Već poduže se u ataru Lapova sve ređe njiše klasje pšenice, a gotovo da je retkost i zvuk kombajna, jer poljoprivrednici sa ratarskih kultura sve masovnije prelaze na – voćarstvo.
Ovakav trend je posebno izražen od pre 12 godina, kada je formirano udruženja voćara i vinogradara nazvano Crveni breg, pa su, zahvaljujući predanom radu, edukacijama, ali i subvencijama, površine pod voćem, do tad zastupljenim na manje od 20.000 hektara, povećane čak za 80%. Shvativši da je u ovoj oblasti zarada znatno veća nego u drugim poljoprivrednim granama, sve više domaćina širi svoje zasade, posebno raduje da prednjače mladi!
– Onima kojima je voćarstvo postalo porodični biznis, u koji su uključeni svi ukućani, pa ne angažuju radnike, mogu da žive i samo od tri hektara bilo koje kulture. Istine radi, ekspanziji voćarstva su znatno doprinele državne, ali i opštinske subvencije, a posebno činjenica da lokalna samouprava vraća čak 70% novca uloženog u nabavku sadnica – kaže prvi čovek Crvenog brega Sreten Đorić.
– Nadalje, s obzirom na to da je cilj Udruženja pokazati preduzimljivim ljudima da nisu sami, kupili smo poljoprivredne mašine koje članovi mogu da koriste besplatno, a zadovoljni smo i uspostavljenom saradnjom sa stručnjacima iz nadležnih institucija. Zahvaljujući takvoj, razvojnoj orijentaciji, još pre pandemije smo u kontinuitetu organizovali seminare za sticanje novih znanja, a uveliko planiramo da napravimo i hladnjaču, pa da plodove našeg rada prodajemo onda kada voće dostigne najvišu cenu – dodaje Đorić.
Uz napomenu da su ovde najzastupljenije šljive, sve više im se približavaju trešnje, a ima i mnogo površina pod kruškama, posebno naglašava to da se učestalo obnavljaju i stari vinogradi. On sam, kada je shvatio da njihovo podneblje ima sve preduslove za kvalitetno bavljenje voćarstvom, kao dopunsku delatnost, na jednom hektaru uzgaja šljive, priprema se za proširivanje zasada, a planira i da uskoro zapati višnje.
– Cilj našeg udruženja je i to da država prepozna mlade koji žele da se bave poljoprivredom, pa da im pomogne na početku, kada su ulaganja najveća, jer bi dugoročno, možda već za desetak godina, Srbija mogla da postane vodeća voćarska sila u Evropi – zaključuje Sreten Đorić.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay