Prolećna setva u srednjem Banatu je u punom jeku. Proizvođači šećerne repe intenzivno rade na svojim njivama, a primetno je da se površine pod ovim usevom iz godine u godinu smanjuju. Prošle godine šećerna repa je posejana na 1.500 hektara, dok će ovog proleća, kako je planirano, zauzeti svega 1.300 hektara. Ovaj posao završen je na većem delu površina. Sporadično je započeta i setva soje, suncokreta i kukuruza.
ČITAJTE I: Projekcije plana prolećne setve upitne zbog zabrane izvoza žitarica
Kiša koja je padala predhodnih dana na kratko je prekinula ove radove. Vredni srednjobanatski ratari vratili su se na svoje oranice i blagovremeno uradili đubrenje i predsetvenu primpremu zemljišta. Optimalni rokovi za setvu ovih useva su do 20. aprila tako da su najčešća pitanja upućena stručnjacima PSS Zrenjanin da li da započnu setvu ili da sačekaju još malo.
-Poučeni prošlogodišnjim iskustvom kada su zabaležene niske srednje dnevne temperature od 7-8 stepeni u prvoj i drugoj dekadi aprila koje su usporile nicanje biljaka, ove godine poljoprivrednici su odlučili da se konsultuju sa nama. I ako su najavljene više temperature vazduha treba uzeti u obzir da je zemljište rashlađeno jer je prvih pet dana aprila prosečna temperatura bila 6,5 stepeni sa jutarnjim mrazevima, kaže Zorica Rajačić savetodavac u PSS Zrenjanin.
Prema njenim rečima, kada se govori o temperaturi, suncokret ima za dva stepena niže zahteve na nivou setvenog sloja u odnosu na kukuruz. Ova uljarica zahteva pliću setvu, do 5 cm, pa se taj sloj zemljišta i brže zagreje na poželjnih 8-10 stepeni, te mnogi ratari ovaj važan posao upravo i započnu sa suncokretom.
Treba znati da Srednjobanatski regioin pod suncokretom ima najveće površine u Srbiji, od 40.000 do 45.000 hektara. Svi su izgledi da će ovog proleća suncokret biti zasejan na 10-15 odsto više površina u odnosu na višegodišnji prosek. Ova biljka ima manje zahteve za azotom pa je to, kako kaže Rajačićeva, ako se gleda iz ugla troškova proizvodnje to veoma važno. Sem toga, najavljena je i prilično dobra otkupna cena. Ali, s’ obzirom na to da su u srednjem Banatu manje površine pod šećernom repom i sojom, nema puno prostora da se povećavaju površine pod suncokretom posebno ako se zna da se on u plodoredu ponavlja svakih 5-6 godina. U ovom regionu poljoprivredici praktikuju da na istu parcelu suncokret seju svake treće godine, što nije dobro.
Kukuruz se seje na dubini od 6-8 cm i to kada temperatura zemljišta dostigne 10-12 stepeni.
I kod ovog useva postoje ponovljene setve, odnosno monokulture, što se najčešće dešava kada su otkupne cene suncokreta predhodnih godina niže.
-Uvek pokušavamo proizvođačima da obajasnimo da takva proizvodnja sa sobom nosi velike rizike bez obzira što poseledice, kada je reč o prinosu, ne vide odmah. Međutim, kada ovakva proizvodnja pređe u naviku, vrlo brzo rod biva desetkovan, podseća Rajačićeva.
Kada se govovori o setvi kukuruza, kako kaže, treba napomenuti da se promenio odabir FAO grupe zrenja, što je bilo neminovno prevashodno zbog sve izraženijih klimatskih promena.
-Sve prisutnije su ekstremne situacije, pre svega u rasporedu padavina. Dešava se da, zbirno gledano na godišnjem nivou, količine padavina i nisu loše ali njihov raspored je neujednačen. To znači da neke njive dobijaju potrebnu količinu vode dok druge ostaju gotovo suve. Upravo zbog toga ratari se uglavnom opredeljuju za FAO grupe zrenja 300 i 400, manje za 500, a veoma malo za kasne grupe zrenja. Zrno kukuruza ranije grupe zrenja lakše otpušta vlagu što je posebno važno kod kombajniranja i skladištenja. Proizvođaču je veoma bitno da zrno ima što manji procenat vlage jer bi u suprotnom, pored skladištenja, morao da plaća i sušenje. Ranijih godina hibridi iz grupe zrenja 600 i 700 sejali su se mnogo više jer oni u povoljnim godinama, sa dovoljno padavina i optimalnim temperaturama vazduha, mogu da daju vrhunske prinose jer imaju i najveći potencijal rodnosti, kaže naša sagovornica.
Ono što je zajedničko za ovogodišnju prolećnu setvu svih ratarskih kultura u srednjem Banatu je nedovoljno padavina, svega 10 litara po kvadratnom metru za prva tri meseca ove godine. Poljoprivrednici se neće sekirati ako zbog najavljene kiše prekinu setvu na nekoliko dana jer je mnogo važnije da seme bude položeno u vlažnu zemlju.
Svi su izgledi da će soja ove godine zauzeti 6.000-7.000 hektara dok će kukuruz biti posejan na 80.000-90.000 hektara u ovom regionu.
Piše: Jasna Bajšanski