Tokom jeseni, različite vrste glodara se hrane posejanim semenom kao i tek niklim usevom strnih žita, deteline, uljane repice.
Poljski miševi, voluharice i hrčkovi mogu da nanesu značajnu štetu, pa čak da dovedu do potrebe da se parcele presejavaju. U ovom periodu zapažena je migracija glodara sa neobrađenih površina, kukuruzišta, na mlade ponikle useve. Najviše treba obratiti pažnju na parcele koje su u blizini kanala i puteva, kao i pašnjaka i livada.
ČITAJTE I: Zdravstveno stanje useva uljane repice
U povoljnim godinama kao što je ova, sa višim jesenjim temperaturama, kao i nedostatkom padavina, štetočine karakteristiše brzo prenamnožavanje i njihova brojnost može postati velika. Da bi se brojnost držala pod kontrolom, potrebno je obilaziti njive pod usevima i na vreme primetiti njihovo prisustvo.
Aktivnost svih ovih vrsta glodara se ogleda u tome što useve oštećuju pregrizanjem mladog lišća oko svojih rupa (jazbina) stvarajući lako uočljive oaze u parcelama. Ukoliko se na jednom hektaru primeti više od 20 aktivnih rupa, pristupa se suzbijanju glodara.
Za suzbijanje hemijskim sredstvima, postoje mamci na bazi registrovanih preparata. Hemijske mere borbe podrazumevaju primenu rodenticida na bazi bromadilona, cinkfosfida idt. Postavljanje mamaka se obavlja u više ponavljanja, u jeseni u proleće, ako za to ima potrebe.
Prilikom suzbijanja glodara, mamke stavljati direktno u rupe i odmah ih zatrpati ili ih na neki drugi način zatvoriti. Veoma je bitno da se ne čeka najezda, već da se suzbijanje obavlja sistematski svake godine i da se obuhvate i okolne parcele.
Agrotehničke mere značajno utiču na gustinu populacije i brojnost ovih vrsta. Blagovremena žetva sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strništa, uništavanje korova, duboko oranje, su od velike važnosti za suzbijanje ovih štetočina.
Mamke nikako ne rasipati i nikada ne ostavljati na površini rupe da bi se sprečilo trovanje divljači i ptica. Radnici koji obavljaju tretiranje moraju imati zaštitnu opremu. Dok ne završe posao ne smeju jesti niti pušiti.
Piše: Ivan Nan, dipl. inž. biljne proizvodnje, PSS Zrenjanin