Danas se obeležava Svetski dan hrane. Svake godine se u mesecu oktobru promotivno organizuju aktivnosti koje govore o zdravoj hrani i ishrani, zdravim stilovima života koje sa zdravstveno-nutritivnog aspekta popularizuju i značaj hrane, kao i o različitim održivim sistemima proizvodnje i hrani proizvedenoj na taj zdravstveno-bezbedan način – organska, ekološka, biološka, bio-dinamička i sl. O svemu tome govorićemo u našoj stalnoj rubrici „Zdravlje“.
Inače broj ljudi na svetu neprekidno raste i očekuje se da do 2050. godine dostigne oko 10 milijardi. Nažalost, tako rastućem brojem stanovništva nedostaju prirodni resursi za proizvodnju hrane pre svega zbog stvaranja megalopolisa i pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredno, građevinsko ili industrijsko. Zbog toga će prirodni resursi morati realno da porastu za čak 66 odsto u odnosu na njihovo trenutno stanje. To podrazumeva odgovornu i ozbiljnu politiku, na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kako kod nas tako i u svetu, kao i neophodnost usklađivanja celokupne poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sa principima održivog razvoja. Autor ovog teksta je to prepoznao, kada je daleke 1996. godine na Drugom kongresu o poljoprivredi u Nju Delhiju bio u sastavu tadašnje jugoslovenske delegacije naučnika i 2005. godine prvi predložio kurikulume i predavao kao honorarni nastavnik na Visokoj poljoprivredno-prehrambenoj školi u Prokuplju predmete Principi održive poljoprivrede i Standardi i propisi u poljoprivredi.
Ove, 2020. godine, Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO) slavi svoj 75. rođendan, dok se istovremeno ceo svet suočava sa nezapamćenom zdravstvenom, ali istovremeno i velikom ekonomskom, društvenom i moralnom krizom. Zato i ne čudi što nema kampanje, sem sporadičnih tekstova, koja prati obeležavanje ovogodišnjeg Svetskog dana hrane, čiji moto je „Gaji. Hrani. Podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost”. Ona ima za cilj da podigne kolektivnu svest, da probudi solidarnost u ljudima, da pokrene globalni aktivizam i udruženo delovanje svih pojedinaca, ali i društva u celini.
A koliki je značaj hrane i zdrave ishrane možemo argumentovati na razne načine. Poslužićemo se argumentacijom životne sposobnosi i vitalnosti kod čoveka. Genetički potencijal životne sposobnosti kod čoveka procenjen je između 150 do 180 godina (ranija naučna procena govorila je da je to oko 120 godina). Nezagađena životna sredina, kvalitet života i zdravi stilovi života, kao i prevencija i umereni rad predstavljaju recept za dug život. A osnova tog recepta su vazduh, voda i hrana, prvenstveno dobijena organskim putem ili ubrana iz netaknute prirode, odakle dobijamo potrebnu energiju da taj kapacitet i ostvarimo. Bez vazduha možemo tri minuta, bez vode tri dana (ekstremno do tri nedelje), a bez hrane tri nedelje (ekstremni slučajevi su registrovali i tri meseca). Pored potrebne energije, hrana nam daje nutritijente, bez kojih nisu mogući životni procesi, koji omogućavaju rast i razvoj svakog organizma. S pravom je rečeno „Hrana je lek“.
Pola veka je nedovoljno da se organizam prilagodi promeni ishrane
Ako istoriju ishrane želimo da prikažemo sažeto i kratko treba pomenuti samo neke važnije periode koji su bitno uticali na evolutivne promene. Prvobitno čovekoliko biće živelo je na drveću i sakupljao je plodove koje su imale tadašnje drvenaste biljke. Pre 8-12 miliona godina desile su se velike klimatske promene koje su primorale čoveka da sa drveta siđe na zemlju. Tada je počeo da sakuplja plodove i korenje na, i u zemlji, i to je uticalo na njegovu promenu ishrane. Sa tim klimatskim promenama prvi put je započela periodičnost u vegetaciji i pračovek se morao prilagoditi zakonima prirode. Tada je počeo da pripitomljava životinje i kultiviše one biljke koje su mu bile prijemčive u ishrani.
I ako je na prvi pogled ogromna razlika u anatomiji i fiziologiji između neandertalca, prvobitnog evropskog humanoida i čovekovog srodnika, koji su se pojavili pre 500.000 godina i savremenog čoveka, kada je građa gastroentero trakta u pitanju, reč je o samo četiri gena koja odslikavaju različitost u onome kako smo evolutivno menjali način ishrane. Pola miliona godina bilo je potrebno da se javi razlika u četiri gena, a današnji čovek ima problem jer je, posebno u poslednjih 50 godina, drastično promenio način ishrane što je u procesu evolucije izuzetno kratko vreme. Čovek koji je živeo na severnoj hemisferi deponovao je masti na stomaku u velikim količinama jer je ona bila potrebna za zagrevanje tela i preživljavanje, a u umerenokontinentalnom pojasu deponovao je masti umereno, kako bi imao dovoljno energije za obavljanje zemljoradničkih i lovačkih aktivnosti dok je tzv.„suptropski čovek“ svoju energiju regulisao hranom baziranom na začinima kako bi znojenjem izbacio moguće viškove energije koje su bile nagomilane, a radi regulisanja svoje entropije usled visokih temperatura i velike vlažnosti vazduha.
Sada čovek sa severne hemisfere ima dovoljno energije za zagrevanje stambenog prostora i nije mu potrebno nagomilavanje masti, ljudi u umerenokontinentalnom pojasu ne moraju da troše toliko energije na proizvodnju hrane i obavljanje drugih delatnosti jer koriste mehanizaciju i druge pogodnosti, a to važi i za ljude u tropskom delu. To znači da čovek današnjice nije prilagodio svoj organizam načinu savremenog života i zbog toga ga prate savremene bolesti, na prvom mestu gojaznost, koja uslovljava i sve druge metaboličke i mentalne poremećaje.
10 miliona je više gladnih ljudi nego 2019. godine
Više od dve milijarde ljudi i dalje nema pristup dovoljnim količinama zdravstveno bezbedne hrane. Čak 690 miliona ljudi u svetu je gladno, 10 miliona više nego u 2019. godini, što ukazuje da postoji ozbiljan negativni uticaj pandemije COVID-19 na stanje gladi u svetu.
Oko 70 odsto siromašnih u svetu su upravo oni koji se najviše oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju i prirodne resurse. Vlasnici malih gazdinstava proizvode čak oko 80 odsto svetske hrane. Upravo oni najteže su pogođeni posledicama pandemije
Iako je tokom poslednjih nekoliko decenija ostvaren značajan napredak u unapređenju poljoprivredne proizvodnje, još uvek neuravnoteženi sistemi proizvodnje hrane sada su pred novim izazovom. Glad, gojaznost, degradacija životne sredine, rapidan gubitak biodiverziteta, ogromne količine hrane koje bivaju bačene pre nego što uopšte stignu do veleprodajnih objekata, egzistencijalni i poslovni problemi proizvođača i ostalih radnika u lancu proizvodnje, tek su neka od pitanja koja su, u doba pandemije i njom izazvane ekonomske devastacije, samo dobila na važnosti.
Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja. Obeležava se od 1981. godine u više od 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je osnovana specijalizovana agencija pri Ujedinjenim nacijama – Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).
Autor: prof. dr Vladan Pešić, Poljoprivredni fakultet Beograd
Foto: Pixabay