Od svih hemijskih sastojaka mleka, količina i masnokiselinski sastav mlečne masti je pod najvećim uticajem ishrane.
Ishrana većim količinama kabastih hraniva povoljno utiče na masnoću mleka, dok veća upotreba koncentrovnih hraniva dovodi do povećane mlečnosti, ali istovremeno i na smanjenje masnoće mleka.
ČITAJTE I: Ekološki značaj napasanja stoke
Ishrana na paši, odnosno zelenom hranom, doprinosi većem sadržaju polinezasićenih masnih kiselina, koje pozitivno utiču na ljudsko zdravlje, ispoljavaju antikancerogeni efekat, deluju protiv šećerne bolesti i poseduju anti-upalni efekat.
Nasuprot mastima mleka , količina proteina, laktoze i minerala u mleku malo varira u zavisnosti od ishrane.
Osim na hemijski sartav, ishrana utiče i na neke organoleptičke osobine kozjeg mleka. Boja mlečne masti može da se menja pod uticajem različitih hraniva. Na osnovu toga, tako zelena hraniva i mrkva zbog obilja karotina u sebi dovode do pojave žute boje masti. Za vreme zimske ishrane, kada u obroku dominiraju seno, korenasto-krtolasta hraniva i koncentrovana hraniva, masti poprimaju belu boju.
Osim boje kod masti se može promeniti i čvrstoća. Tako na primer , upotreba zrnevlja žita, silaže, mekinja i uljanih pogača doprinosi omekšavanju maslaca. Nasuprot tome, povećanju tvrdoće maslaca doprinosi naročito stočni grašak.
Pod uticajem indiga iz nekih biljaka ( preslica, kukurek, potočnica, hibridna detelina) mleko može poprimiti plavu boju. Crvena i ljubičasta boja se javlja zbog većih količina smolastih materija, poreklom iz četinara, u obroku. Međutim, crvena boja mleka se javlja i zbog mastitisa, povrede vimena, odnosno zbog prisutne krvi.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Miris mleka takođe može lako da se menja pod uticajem ishrane. Tako na primer, planinske trave daju mleku prijatan, aromatičan miris. Nasuprot tome, upotreba repe ( stočne i ugarnjače), uljane repice, kao i prisustvo u paši pelena, kamilice, mlečike i divljeg luka deluju nepovoljno.
Od konzervisanih hraniva silaža pokazuje takođe nepovoljno dejstvo, prenoseći miris preko vazduha ali i krvi. Zbog toga silažu ne treba držati bez potrebe u staji a, ishranu silažom treba obavljati posle muže. Isti treba praktikovati i pri korišćenju drugih hraniva sa jakim i specifičnim mirisom.
Piše: Dragoljub Krajnović, PSSS Srbija