanja bio je skraćenje stabljike, da bi se dodavanjem mineralnih dubriva postigli viši prinosi.
Međutim, višestrukim povratnim ukrštavanjem stvoren je “tipični” krupnik u kojem udeo genoma obične pšenice može varirati od 0-100%.
Najozbiljniji selekcioni rad vršen je u Savezu Demeter u Nemačkoj – organizacija za bioproizvodnju, gde su stvorene brojne nove sorte u kojima je udeo genoma krupnika 100%, a obične pšenice 0%. Upornim radom, takođe višestrukim povratnim ukrštanjem, stvorena je sorta krupnika u Mađarskoj, OKO-10.
Piše: Nenan Nešović, PSSS Kraljevo