U toku zime opasnost za biljke su niske temperature, vetar, prevelika vlaga, led (od topljenja ili ledenih padavina) i sneg. On, takođe, može da bude i koristan, jer kao pokrivač tla ili biljaka služi kao izolator, ali može i da izlomi grane. Rani jesenji mrazevi škode plodovima voćaka koje još nisu obrane i biljkama koje nisu ušle u fazu mirovanja.
ČITAJTE I: Obrada zemljišta pre podizanja zasada
Kasni prolećni mrazevi štete voćkama u cvetu i svim biljkama koje rano teraju nove izdanke. Iznenadni dolazak mraza na nepripremljene biljke je poguban. Čak i najotpornije voćke, ako nisu u stanju mirovanja, mogu da budu oštećene već na 3 ili 4 stepena ispod nule. Fini, tanak led koji se uhvati na listovima može da bude izolator, ali samo kratko vreme (na primer u toku jedne noći). Na duži period deluje vrlo loše čak i led na tlu jer sprečava protok hranljivih materija između zemlje i biljke.
Vetar je opasan zato što može da izlomi grane, ali i zato što isušuje zemljište. On ne snižava mnogo temperaturu vazduha, ali suši vlagu iz tla koje gubi dobar deo akumulirane toplotne energije. Takav efekat ima i na biljke, stvarjući uslove koji odgovaraju, po učinku, mnogo nižim temperaturama nego što je stvarna. To je tzv. vindčil faktor (eng. Windchill) koji otprilike znači, faktor hlađenja vetrom. Na primer, na temperaturi od nula stepeni, pri brzini vetra od 10 metara u sekundi (36 km/h), efekat na biljku, što se tiče gubljenja vode, jednak je kao na temperaturi od -14,9 stepeni.
Vindčil faktor je veliki problem u Vojvodini i Banatu, gde duvaju jaki vetrovi i dodatno snižavaju temperaturu na površini biljke koja se isušuje i smrzava. Ovaj faktor treba uzeti u obzir pri redovnom praćenju niskih temperatura. Ponekad bezopasne niske temperature, u kombinaciji sa jakim vetrom mogu da dovedu do velikih oštećenja.
Piše. Dipl.ing Milinko Sinđić, Poljoprivredna stručna služba Zrenajnin