Institut za povrtarstvo iz Smederevske Palanke je institucija pri Ministarstvu za nauku i tehnologiju i bavi se istraživanjem u povrtarstvu. To znači da se u ovom institutu intenzivno radi na selekciji i stvaranju novih sorti i hibrida. Do sada je stvoreno oko 180 sorata i hibrida 27 vrsta povrća koji su priznati u Srbiji. Od toga, 20-ak je priznato u Belorusiji, približno tom broju u Bugarskoj, nekoliko u Rumuniji i Rusiji. Tržište prepozanje marku ovog Instituta za povrtarstvo.
Trenutno se na ogledima radi proizvodnja hibrida paradajza, paprike, umnožavanju i selekciji paprike, selekcioni procesi kod graška, celoj familiji Fabaceua, odnosno kupusnjača (kupus, karfiol, kelj, brokoli. Nije izostavljeno ni korenasto povrće – mrkva, peršun, paštrnak kao i familije tikava, pasulja… Selekcioni materijali zasejani su na poljima, u zaštićenom prostoru selekcioneri rade na njima. Sem toga radi se umnožavanje već priznatih sorti kao elitnog materijala koji se kasnije umnožava kod kooperanata. Po povratku tog semena u Institut, ono se dorađuje, pakuje i prodaje na tržištu.
Sve o setvi i sadnji paprike
Paprika i paradajz su dve kulture koje se konzumiraju u svakom domaćinstvu. Paprika pripada familiji Solanaceae je jedna od najcenjenijih biljnih vrsta, a opšte je poznato da ona sadrži više C vitamina od limuna, kao i dosta šćera, belačevina, minerala, soli… Njena upotreba je višestruka. U svežem stanju koristi se tokom cele godine, a može se konzervirati, zamrznuti ili preraditi u ajvar.
O proizvodnji ovog omiljenog povrća, pričamo sa dr Radišom Đorđevićem sa Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci.
-Paprika nema preterano razgranat korenov sistem i zbog toga ima velike potrebe za ravnomernom i kontinuiranom vlagom tako da mora da se navodnjava, a to zanči od 20 do 40 mm po kvadratnom metru. Spada u toploljubive biljke i ukoliko je temperatura vazduha ispod 15 i iznad 36 stepeni aktivira se njen odbrambeni sistem kada se svi procesi razvoja zaustavljaju. Idealna temperatura za nicanje semena i proizvodnju rasada je od 22 do 26 stepeni. Seme niče za sedam do 15 dana što zavisi os energije klijavosti semena. Paprika izmrzava čim se temperatura vazduha spusti ispod nule. Sem toga, ova biljka zahteva pH vrednost zemljišta od 6 do 6,8 što znači od neutralne do alkalne sredine, obajšnjava Đorđević za Argoportal – znanje je moć.
Prema rečima ovog našeg stručnjaka najbolji preusev za papriku su mahunarke, na prvom mestu to su grašak i pasulji, ako govorimo o direktnoj setvi i o sadnji rasada. Važno je znati da posle paradajza i krompira ne treba sejati, odnosno saditi papriku. Razlog su zajedničke bolesti koje mogu da se reflektuju u biljnim ostacima i mogu da nanesu štetu usevima paprike.
–Savet povrtarima koji seju ili sade papriku je da dobro pripreme zemljište tako da pre rasađivanja treba uneti 100 kg azota po hektaru, 150 kg fostora i 200-250 kg kalijuma i 100-150 kg kalcijuma. Jednostavnije rečeno, to je jedna tona NPK đubriva. Prilikom rasađivanja rasada važno je da rasad bude kvalitetan, zdrav i dobro iznegovan. Pre samog rasađivanja treba ga potopiti u rastvor Previcur Energy, sistemičnog fungicida namenjenog za suzbijanje prouzrokovača poleganja rasada i plamenjače ili neke druge kombinacije i na taj način biljka je zaštićena od Fuzarijuma, Pythium spp. Rizoktonija i sl. Svako premeštanje biljke dovodi do njenog povređivanja i davanja mogućnosti gljivicama iz zemljišta da nanesu štetu biljci, kaže naš sagovornik i dodaje da značajan broj proizvođača, posebno mladih, u startu naprave grešku dajući biljci previše vode u više navrata – jednostavno je udave. Suština je da biljku odmah nakon rasađivanja treba dobro zaliti i pustiti da se zemlja oko nje malo zasuši kako bi rasad pustio nove žilice, a korenov sistem ojačao. A kada biljka počne da cveta i plodonosi, ni jednog trenutka ne sme da ostane bez vode. Svaki nedostatak vlage odraziće se tako što će biljka vodu povući iz ploda što opet dovodi do pojavi fleka sličnih truležima na njemu.
Vreme donelo pomeranje rokova setve
S’ obzirom na to da većina proizvođača proizvodnju paprike rade na foliji i sa sitemom za zalivanje „kap po kap“ kasnije se radi korekcija kroz folijarnu prihranu. U zavisnosti od faze rasta useva dodaju se i određena đubriva.
U zavisnosti od načina sadnje, npr u trake, dvorede, sa većim ili manjim rastojanjem među redovima što zavisi od hibrida, tipa biljke, njene bujnosti, na jednom hektaru se rasađuje od 50.000 do 70.000 biljaka, a kod direktne setve taj broj je čak i do 100.000 što može da donese prinos od 10 vagona.
Prema rečima ovog našeg stručnjaka, pre direktne setve važno je dobro pripremiti zemljište, u njega uneti dovoljno pomenutih đubriva i njivu ne treba prskati ni jednim preparatom. Zemljište je potrebno povaljati, pa tek onda uraditi setvu pneumatskom sejalicom. U zavisnosti od klijavosti, za jedan hektar potrebno je oko dva kilograma semena paprike koje u zemljištu pre nicanja provede 15-25 dana, što zavisi od toga koliko su uslovi povoljni. Pre nicanja poželjno je uraditi tretman protiv uskolisnih korova kao što su muharike, proso, sirak i sl. Kada biljka dostigne potrebnu visinu potrebno je primeniti špartanje i okopavati usev.
Najoptimalniji rok za sadnju paprike je 20. maj, a za direktnu setvu od aprila do kraja maja. Međutim, ove godine vremenske prilike su takve da je zasnivanje proizvodnje paprike pomereno za 20-ak dana.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: dr Radiša Đorđević