Nektarine i breskve omiljeno su voće tokom letnjih meseci, a naše stare sorte karakteriše sočnost, miris i fina aroma. Ali, nije svuda tako. Skoro 1.000 sorti breskve stvoreno je i registrovano u poslednjih 10-ak godina i to za region kojem i mi pripadamo. One su crvene i krupe ali to nije dovoljno da u njima uživaju sva čula. Zbog takve ponude na tržištu, Italijani su gotovo prestali da jedu beskve. I dok naši breskvici zarastaju u korov jer proizvođači ne mogu da pronađu nikakvu računicu, tuđe breskve završavaju na policama supermarketa u Srbiji. Pokušali smo da dobijemo odgovor na pitanje zbog čega se ovo dešava.
Proizvođačima breskve potrebna je pomoć države i nauke
O ovim problemima priča i prof. dr Vladislav Ognjanov sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Kako kaže, breskva je deficitarna voćna vrta te je predhodnih godina plasirana i na tržišta zapadne Evrope. Sem toga, BiH, Hrvatska, Austrija gotovo da nemaju proizvodnju ovog voća dok je rusko tržište neograničeno ako se nudi kvalitet koji zadovoljava njihove standarde. Naša proizvodnja je, prema statističkim podacima, od 50.000 do 70.000 tona godišnje, a u skladu sa rejonizacijom su voćnjaci koji se nalaze u smederevskom kraju, na Fruškoj gori, u okolini Grocke i u Šumadiji. Breskvi pogoduju tereni čija nadmorska visina je od 250 do 300 metara jer na njima retko dolazi do pojave kasnih mrazeva. Ali, u zadnje vreme, kada je sve evidentnija promena klime, i to se promenilo.
– Moram da istaknem da bi država u ovom trenutku morala da favorizuje neprofitabilne hladđače sa ciljem da od malih voćara napravi uniformnu veliku proizvodnju, a opet nauka sa svoje strane treba da uniformiše sortiment i da ga prilagodi i inostranim i domaćim zahtevima. Kada govorimo o domaćem tržištu ne teba da doživimo sudbinu Italijana i da prestanemo da jedemo breskvu već treba gajiti i plasirati starije sorte koje su mekše ali ih krasi karakterističan ukus, miris i aroma, a koje se prodaju u tehnološkoj zrelosti, poručuje Ognjanov i podseća da se sortiment ovog voća deli na sorte breskve, nektarine i industrijske breskve. Sortiment breskve pokriva vremenski period od četiri meseca. Najranije sorte u našim uslovima sazrevaju početkom juna, a najkasnije se beru do 20. septembra. Breskva se može i čuvati ali ne baš poptuno uspešno jer degradacija plodova u hladnjačama počinje iznutra. Između koštice i mezokarpa konzumnih bresaka postoji sloj vazduha tako da one gube na kvalitetu jer ovo voće kod nas niko ne čuva u ULO hladnjačama. Ali, kako kaže Ognjanov, ne postoji ni potreba za njihovim skladištenjem jer smo posle 20. septembra već zasićeni breskvama i tada se ljudi opredeljuju za drugo voće karakteristično za tu sezonu.
Kompot od breskve najskuplji na svetskoj pijaci
Još jedna neiskorišćena šansa Srbije je prerada ovog voća. Kod nas su preradni kapaciteti rezerva za nerealizovan plasman stone breskve, što je jako pogrešno.
– Ne mogu da verujem da naši preradni kapaciteti nisu spoznali veliku mogućnost i perspektivu. Primera radi, kompot od breskve je najskuplji prerađeni proizvod od voća na svetskoj pijaci. U strukturi sortimenta u Španiji i Grčkoj 50 odsto ukupne proizvodnje ovog voća su industrijske breskve od kojih se pravi kompot. Rusko tržište je jedno od najvećih, te se u ovoj zemlji pojede više od 70 odsto svetske proizvodnje kompota od bresaka. Sem toga, nema ni jednog svetskog hotela sa pet zvezdica koji za doručak ne servira ovaj kompot koji se pravi od posebnih industrijskih sorti kojih ima mnogo, a pokrivaju period zrenja od 10. jula do 15. septembra, objašnjava Ognjanov i dodaje da nikako ne treba zaboraviti ni proizvodnju sokova. On napominje da klasičan sortiment nije pogodan za njihovu proizvodnju jer ove breskve imaju crvenilo oko koštice koje zamuti kašu od žutog mezokarpa do te mere da ona nije narandžaste boje. Pre bezmalo dve decenije osnovna sorta za preradu bila je „veteran“ koju je krasila predivna boja mezokarpa. Reč je o slovenačkoj sorti koju naši voćari nastoje da vrate u svoje kolekcije. „Veteran“ se sporadično može pronaći u rasadnicima u Sloveniji ali se skoro uopšte ne gaji.
Zašto su Italijani prestali da jedu brskve i zbog čega je to i naš problem?
Današnje tržište zahteva da plodovi breskve moraju biti potpuno crveno obojeni, transportabilni, jer je plasman voća u Evropi premešten sa pijaca u supermarkete zbog globalizacije i internacionalizacije tržišta. Prof. dr Vladislav Ognjanov objašnjava da to znači da voće putuje sa jednog na drugi kraj Evrope, pa breskve moraju da izdrže manipulativne procese i izvesno vreme provedu na rafovima dok dođu do krajnjeg potrošača.
-U Italiji je plasman zbog takvog kvaliteta koji podrzumeva rano branje, čvrstinu, i transportabilnost, u velikoj meri opao. Jednostavno breskve više nemaju ukus, miris i aromu koju očekuju proizvođači i potrošači. Prema najnovijim saznanjima, u ovoj zemlji je potrošnja breskve pala za čak 70 odsto. Na žalost, dobar deo tih plodova je reeksportom došao u Srbiju što je veoma ozbiljan problem i razlog zbog kojeg je plasman domaće breskve u poslednje dve godine znatno otežan jer se ne favorizuje naš proizvod već se primat daje onom rashlađenom, kalibriranom i upakovanom koji dolazi iz inostranstva i, moram da kažem, često se deklariše kao naša roba. Trenutno je jedan od većih problema Srbije reeksport breskve, naglašava Ognjanov.
Izvor: Revija Dobro jutro
Autor: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay