Mnogi naučnici i istoričari iz celog sveta vodili su velike polemike o poreklu krompira. Ova biljka pripada porodici Solanaceae i vodi poreklo iz Južnih Anda. Poznati botaničar Dejvid Spuner objavio je zanimljivu genetičku studiju na univerzitetu u Viskonsinu. Tokom ispitivanja na oko 360 vrsta krompira, dokazao je da sve vrste koje se danas uzgajaju, potiču od domestifikacije sorte S. Bukasovii sa zapada Bolivije i juga Perua. U Peruu ima najmanje oko 3.000 raznih vrsta domaćih krompira. Mnoge od njih ne mogu biti uzgajane van regije ove zemlje, jer zahtevaju posebne agroekološke i klimatske uslove. Prvi pisani podaci o krompiru datiraju iz 1553. godine. Inače, krompir je u Evropu ušao januara 1565. godine kada su žitelji grada Kuska iz luke Kaljao poslali na poklon kralju Španije Filipu II kožnu torbu punu krompira, zapečaćenu pečatom vicekralja Perua. Zanimljivo je da se kod nas sada sa i od krompira priprema 250 vrsta jela i više od 750 najrazličitijih proizvoda.
Jordan Marjanović iz Navalina, selu kraj Leskovca koje pripada Jablaničkom okrugu, od povrtarskih kultura, pored paprike i kupusa, svake godine na oko dva hektara uzgaja i krompir. To je tradicija porodice Marjanović, a predusev ovom povrću uvek je pšenica.
-Krompir proizvodim ispod folije, posadio sam ga januara, a vadio u poslednjoj dekadi juna. Usev zalivam tuširanjem. Kada govorim o proizvodnji na otvorenom polju, početkom jula počeo sam da vadim i taj krompir. Ceo juni bio je izuzetno kišovit što je izazvalo pojavu plamenjače i pegavosti lista. Našu proizvodnju u velikoj meri poskupljuju zaštitna sredstva koja su jako skupa. Da bi smanjio troškove, semenski krompir kupujem samo kada moram jer je i njegova cena visoka – 120 dinara za kilogram, priča Jordan.
Prema rečima našeg domaćina, mnogi proizvođači iz ovog kraja su se kolebali kada da počnu vađenje krompira jer je njegova cena sa 50-60 dinara za kilogram na veliko, krajem juna pala na 25-30 dinara.
Kolika su ulaganja u proizvodnju krompira?
Prema rečima prof. dr Žarka Ilina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, cene krompira formiraju se na osnovu ponude na tržištu. Kada je godina sušna, a ponuda smanjena, kao što je to bio slučaj prošle i pretprošle godine, maloprodajne cene su na nivou 50-60 evrocenti za kilogram, odnosno iznad 40 evrocenti u veleprodaji. Prosečne cene kada je ponuda krompira veća su 20-30 evrocenti što i dalje obezbeđuje visok profit po jedinici površine u odnosu na bilo koju ratarsku proizvodnju.
-U zavisnosti od sadnog materijala razlikuju se ulaganja. Ukoliko se seje semenski krompir iz vlastite proizvodnje, što sa agronomskog stanovišta nije preporučljivo, zasnivanje proizvodnje na jednom hektaru košta 3.500 evra. Ukoliko se svake godine koristi kvalitetan sadni materijal tada je ulaganje po jedinici površine od minimum 4.000 do 5.500 evra ukoliko se koristi elita semena. Ostvareni prinos je veći od 40 tona, u novcu to je 10.000-12.000 evra po hektaru pri intenzivnoj tehnologiji proizvodnje, kaže Ilin.
Naš vrsni stručnjak za povrtarstvo prof. dr Žarko Ilin potvrđuje reči proizvođača krompira Jordana Marjanovića da je najveći problem u tehnologiji proizvodnje pojava virusa zbog virusne degeneracije u semenskoj i proizvodnji konzumnog krompira.
-Sve ovo prevazilazi se pre svega rigoroznom zaštitom od lisnih vašiju. Među probleme ubraja se i termodegeneracija koja se javlja usled visokih temperatura vazduha iznad 37 stepeni jer su biološki minimumi za rast i razviće biljke znatno manji. To se prevazilazi optimalnom ishranom i obezbeđenošću biljaka dovoljnom količinom vode što se postiže navodnjavanjem na nivou od 70 odsto poljskog vodnog kapaciteta kako suša i visoke temperature vazduha ne bi prouzrokovale abiotički stres, crno- šuplje srce i drastično smanjenje prinosa koje može da bude od pet pa do više od 30 odsto, objašnjava Ilin.
Najkvaliteniji krompir raste na planinama
Inače, proizvodnja krompira u Srbiji zasnovana je na 28.000-54.000 hektara. Kada se u obzir uzme desetogodišnji prosek to je 44.000 hektara. Godišnje se proizvede više od 600.000 tona. Proizvodnja ovog povrća najzastupljenija je u ravničarskim krajevima, između Dunava, Tise i Save odnosno na prostoru Panonske nizije, u Moravskom regionu za svežu potrošnju u domaćinstvu ali najbolji kvalitet krompira postiže se njegovom proizvodnjom na većim nadmorskim visinama, 300-600 metara, posebno iznad 600 metara, dok se najbolji semenski ali i merkantilni krompir proizvodi na nadmorskim visinama iznad 900 metara, a ko primer navode se planina Jelica i okolina Guče.
-U planinskim predelima temperatura od 18-25 stepeni je, za razliku od ravničarskih područja, idealna za razvoj nadzemnog, a posebno podzemnog vegetativnog dela biljke. Sem toga, na planinama ima mnogo više padavina, od 600 do 1.000 milimetara godišnje. U fazi vegetacije to je 400-500 milimetara što su i potrebe krompira za vodom. Još jedna prednst ovih regiona, koja je na žalost neiskorišćena, je izostanak vektora prenosioca virusa, što znači da nema lisnih vašiju. Takođe, ne dolazi do pojave temperaturne degradacije krompira, kaže Ilin i dodaje da krompir proizveden u planinskim predelima obično ima suve materije 23-25 odsto, vrlo dobrog je radmana, a to znači da se od tri kilograma sirovog krompira može napraviti kilogram pomfrita, čipsa ili neke druge prerađevine. Krompir proizveden u Panonskom basenu i Moravskom regionu ima neke druge prednosti. Pre svega, tokom tehnološkog procesa proizvodnje ima mogućnosti navodnjavanja, ostvaruju se značajno veći prinosi nego u planinskim predelima ali na uštrb kvaliteta. Sadržaj suve materije u krtolama je svega 18-20 odsto i kao takav uglavnom je namenjen za potrošnju u domaćinstvu kao kuvan, pržen ili pečen.
Pravilno čuvanje krompira
Konzumni krompir valja i pravilno čuvati kako bi se obezbedile dovoljne količine ovog povrća do proleća, odnosno do prvog mladog krompira. Kako kaže prof. dr Žarko Ilin, on se vadi kada dostigne fiziološku zrelost, što je od prve dekade jula do prve polovine oktobra, a to zavisi od dužine vegetacije soti koje mogu biti ekstra rane, srednje rane, rane do srenje kasne.
-Čim se krompir izvadi neophodno je obezbediti predhlađenje, odnosno postepeno snižavanje temperature u letnjim mesecima sa 35-37 na 18-20 stepeni, odnosno u septembru i oktobru sa 15-18 na 10-12 stepeni. Nakon 15 dana predhlađenja krompir se tretira prirodnim preparatima protiv klijavosti, smešta u skladište i čuva se na temperaturi 4-7 stepeni i pri relativno visokoj vlažnosti vazduha od 92-98 procenata kako se ne bi kalirao. Sem kontrole ova dva faktora mora se voditi računa da na hladnjaču nema direktnogt sunčevog zračenja kako bi se krompir uspešno čuvao u narednih 9-10 meseci. Semenski krompir ne sme se uopšte tretirati protiv klijavosti ali se čuva na temperaturi 2-4 stepena koja sprečava ovu pojavu, poručuje Ilin.
Izvor: Revija Dobro jutro
Autor: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay