07 oktobra, 2022

Suncokret se žanje, prinosi niži kao i sadržaj ulja, o ceni se i dalje polemiše

 

Poljoprivrednici u Srbiji ove godine povećali su površine koje su zasejali suncokretom tako da je sada u toku žetva ove uljarice sa više od 250.000 hektara. Prvi razlog za povećanje površina pod suncokretom bio je manje ulaganja u odnosu na proizvodnju kukuruzа posebno kada je reč o mineralnom đubrivu čija cena je veoma visoka. Međutim, suša koja je okarakterisala ovo leto u mnogome je umanjila prinose.

 

 

 

ČITAJTE I: Dan polja jesenjih useva Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

 

 

 

Kako kaže dr Vladimir Miklič iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, početak žetve nije pokazao dobre rezultate ali to je i normalno jer se radi o usevima sa peskovitih zemljišta na kojima je suncokret pregoreo pa je rod svega 400-500 kilograma po katastarskom jutru. Sa odmicanjem žetve počeli su i bolji rezultati ali, oni neće biti na nivou prošle i pretprošle godine kada je prosečan prinos po hektaru bio 3 tone, a to znači na nivou evropskog proseka.

-Kako sada stvari stoje, ovogodišnji rod suncokreta biće manji za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dolazeće žetve su mnogo bolje pa se beleže i odlični rezultati sa 2,5 tone po katastarskom jutru. Ali, mora se reći da ovogodišnji rod ima lokalni karakter što zavisi od toga da li je u nekom reonu kiša pala ili je izostala. Primera radi, zbog rasporeda padavina može se uočiti razlika u kondiciji useva i njihovom rodu zbog rasporeda padavina  na razdaljini od 5-10 kilometara, objašnjava Miklič.

Kada se sumiraju rezulati jedini zaključak je, prema njegovim rečima, da je ova proizvodna godina bila izuzetno teška za sve useve. Na pitanje u kojoj meri će štete nanati nedavne ali i najavljene kiše nepožnjevenom, a zrelom suncokretu, ovaj stručnjak kaže da sad sve zavisi koliko će one trejati.

– Infekcija ovih komercijalno najvažnijih  bolesti dešava se obično u vreme cvetanja ali tada nismo imali kišu  i suncokret generalno nije  bio bolestan i sada dosta dobro izgleda. Svakodnevne padavine povećavaju vlažnost  vazduha i ukoliko se one dogode onda će verovatno doći do pojave botritisa  i drugih bolesti koje su vezane za vlažne uslove mada mislim da su padavine došle kasno i bolesti ne mogu da se razviju u značajnijoj meri  koja bi dovela do ozbiljnih smanjenja prinsa.

To  znači da treba što pre požnjeti suncokret da se bolesti ne bi dalje širile. Ali, kada je vlaga zrna pala na  12 posto ne može se bolest  razvijati kao što se razvija od cvetanja  i u počecima nalivanja  zrna.

 

U svetu je suncokret veoma atraktivna roba

Miklič naglašava da je u svetkim razmerama sada suncokret veoma atraktivan jer se polovina njegove proizvodnje nalazi u Ukrajini i Rusiji.

-Cena varira ali je visoka u odnosu na predhodne godine. Verujem da će zbog toga kao i zbog činjenice da je suncokret pokazao najbolje rezultate u sušnoj godini kakava je ova, doprineti da će i naredne godine površina pod ovim usevom ostati ista ili će čak biti povećana. Institut za ratarstvo i povrtarstvo spreman je da odgovori na taj izazov. Tu mislim na naš sortiment koji je najviše izmenjen, a to znači da imamo najmlađe hibride. Najvažnije grupe su one koje su otporne na herbicide, a prepoznatljivi smo i po konzumnim grupama. Imali smo uspešnu semnensku proizvodnju pa očekujem da će semena biti dovoljno, kaže Miklič.

Kako su poljoprivrednici proletos rekli, drugi razlog za povećanje površina pod suncokretom u odnosu na predhodnu godinu bio je očekivna visoka otkupna cena. Međutim, ona je bila povod za mirno izražavanje nezadovoljstva ratara pre mesec dana. Pred sam početak žetve nije se znalo koliko će koštati kilogram suncokreta, a nakon pregovora sa premijerkom tehničke vlade Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem, poljoprivrednici su izašli nezadovoljni.

Da li manji rod donosi veću cenu?

Gostujući u Jutarnjem program RTS-u agroekonomski analitičar Žarko Galetin rekao je da poljoprivrednici nisu zadovoljni cenom od 73 dinara po kilogramu koliko je država odredila. Galetin napominje da je zabluda da pad proizvodnje suncokreta nužno dovodi do povećanja njegove cene na tržištu.

-Sve uljarice i konačno ulja na svetskom tržištu se ponašaju po principu spojenih sudova – suncokretovo ulje participira sa tek devet posto u ukupnoj proizvodnji, najveća je proizvodnja palminog, sojinog ulja, ulja uljane repice… Što indicira da cena suncokretovog ulja ne diktira tržišno raspoloženje u sektoru uljarstva već su to sve ove druge kulture, napomenuo je Galetin.

Govoreći o zahtevima ratara tokom protesta i podsticajima od 7,8 dinara po kilogramu suncokreta koje je država obezbedila, Galetin napominje da je država uradila ono što je mogla, ali da to nisu dugoročna rešenja.

-Sve ono što se donosi pod pritiskom protesta ne donosi se dugoročno već su to ad hok rešenja, kojim na kraju niko nije zadovoljan, ističe Galetin.

Napominje da se značajan pad proizvodnje suncokreta osetio u celom svetu, što zbog suše, što zbog rata u Ukrajini.

Poljoprivrednici su prilikom pregovora sa predstavnicima tehničke vlade, komentarišući cenu suncokretovog ulja u maloprodajnim objektima, između ostalog rekli da je lanac između proizvđača suncokreta i potrošača ulja jako dugačak i da se on mora preseći i skratiti za mnogo veriga jer neko jako mnogo zarađuje negde između, a najviše stradaju proizvođači suncokreta i krajnji potrošači.

Cena ulja u prodavnicama trenutno je, u zavisnosti od proizvođača, od 189 do 230 dinara za litar.

Kvalitet zrna diktira količinu ulja

Pored prinosa, za proizvodnju ulja veoma je značajan i kvalitet zrna,a na početku žetve predstavnici uljarske industrije rekli su da  je sadžaj  ulja bio prilično nizak, na nivou od četrdesetak posto.

-Inače na Institutu  za ratarstvo i povrtarstvo ispitivanja sadržaja ulja vezana su za oplemenjivački program  i moramo sačekati  otprilike petnestak dana posle žetve za njegovo određivanje jer se još odvijaju neki fiziološki rezultati u semenu.  Početak je bio loš  a to je ono što je jako loše rodilo  ali i šturo i prazno zrno, dominira ljuska, a čim dominira ljuska  a ne jezgor tu je ulja malo. Do kraja žetve kalitet će  vervatno biti zadovoljavajući ali ne možemo još da kažemo da li će biti na nekom nivou proseka, objašnjava dr Vladimir Miklič.

Ove godine 660.000 tona suncokreta i 300.000 tona ulja

Direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović rekla je za Tanjug da će ove godine naša zemlja imati dovoljno suncokreta i suncokretovog ulja za sopstvene potrebe i za izvoz, jer se očekuje ukupan rod od oko 660.000 tona.

  • seeds-1237735_1280
  • iskon_na_traci_izdaleka

 

-Zbog višemesečne zabrane izvoza ulja i semena suncokreta, u julu smo raspolagali znatno višim zalihama ovih roba od uobičajenih.Početkom jula raspolagali smo zalihama od oko 45.000 tona suncokretovog ulja, što rafinisanog, što nerafinisanog. Od toga smo u julu i avgustu izvezli oko 16.000 tona, što znači da je u zemlji na početku nove tržišne godine za suncokret, ostalo oko 30.000 tona suncokretovog ulja na zalihama – precizirala je Savović.

 

 

 

 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

Dodala je da od ovogodišnjeg očekivanog roda procenjenog na 660.000 tona, može da se proizvede 300.000 tona suncokretovog ulja, a da se domaća potrošnja kreće od 80.000 do najviše 100.000 tona.

  • 20220902_110358
  • ZETVA 3
  • zetva-zrenjaninski 2

– Od novog roda suncokreta, za domaću upotrebu i preradu planirali smo, kao i godinu dana ranije, oko 580.000 tona suncokreta, što nam za izvoz ostavlja, kao i godinu dana ranije, oko 80.000 do 90.000 tona ove uljarice i između 150.000 i 200.000 tona suncokretovog ulja – navela je direktorka „Žita Srbije“.

Tekst i foto: Jasna Bajšanski

 

O autoru

Slične objave

Ostavite odgovor