Iz „Kreativne kuhinje“ nastale u Novom Sadu isključivo se šire mirisi tradicionalnih kolača spremljenih po receptima izvučenih iz fijoka kredenaca domaćica koje su ih pravile ručno, bez miksera i savremenih rerni. U njih je uvek bila umešena ogromna količina ljubavi prema porodici.
ČITAJTE I: Nema „zrelog“ mesa bez mangulice
Kada je Dragana Jovanović razmišljala kojim poslom će se baviti shvatila je da su moderne stvari sveprisutne, a da o tradiciji malo ko razmišlja.
-Tradiciju treba sačuvati, a kako sam ja iz Novog Sada odlučila sam da to budu starinski vojvođanski kolači – vanilice, šapice, bakini kolači, kuglofi, orasnice, medenjaci… Nemam mnogo vrsta kolača ali imam sve ono što ljudi najviše vole, ono što ih vraća u detinjstvo, podseća na majke i bake. Samo to radim i samo to i želim da radim, sa osmehom na licu priča Jovanovićeva.
Svoje sitne i one malo krupnije kolače Dragana prodaje na Noćnim bazarima u Novom Sadu, Beogradskim marketima i svim manifestacijama posvećenim tradicionalnoj hrani.
-U današnje vreme svi bi radije da kupe ove kolače nego da ih sami prave. Za mene je to odlično. Prve kolače napravila sam po receptima iz prababine sveske i odmah rekla: „Da, to je taj ukus“. Ono što je karakteristično za sve moje kolače je da je njihov glavni sastojak svinjska mast. Dakle, tokom posta ovi kolači se ne prave i ne jedu. Tako je bilo nakada, kaže Dragana.
Posle pokušaja da se umesto svinjske masti koristi margarin Jovanovićeva je shvatila da se ne dobijaju ni tradicionalni ukus i karakterističan miris. Zbog toga o margarinu više i ne razmišlja.
Jedan slaniš posebno osvaja srce i čula. To su starinske pogačice sa sirom za koje je potrebno 250 gr putera, isto toliko sira i 250 gr brašna. Recept krajnje jednostavan.
-Ali, postoji caka koja ime veze sa sirom i fermentacijom testa. Testo treba da odstoji minimalno 24 sata. Kada se umesi, ono je jako mekano i sa njim ne može ništa da se radi zato ono stoji u rashladnim vitrinama i čeka momenat da se razvuče.
Dragana kaže da sve što radi, radi ručno. Osnovni alat joj je oklagija, a za sitne kolače minijaturne modlice. Za dekoraciju – šećer u prahu.
-Ono što uvek moramo da imamo su kuglof i štrudla, opet po starim receptima. Svi kolači moraju da mudu mekani, nikako suvi kako bi mogli dugo da stoje, objašnjava Jovanovićeva.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Možda su recepti za sve ove đakonije jednostavni ali, nisu za one koji nemaju strpljenja. Ako se pitamo koja je tajna ovih neodoljivih ukusa, odgovor je vreme. Kako kaže ova mlada žena vanilice pravi tri dana – prvog se mese, drugog peku, a trećeg filuju kada i mogu da se jedu.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski