Berba maline je u toku i ovo je period kada se, uglavnom, priča samo o njenoj otkupnoj ceni. Ostali problemi vezani za naše „crveno zlato“ i strateški izvozni proizvod, uglavnom ostaju u drugom planu. Ali, postavlja se pitanje koliko je sektor proizvodnje ovog voća uređen, počev od primarne proizvodnje do plasmana na domaće i strana tržišta.
ČITAJTE I: Malinari od otkupljivača očekuju cenu od 600 do 800 dinara po kilogramu
Od Bože Jokovića, direktora Složene zadruge „Naši voćari“ iz Arilja koja je 2018. godine okupila pet zemljoradničkih zadruga i 250 porodica, čuli smo, između ostalog, da malinari iz Srbije ove godine plaćaju posledice prošlogodišnje suše koja je ostavila velike posledice u agraru. Kada su maline u pitanju, još aprila je bilo jasno da ove godine neće biti dobra situacija sa malinom i ona se razlikuje od mesta do mesta.
-Pre svega, na ovogodišnji rod mnogo utiče prošlogodišnja suša. U aprilu smo očeikavli da vegetacija učini svoje da bi odredili koliki je stepen oštećenja. Poljoprivredni proizvođači su u tom periodu ušli u svoje zasade i ovaj ulazak nikada nije bio skuplji. Tu mislim na cenu repromaterijala, dnevnica za radnike, nafte i ostalog materijala koji nam je potreban, a koji je poskupeo za 20-100 odsto. Da li poskupljenje trebalo da bude toliko ne znam ali, proizvođači će svakako zbog toga platiti ceh, rekao je za Agroportal Joković.
On ističe da je glavni problem u domaćem malinarstvu taj što imamo malo sertifikovanog sadnog materijala koji potiče iz matičnih zasada. To znači da u postojećim malinjacima sadnice treba menjati onima iz matičnjaka, a istovremeno treba uraditi i jedan presek u srpskom malinarstvu.
– Tu pre svega mislim na dugoročni plan koji će obuhvatiti zamenu sadnog materijala, sortimenta, tehnologiju proizvodnje, uvesti mere zaštite – protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje, plasteničku proizvodnju. Naravno da paralelno moramo imati i autohtone i odomaćene sorte. Za zamrzavanje je vodeća sorta vilamet. Izuzetno je važno da malinari iz Srbije postanu jaka proizvođačka grupacija za proizvodnju konzumne maline. U toj oblasti misilim da nismo iskoristili ni minimalne šanse. Do sada smo nekoliko puta bili svetski prvaci u proizvodnji maline za zamrzavanje ali za konzum imamo male količine, objašnjava naš sagovornik uz napomenu da u narednom periodu mora da se radi na uvozu sadnog materijala, na odabiru sorti i tehnologije, a u sve to treba da se uključi nauka kako bi se napravila planska selekcija, sadnja i njena praktična primena.
Složena zadruga „Naši voćari“ iz Arilja već nekoliko godina svakog proleća i jeseni obnavlja zasade, uvodi nove tehnologije gajenja i zaštite.
– Odgovorno tvrdim, a na osnovu konsultacija sa strukom, da sorta vilamet iz matičnih zasada treba da bude zanovljena u nove rodne zasade. Srbija je najveći proizvođač vilameta, a ova sorta je izuzetno pogodna za zamrzavanje, za preradu. I dalje treba da ostanemo u tome ali, potrebno je i da imamo i druge sorte letnje i jesenje berbe. Do sada niko nije napravio strategiju uzgoja maline koja bi obuhvatala i odgovarjući sortiment, tvrdi Božo Joković.
On kaže da je sve neizvesno osim činjenice da malinare očekuje veoma teška godina. Posle svih nedaća, uključujući i pandemiju kovid – 19, mislili su da imaju bolju i lepšu budućnost ali, celokupni svetski problemi odražavaju se i na naš agrar.
O otkupnoj ceni govorili su proizvođači, dok su izvoznici ćutali
Od marta proizvođači su govorili o otkupnoj ceni maline i prognozirali da će ona biti 700, 800, pa čak i 900 dinara za kilogram. To se događalo i prošle godine kada je sve poskuopilo, a malina je prodavana po ceni od 450 dinara za kilogram, što je bio istorijski maksimum. Ali, niko nije govorio da je rod bio izuzetno loš zbog svih već navedenih faktora. Joković je proletos pozvao proizvođače da ne licitiraju cene već da se udruže i razgovoraju sa glavnim izvoznicima koji će im objasniti situaciju na svetskom i evropskom tržištu, šta se operativno dešava i šta se može očekivati u budućnosti.
-Svesni smo da Internet omogućava da saznamo kolike su cene maline u Londonu ili na nekoj drugoj berzi ali, proletos su izvoznici napravili zid ćutanja i nisu progovarali na ovu temu. Celo proleće bio je monolog primarnih proizvođača u kojem je bilo damping cena rada, repromaterijala … Ako se ne desi pomenuta otkupna cena koja je išla do 1.000 dinara za kilogram, proizvođači će biti kolateralna šteta. Kada se govori o dnevnicama za sezonske radnike, o kojima se takođe mnogo pričalo, one su kod obavljanja prolećnih radova bile 3.000-4.000 dinara sa obezbeđenim stanom i hranom, a visina dnevnice tokom berbe zavisi od ponude i otkupne cene maline, objašnjava Božo.
Na pitanje da li malinari do berbe obračunavaju svoja ulaganja dobili smo odgovor da je predhodnih godina rađen troškovnik i da se o njemu pričalo do berbe. Međutim kada berba počne, svi to zaborave i priča se samo o trenutnoj otkupnoj ceni. Zbog toga je nezahvalno raditi troškovnik, posebno u ovako turbulentnom vremenu.
Premijum skovi, kompoti i džemovi za domaću trpezu
-I ako ni stanje u Srbiji, kada se govori o malini, nije zadoljavajuće jer imamo neadekvatan sadni materijal koji u odnosu na rodnost nema dobar potencijal, nedostatak ovog voća na svetskom tržištu možemo iskoristiti u svoju korist. Pogon naše zadruge za preradu je u funkciji, a finalizacijom se dobija proizvod sa dodatom vrednošću i to je budućnost. Sem toga, brend „Ariljska malina“ ima zaštitu geografskog porekla. Naša zadruga, zajedno sa zadrugarima i kooperantima, operativno radi u proseku sa 200-300 tona voća tokom godine. Reč je o malini, kupini i jagodi, objašnjava naš sagovornik.
On kaže da se voće prerađuje u premijum sokove – 100% voće bez dodatka šećera, aditiva i konzervansa, a zadruga takođe proizvodi i kompote i džemove. Zadruga se sve više okreće preradi ali i tu se susreće sa poteškoćama kao što je nabavka ambaleže. Tržišta za ovaj slatki program su domaća trpeza – nekoliko trgovinskih lanaca i određeni broj eminentih beogradskih restorana. Zamrznuti program prodaje izvoznicima koji ih dalje plasiraju u zapadnu Evropu, SAD, Kanadu, Japan…Sveža, konzumna malina do sada je plasirana na tržište Beograda.
-Ove godine imamo značajan kontigent tako da se radi na plasmanu ka marketima ili izvozu. Ipak, ove količine su nešto manje u odnosu na predhodne godine ali, kako je u celoj Srbiji izgubljena rodnost, tako je i kod nas. Za velike proizvođače koji su puno ulagali i u obnavljanje zasada, sortiment, zalivne sisteme, ima nade da opstanu. Zasadi koji nisu pokriveni sa osnovnim agrotehničkim merama nemaju sigurnu budućnost, poručuje Joković.
Od njega saznajemo da trgovinski lanci i naši veliki izvoznici preklapaju sezonu za sezonom tako da zaliha ima do polovine juna, kada i počinje berba maline kod nas. Kada se govori o izvozu, hladnjače sa smrznutom malinom do tog perioda su ispražnjene. Sem toga, prvi rod u Čileu, zemlji koja je veliki proizvođač maline, bio je umanjen i prošao je prilično nezapaženo.
Godina počela umanjenim izvozom zamrznute maline
Poslednjih 4-6 decenija kupac naših zamrznutih malina bila je zapadna Evropa. Ali, izvoz zamrznute maline, zbog post-kovida i ukrajinske krize, značajno je opao u poslednje dve godine, pa je tako u januaru ove godine izvezeno 5.570 tona, što je manje za oko 30 odsto u odnosu na januar 2021. godine, kada je izvezeno 7.930 tona, još aprila je upozoravala Grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije.
I poređenja izvoza tokom prva dva meseca 2020, 2021. i 2022. godine svedoče o nastavku trenda smanjenja izvezenih količina. Dok je tokom prva dva meseca 2020. izvezeno 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za tri hiljade tona manje, ove godine izvezeno je svega 11.180 tona. Proizvođači smatraju da su post kovid kriza, rat u Ukrajini, značajno povećanje troškova života i energetska kriza, probudili strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije. Sve to odrazilo se i na plasman zamrznutog voća iz Srbije na tržište EU i ostatka sveta.
Dodatno, uzrok je i što se taj proizvod ne može smatrati osnovnom životnom namirnicom. Tako je i izvoz u Nemačku, najveće tržište za srpsku malinu, u januaru 2022. prepolovljen u odnosu na januar 2021.
Inostrani kupci, maloprodajni lanci i industrijski kupci u razloge pada izvoza navode i promene u ponašanju kupaca: potrošači zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, kupuju jeftinije prozivode poput mikseva ili zamrznutog egzotičnog voća, usmereni su na nabavku osnovnih životnih namirnica, poput ulja, brašna i šećera, zatim, opredeljuju se za jeftinije voće zbog straha i neizvesnosti koje donosi ekonomska kriza. Sa druge strane, industrijski kupci koji proizvode jogurte, džemove i slične proizvode, malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene i zamenjuju ih jeftinijim voćem.
Istraživanja pokazuju da je u velikoj većini maloprodajnih lanaca zapadne Evrope zabeležen pad prodaje zamrznutog voća, između 10 i 30 odsto. Istraživanje kompanije NielsenIQ, vodeće u oblasti istraživanja, navode da je prodaja zamrznutog voća u Velikoj Britaniji pala za 11 odsto u odnosu na prošlu godinu. Najveći pad je zabeležen kod jagodičastog voća, a najmanji kod egzotičnog. Uzrokom se smatra povećanje cena pomenutih proizvoda. Sem toga, još proletos su poljski voćari najavili rekordnu berbu jagodičastog voća i već sklapali predugovore po znatno nižim cenama od prošlogodišnjih.
U traženje novih tržišta uključiti sve struke
-Osim Evrope pokrenut je izvoz ka SAD-u, Kanadi, Japanu i Biskom istoku. Zanimljiva je priča o tržištima Azije – Vijetnama, Singapura, i sličnih zemalja koje su u usponu tehnološkog razvoja i koje hoće da na svojoj trpezi imaju i bobičasto voće. O svemu tome treba razmišljati ali svako treba da odradi svoj deo posla od menadžera, marketinških radnika do primarnih proizvođača, a nauka sa Ministarstvom poljoprivrede, Ministarstvom za razvoj sela, Zadružnim savezom Srbije preko zadruga da okupljaju sve više zadrugara i kooperanata. Sem toga, celoj priči o malini više pažnje trebaju da poklone i izvoznici. Imamo brend koji nismo adekvatno iskoristili za razliku od nekih zemalja koje namaju takav proizvod. Ovde posebno mislim na Zapadnu Srbiju u kojoj je glavna karika razvoja upravo malina, komentariše tržišnu situaciju Joković.
Bliski istok interesantan našim malinarima
On napominje da Složena zadruga „Naši voćari“ ima GlobalGap, HACCP standarde sledljivosti i da je bez obzira na sve nedostatke tržište prepoznalo kvalitet naše maline te se nada da će se napraviti tim na nivou države, da ćemo imati kargo letove za Bliski istok, te da će naše maline stići i do tržišta najskupljih destinacija.
-Ovaj posao moraju da rade ljudi od struke, menadžeri, marketinški stručnjaci, agroekonomisti. Neophodno je napraviti sistematizaciju u malinarstvu i odrediti nišu za nastup na različitim svetskim tržištima, zaključuje Joković.
A pomaka u plasmanu našeg i bobičastog voća sa prostora Zapadnog Blakana ima. Za početak, proletos je objavljen “Vodič za izvoz svežeg voća i povrća na tržište Bliskog Istoka – Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija”. Ovaj vodič ima za cilj da kreira referentne studije za proizvođače i izvoznike voća i povrća sa prostora Zapadnog Balkana kako bi doprineo diverzifikaciji izvoznih tržišta. Treba istaći da je tržište Bliskog istoka jedan od najvećih svetkih uvoznika hrane sa porastom potražnje svežeg voća i povrća. Ujedninjeni Arapski Emirati su četvrta najveća ekonomija na Bliskom istoku i jedna od najznačajnijih svetskih zemalja za trgovinu i re-eksport. Dubai je vodeći regionalni uvoznik svežeg voća i povrća kao regionalni lider u re-eksportu istog. Istraživanja su pokazala da se tržište sve više okreće ka organskoj, zdravoj i nutritivno-izblansiranoj hrani.
-Rusija već nekoliko godina smanjuje uvoz svežeg voća i povrća iz zemlja Zapadnog Balkana. Tržište EU je saturisano sa ponudom voća i povrća iz sopstvene proizvodnje. Tržište Bliskog istoka, posebno Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, je targetirano tržište i za druge evropske zemlje, rekla je Julka Toskić, konsultant i autorka ovog Vodiča.
Prema njenim rečima, na osnovu analize tržišta UAE i Saudijske Arabije, kao i analize dosadašnjeg izvoza voća i povrća iz zemalja Zapadnog Balkana, u poslednjih nekoliko godina primetan je rast izvoza jabuka i bobičastog voća.
Preko UAE i Saudijske Arabije do drugih zemalja regiona
Tržišta Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije smatraju se ne samo velikim uvoznicima hrane za sopstvene potrebe, imajući u vidu da 90 odsto hrane nabavljaju iz uvoza, već i ulaznim tržištima preko kojih se realizuje dalji izvoz za druge zemlje regiona. Poslednjih godina, tržište Bliskog istoka se suočava sa povećanom potražnjom za hranom iz uvoza usled značajnog porasta broja stanovnika, ograničenih lokalnih resursa, rasta BDP po glavi stanovnika a time i kupovne moći, ali i promena u prehrambenim navikama i sve veći fokus potrošača ka zdravijoj ishrani.
Ujedinjeni Arapski Emirati četvrta su najveća ekonomija na Bliskom istoku koju karakterišu jedna od najviših životnih standarda na svetu i visoka primanja. Rastu ekonimije doprineli su, između ostalog, dobra poslovna klima i tržišna orijentacija. Sem toga, drugi je najveći potrošač hrane u regionu Bliskog istoka, posebno voća. Limitiran obim poljoprivredne proizvodnje zbog ekstremnih vremenskih uslova i poljoprivrdnog zemljišta, i vrtoglavog rasta broja stanovnika koji je od 2000. do 2021. godine uvećan sa 3 na 9,8 miliona, dovodi do njene izuzetne zavisnosti od uvoza voća i povrća. Vrednost tržišta ovih namirnica u 2018. godini bila je 3.731 miliona američkih dolara, a za period od 2020. do 2025. godine predviđen je rast prosečne godišnje stope rasta tržišta za period od tri do pet godina 9,93 odsto.
UAE traže bobićasto voće
Ovaj trend potvrđuju i zvanični podaci prema kojima su uvoz i potrošnja svežeg voća u UAE poslednjih godina u stalnom porastu. Ali, kod određenih kategorija na tržištu primećene su i manje promene. To znači da se u narednom periodu očekuje pad potražnje kajsije, avokada, lubenice, manga i smokve, a smanjće se i potrošnja pomorandže i mandarine.
Ali, očekuje se rast potražnje za bobičastog voće, jabuke, banane i limuna.
Saudijska Arabija ima najveću stopu potrošnje voća i po povrća postanovniku
Kada se govori o tržištu svežeg voća i povrća u Saudijskoj Arabiji treba znati da je ova zemlja vodeća ekonomija na Bliskom istoku sa BDP-om većim od 785 milijardi američkih dolara. Sem toga, više od 33 miliona stanovnika, što je 60 odsto od ukupnog broja stanovnika na Bliskom istoku, Saudijska Arabija je najveće regionalno tržište sa najvišom stopom potrošnje voća i povrća po broju stanovnika i peto po veličini tržište u regionu po veličini tržišta voća i povrća. U ovoj zemlji beleži se rastuća potreba za voćem i povrćem namenjenom daljoj preradi. Za ovu zemlju karakteristično je da broj stanovnika progresivno raste, povećava se prihod po glavi stanovnika, a istovremeno i svest o zdravom načinu života što povlači i povećanje potrošnje svežeg voća i povrća.
-Kategorija koja najbrže raste je citrusno voće, a snažan rast zabeležen je tokom 2020. godine kada je i počela pandemija COVID – 19. Na drugom mestu po vrednosi uvoza je bobičasto voće i ono ima perspektivu daljeg rasta tržišta. Na trećem mestu po vrednosti je uvoz jabuka sa tendencijom daljeg rasta, objašnjava Toskićeva.
Za plasman na ova tržišta država mora mnogo i brzo da radi
Svi ovi podaci ukazuju da je reč o tržištima sa velikim potencijalima na kojima se može plasirati i naša roba. Ali, da to nije jedostavno i lako, i da se u ceo proces neminovno mora uključiti i država, potvrđuje i Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju.
-Država mora da definiše prioitetne proizvode koje želi da plasira na ova tržišta. Drugo, moramo da imamo stalnost količina i stalnost snabdevanja. Mi još uvek nemamo, a nadam se da ćemo uskoro imati, direktnu brodsku liniju već roba kreće put UAE iz luka zemalja u okruženju. Sem toga, nemamo ni kargo avion sa hladnim lancem na relaciji Beograd – Dubai, što je veliko opterećenje za proizvođače svežeg jagodičastog i bobičastog voća. Takođe nemamo ni organizovan marketinški pristup kojim bi pokazali šta to Srbija stvara. Jer ovde je umetnost prodati svoju robu i ono što pravi razliku u ceni je koliko nam je izgrađen brend, kako je dizajniran, koliko smo pouzdani, obajašnjava Selaković.
On napominje da su UAE orijentisani ka toma da odmah podmire potrebe. Srbija u ovom trenutku teško da može da se takmiči jer u Dubaiju nema izgrađen niti jedan magacin ili hladnjaču iz kojih se snabdevaju marketi, a preko njih i HoReCa.
-Mi paralelno treba da radimo na dva koloseka. Jedan će biti brendiranje i selekcija poizvoda i edukacija proizvođača. Drugi kolosek je uspostavljanje lanca snabdevanja i uspostavljanje mogućnosti da momentalno odgovorimo na potrebe tržišta. Srbija mora da bude sistematična u pristupu jer se ovde igra utakmica sa celim svetom. Trend rasta postoji i treba ga iskoristiti ali se zavaravamo ako mislimo da ova tržišta čekaju samo na nas. Poljska, Holandija i Novi Zeland pokazuju mnogo veću agilnost i podršku proizvođačima od nas, kazao je Selaković.
On kaže da je reč o veoma surovim tržištima i da, ukoliko Srbija želi da se pozicionira na njima mora mnogo i brzo da poradi na svemu što je navedeno.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay