I ako Bač nikada nije bio tipična voćarska sredina ipak se proizvodnja jagoda pre 15 godina počela širiti, posebno na malim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Zajedno sa širenjem proizvodnje ovog, mnogima omiljenog voća, rasla je i ideja o tome da se jagodari udruže i osnuju zadrugu.
ČITAJTE I: Prerada i nova tržišta nephodnost domaćeg malinarstva
-Tako je Voćarska zadruga „Bačka jagoda“ osnovana 2014. godine, a glavni motiv osnivača bio je da umsto prodaje plodova nakupcima i na pijacama, pronađu većeg otkupljivača. Pre svega, težilo se boljoj ceni, kontinuitetu i sigurnosti. Zajdenički nastup na tržištu, osim plasiranja jagoda, podrazumeva i zajedničku nabavku sadnica i potrebnog repromaterijala. Sada 16 zadrugara i 50 kooperanata gaje jagodu na 40-50 hektara, objašnjava Vlado Šomoši, direktor Voćarske zadruge „Bačka jagoda“
Kako kaže, na njihovim njivama u 90 odsto slučajeva gaje se italijanske sorte jagoda, a sadnice kupuju od firmi uvoznika.
Na prvom mestu je sorta Kleri – njeni plodovi su srednje krupni, a prinos po jednoj biljci u proseku je 550 grama. Jednorodna je vrsta sa dobrom aromom i ukusom. Spada u vrste jagoda koje dobro podnose transport nakon berbe. Dozreva rano, krajem aprila i početkom maja. Iz godine u godinu na tržištu se pojavljuju nove sorte, a bački jagodari ih sade na manjim površinama kako bi videli da li su pogodne za njihovu proizvodnju.
Žoli je takođe zastupljena u proizvodnji ovih voćara, a karakterišu je krupni plodovi, bez šupljine i sa dobrom aromom. Selekcijom su prilagođene za gajenje na otvorenom polju. Korenov sistem i listovi su otporniji prema bolestima. Plodovi dozrevaju sedinom sezone.
Tu je i Sibila i ona spada u grupu srednje kasnih sorti. Plod je atraktivan, konusno izdužen, izuzetno krupan, čvrst, sjajno crvene boje i slatkog ukusa. Pored njih, na manjim površinama zastupljene su i relativno nove sorte – Premi i Aprika.
Aprika je sorta novijeg datuma nastanka, jako interesantna i kvalitetna, sa velikom perspektivom gajenja. Sorta je srednje bujnosti, ranog sazrevanja, visoke rodnosti. Proglašena je za jednu od najboljih sorti ranog sazrevanja koje postoje. To se zaista i na našem području pokazalo tako. Sorta daje izuzetno kvalitetne plodove, svetlo crvene boje, čak i nešto izmedju narandžaste i crvene, jedna od najvećih prednsoti je ta što je plod toliko kvalitetan i otporan da čak i nakon zakasnelog branja ne gubi na kvalitetu i estetici. Sorta postaje standard za gajenje jagoda u najsavremenijim sistemima gajenja kao što je hidropon.
Na pitanje kako ocenjuje ovu proizvodnu godinu, Šomoši je ukratko odgovorio – jedna od gorih.
-Na prvom mestu izdvojio bih veliki talas poskupljenja repromaterijala koji je počeo prošle godine. Zatim su povećane i dnevnice sezonskih radnika. Može se reći da je cena svih inputa povećana za 40 odsto. A na našem otkupnom mestu prosečna cena kilograma jagode prve klase bila je nešto viša od 180 dinara. I ako ova cena uopšte nije loša, ona ipak nije mogla da isprati sva poskupljenja. Poređenja radi, prošlogodišnja prosečna cena bila je 160 dinara. Proizvođačka cena kilograma jagode prošle godine bila je 80 dinara za kilogram, a ove godine premašuje 100 dinara. Sem toga, ove godine rod je, zbog mrazeva, bio umanjen za oko 40 odsto. Na našem terenu kiša je pala na vrhu berbe. Kada smo trebali da uberemo najviše plodova imali smo dva kišna dana sa velikom količinom padavina, tako da je i to uticalo na prinos, objašnjava Vlado Šomoši.
Nakon toga, kako kaže, jagoda više nije bila za izvoz, već za preradu. Prosečan prinos ove godine bio je od 400 do 500 grama po biljci, odnosno 20 tona po hektaru. Poređenja radi u dobrim sezonama, rod je od 25 do 30 tona po hektaru.
On napominje da, što se plasmana tiče, tu problema nema. Već godinama ova zadruga sarađuje sa nekoliko stalnih otkupljivača i njihova jagoda uglavnom je namenjena ruskom tržištu dok manje kiločine završavaju na tržištima EU.
-Naša zadruga nema svoju hladnjaču ali svake godine je, još od osnivanja, iznajmljujemo od jedne lokalne firme iz Bača. Nastojimo da dođemo do svoje hladnjače. Prošle godine smo za te namene kupili plac, a sada ćemo videti koji od aktuelnih konkursa će nam odgovarati i to je način da obezbedimo sredstva za ovu namenu. Naša razmišljanja idu i u smeru prerade jer jagode koje nisu za izvoz mogu da se zamrzavaju, pakuju i dalje prerađuju. Za ovu priču ima dovoljno prostora ali, za sada je na prvom mestu hladnjača, kaže Šomoši.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: VZ „Bačka jagoda“