Duži dani i kraće noći prvi su znaci da se zima polako povlači na zasluženi odmor i da će veoma brzo svoje mesto ustupiti razigranom proleću, godišnjem dobu u kojem se sva živa bića bude iz dužeg sna. Pune obnovljene životne energije biljke se spremaju da pokažu svoju lepotu i svima donesu radost. Vreme je da se razmišlja i o uređenju balkona. Jednogodišnje ili višegodišnje cveće i zimzelene biljke tradicionalo ukrašavaju gradske terase. Ali, sve veće interesovanje vlada za forme koje su i dekorativne i jestive. Reč je o gajenju povrća, lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja u saksijama i žardinjerama. Po preporuku o izboru, nezi i gajenju ovih vrsta biljaka otišli smo u Irig kod dipl.ing. hortikulture Lidije Đurić.
Porodična kuća, a oko nje okućnica na kojoj je neveliki rasadnik simpatičnog imena -„Iriška baštica“. Njegovu vlasnicu, Lidiju Đurić, zatekli smo u poslu. Selektuje i priprema semena i sadnice za isporuku ili proizvodnju rasada. Tokom studija radila je u različitim rasadnicima, veleprodajama cveća, na sajmovima. Punih 15 godina je u ovom poslu i on joj je doneo ostvarenje sna –vlastiti rasadnik u kojem naša domaćica uzgaja ukrasne biljake, poput žbunića i četinara. Sem toga, proizvodi i semnski materijal i rasad povrća. Kao rezultat proučvavanja patuljastih formi povrća i njihovog usklađivanja sa željama ljudi, nastao je Lidijin miks pogodan za gajenje na terasama. Tu počinje priča o ukrašavanju balkona.
Patuljasti i viseći čeri paradajz celo leto plodonose
– Patuljaste sorte čeri paradajza koje se gaje u saksijama ili žardinjerama zauzimaju najmanje mesta i daju najveću količinu plodova. To su kompaktne biljke, žbunastog tipa i koliko su visoke toliko su i široke. Celo leto donose plodove, uvek ih ima 20-ak na stabljici. „Red Robin“ je crveni patuljasti čeri paradajz visine 30 centimetara i može se gajiti u malim saksijama, visećim korpama i to kako na terasi tako i unutra. Osim što može biti ukrasna sobna biljka, crveni plodovi ove sorte su veoma ukusni i slatki. Ne prelaze dužinu od četiri centimetra i sazrevaju 55 dana od sadnje rasada na stalno mesto. Druga patuljasta sorta u baštenskom misku za terase je „Yellow Box“. Biljaka ne prelazi visinu i širinu od 60 centimetara i obiluje rodom veoma slatkih plodova žute boje, obajašnjava Lidija Đurić.
Žuti i crveni patuljasti čeri odlično se kombinuju sa dve-tri viseće sorte kojima nije potrebna nikakva potpora, nastavlja svoju priču Lidija uz napomenu da se one jednostavno gaje po svom habitusu odnosno prirodnom držanju. Plodovi ovih sorti su nešto sitniji u odnosu na patauljaste forme. Tu se izdvaja „Garden Pearl“ što bi u prevodu značilo „Baštenski biser“ biljka žbunastog, determinantnog tipa, idealana za gajenje u visećim saksijama i žardinjerama. Njeni plodovi su lepe crveno rozikaste boje, teže oko 15 grama i veoma su ukusni. Obilno rađa pa tokom sezone sa nje se da ubrati i četiri kilograma plodova. Reč je o nemačkoj sorti koja je samim tim mnogo zastupljena u Evropi. Društvo joj pravi i sorta „Houndreds & Thousands“ čije biljke imaju veoma snažne kaskadne forme i ne zahtevaju zakidanje zaperaka. Tokom celog leta rađaju na hiljade sitnih, ukusnih plodova. Preporuka je da se gaje u što većim saksijama. Ove sorte čeri paradajza nemaju posebne zahteve za ishranu i njihova vegetacija traje od kraja aprila do početka maja kada se direktno seju, pa sve do pojave prvog mraza. Sve vreme ove biljke plodonose.
Slatka čeri ili ljuta papričica donose vatromet boja
– Šarenilo boja i lepta ukusa mogu se dopuniti sotom slatke crvene čeri paprike „Sweet Red Cherry“ koja daje mnoštvo plodova. Njeni plodovi su veličine do pet centimetara, okruglastog su oblika i njihova primena u kuhinji je raznovrna. Mogu se konzervirati i ostavljati kao zimnica, idealan su dodatak svim salatama, a često se koriste i za punjenje prilikom kojeg se i seme koristi kao deo nadeva. Ako se napune sirom mogu da se stave u teglicu sa maslinovim uljem i takođe ostave kao zimnica. Kuriozitet je da se baš ovim papričicama pune maslinke, priča naša sagovornica i dodaje da je reč o veoma staroj sorti čije poreklo se vezuje za Južnu Ameriku, a prilično se odomaćila u Evropi. Mnogo se gaji u Mađarskoj, pa su je naši susedi prisvojili i nazivaju je „Mađarska čeri paprika“. Može se pronaći i pod nazivom „Slatka čeri bomba“. Seje se kada i čeri paradajz ali valja napomenuti da je ovom semenu potrebno duže od dve nedelje za nicanje dok patauljasti i viseći čeri paradajz niču već posle sedam dana.
Valja znati i da se sve ljute papričice mogu gajiti u saksijama. Ljudi najčešće misle da je reč o ukrasnim biljkama jer su one veoma dekorativne i na jednom struku smenjuje se vatromet boja. Ali, sve one su jestive. Kao primer Lidija Đurić navodi „Bolivian Rainbow“ ili „Bolivijska duga čili paprika“ koja je jako dekorativna i kako joj ime kaže njena postojbina je Bolivija. Plodovi su jestivi i veoma ljuti sa čak 10.000-30.000 skovila i izrazito su malih dimenzija te se češće seje kao ukras nego za jelo. Istovremeno na biljci je pojavljuju plodovi žute, ljubičaste, crvene boje i svih njihovih nijansi. Tu je i „Explosive Ember“, kompaktna biljka idealna za gajenje u saksijama sa plodovima koji sazrevaju od crvene, preko roze do ljubičaste boje. „Holiday Cheer“ daje mnoštvo okruglih plodova bele, žute i narandžaste boje koji poprime izrazito crvenu nijansku kada dostignu punu zrelost. Njena ljutina je od 5.000 do 15.000 skovila. Ove parike mnogo bolje podnose jako sunce i visoko UV zračenje od svih sorti čeri paradajza.
Začini najrazličitijih mirisa i ukusa
Kolekcija se može dopuniti i kineskim vlašcem koji je poznat i kao kineski beli luk ili vlašac-beli luk. Naša sagovornica kaže da se gaji slično kao vlašac koji je poznat na našim prostorima, a može se koristi kao dodatak svim jelima i kako mu ime govori zamenjuje beli luk od kojeg ima blaži ukus. Reč je višegodišnjoj biljci koja se proizvodi iz semena. Tokom zime biljke se ne smrzavaju, a nakon nekoliko godina mogu da se razdele i na taj način razmnože. U ishrani se koristi list koji nije šupalj kao što je to slučaj kod domaće vrste. Pre upotrebe potrebno je skinuti cvet.
– Balkoni se mogu obogatiti i peršunom lišćarem. Posebno lepo izgleda kovrdžavi peršun. Dekorativan je i korijander koji se gaji kako zbog lišća tako i zbog semena jer se i jedno i drugo koriste u ishrani. Reč je o jednogodišnjim biljkama. Ne treba zaobići lavandu ili mentu koje je bolje kupovati kao sadnice. Postoje različiti varijateti lavande patuljastije forme, prilagođene saksijskom gajenju. Lavanda i ruzmarin su zimzelene biljke i njih je u proleće neophodno orezati, odnosno otkloniti 10-15 centimetara grančica. Najbolje je ovom poslu pristupiti početkom marta pre nego započene vegetacija, a što zavisi od temperature vazduha. Na taj način biljke će dobiti više energije i brže će započeti rast. Isto treba uraditi i sa majčinom dušicom. Varijateti mente se razlikuju po aromi lista, a zajedničko im je da se biljke brzo šire i zbog toga ih treba saditi u odvojene saksije, preporučuje Lidija.
Uz ovo povrće i začinsko bilje lepo bi bilo ubaciti i po koji cvet. Preporuka je da to budu neven i kadifice kojih zaista ima mnogo varijateta. Sve ove biljke tokom leta zahtevaju svakodnevno umereno zalivanje ujutro ili uveče, a kada je baš toplo i ujutro i uveče. Među njima vlada ljubav. Netrpeljivosti nema tako da saksije sa njima mogu stajati jedna do druge. Ukoliko se odlučite da vaše terase ove godine krasi ovaj balkonski miks, budite sigurni da će biljke osetiti vašu ljubav, a zauzvrat, nagradiće vas na najlepši mogući način-lepotom.
Zasena štiti biljke od UV zračenja
Kao i svi drugi paradajizi, i patuljasti i viseći, vole i traže sunce. Ali, s obzirom na to da je poslednjih godina zabeležen izuzetno visok stepen UV zračenja, preporuka je da biljke ne budu ceo dan na direktnom suncu kako bi im se listovi ne bi spržili. Najbolje ih je postaviti u polusenku. Dipl. ing. hortikulture Lidija Đurić iz rasadnika „Iriška baštica“ kaže da ukoliko na balkonima nema ovakvih uslova oni se mogu vrlo lako napraviti pomoću mreže za zasenu koja se kupuje na metar i postavlja na pobodene štapove. Kod odabira zemlje potrebno je voditi računa da ona bude rastresita. To podrazumeva mešavinu čistog treseta i humusa sa dodatkom granuliranog đubriva koje se brzo razgrađuje ili se upotrebljava đubrivo koje se razgrađuje u vodi kojom se biljke zalivaju. Takođe je važno da zemlja bude lako propusna odnosno da se voda ne zadržava u njoj i u saksiji koja mora imati rupu na dnu. Čeri i ljute parike mnogo bolje podnose jako sunce i visoko UV zračenje od svih sorti čeri paradajza.
Mirisni čuvar finih aroma
Bosiljak je, kao prirodni insekticid, čuvar ostalih biljaka i zbog bi na svakom balkonu trebao da zauzme počasno mesto. Ima puno varijateta ove začinske i lekovite biljke. Tajlansdski bosiljak „Thai basil“ poreklom je iz Jugoistočne Azije i neizostavni je začin svima azijskim jelima. Prilikom kuvanja duže zadržava aromu od običnog bosiljka, a njegov ukus podseća na anis. „Spicy Globe basil“ je patuljasti varijetet bosiljka sa sitnim listovima koji formira kugle prečnika 20-30 centimetara. Biljke su kompaktne, guste i nove listove razvijaju sve do kraja sezone. Zbog svog rasta idealan je za gajenje u malim saksijama. Italijanski bosiljak „Genovese“ ima krupne tamno-zelene listove i voma je cenjen zbog svog pikantnog ukusa, prelepog mirisa i velike aromatičnosti. Od svih vrsta bosiljka ovaj se najviše koristi u svežem stanju tj. u kulinarstvu. Savršen je za pripremanje pesto sosa. „Purple Ruffles“ je bosiljak ljubičaste boje čije lišće ima kovrdžavu ivicu. Jako je dekorativan i njegov ukus je malo jači od „Genovese“ bosiljka. „Napoletano bollaso“ napuljski je bosiljak koji ima krupnije listove od italijanskog. Upravo ova vrsta bosiljka u Italiji se koristi za obogaćivanje ukusa pice. Limeta bosiljak ili „Lime basil“ ima intenzivnu aromu limete, veoma je popularan kao dodatak salatama i kao začin za morske specijalitete. Odličan je za sušenje. Isto važi i za „Lemon basil“ karakterističan po izrazitoj limunskoj aromi. Biljke „Grčkog patuljastog bosiljka“ su kompaktne, niskog rasta, sitnijih listova te su idealne za gajenje u manjim saksijama. Ova sorta bosiljka neizostavan je začin u grčkoj kuhinji. Veliki, sjajni, tamno-ljubičasti listovi čine veoma dekorativnim „Dark Opal“ bosiljak. Ljubičasti bosiljak u savršenom kontrastu je sa zelenim bosiljkom, te je atraktivan u cvetnim lejama i koristi se u kulinarstvu. „Cinnamon basil“ specifičan je po užim i tamnijim listovima i izraženoj aromi cimeta. Ukus i aroma „Cimet bosiljka“ savršeno se slažu uz voće te se koristi u mnogim svetskim kuhinjama.
Piše: Jasna Bajšanski