Suša, niske cene ratarskih proizvoda i velike zalihe roba dovele su poljoprivrednike u nezavidnu situaciju koja je rezultirala nedostatkom novca za obrtna sredstva, razduživanje kod organizatora proizvodnje i vraćanje rata kredita poslovnim bankama. Sve ovo izazvalo je veliko nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača koje je kulminiralo višednevnim protestima i blokadama puteva.
Njihov, verovatno najvažniji zahtev, je uređenje tržišta žitarica. Za pregovarački sto u Kisaču su 26. novembra seli predstavnici četiri udruženja poljoprivrednika, premijerka u tehničkoj vladi Ana Brnabić, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena tanasković i članovi njihovih kabineta.
ČITAJTE I: Poljoprivrednici sklonili traktore uz poruku: „I nož i kolač su u rukama države“
Poljoprivrednici su tada rekli da žele da ono što proizvedu bude i vrednovano, odnosno da ima adekvatu cenu jer sada izvoznici i otkupljivači skidaju kajmak. Istakli su da je ratarima potrebna primena robne berze, onakve kakve imaju razvijene zemlje i da žele da svako zrno prođe kroz berzu..
Dalje su insistirali na tome da država obezbedi uslove koji ima omogućavaju da svoju robu plasiraju preko berze i da sami biraju opcije za prodaju. Kao primer naveli su fjučerse.
U Vladi Srbije 29. novembra održan je prvi sastanak radne grupe za uređenje tržišta i robne berze, a pored predstavnika udruženja poljoprivrednika sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva poljoprivrede, Narodne banke, Produktne berze Beograd, kao i predstavnici Robnih rezervi.
Cilj sastanka je bio da se analizira postojeći zakonodavni okvir kojim je uređeno tržište, da se saslušaju predlozi za izmenu postojećih propisa i da se nađe najbolje rešenje za terminsku prodaju poljoprivrednih proizvoda.
Koliko je to dug proces, od kojih činilaca zavisi i koje benefite njegova primena donosi poljoprivrednicima ali i državi, za Agroportal.rs objašnjava Žarko Galetin, agroanalitičar i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu.
Poljoprivrednici traže uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Konkretno, kako se to treba uraditi? Gde je tu Produktna berza u Novom Sadu?
Jedan ili bolje rečeno, jedini zahtev poljoprivrednika koji su organizovali proteste, a koji suštinski zadire u neko sistemsko rešenje jeste zahtev da se uredi tržište poljprivrednih proizvoda. To je možda i najznačajnija vest koju dobijamo sa ovih protesta. Pre svega moramo da razjasnimo šta podrazumevamo pod terminom “sistemsko uređenje”. Naime, u poslednje vreme veoma često se eksploatiše sintagma “sistemsko uređenje”, a da upravo oni koji koriste, da ne kažem zloupotrebljavaju taj izraz, i ne znaju šta on u osnovi znači. Dakle, to je način na koji se kroz zakonsku, institucionalnu i tehničku infrastrukturu reguliše neka materija. Prevedeno na naš problem sistemsko uređenje bi podrazumevalo donošenje, ili primena ukoliko oni već postoje, odgovarajućih zakona kao što su Zakon o robnim berzama, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o javnim skladištima, Zakon o robnim rezervama, Zakon o zaštiti konkurencije… itd., potom konstituisati nove ili podići kapacitete postojećim institucijama koje će te zakone implemntirati, kao što su robna berza, kompenzacioni fond, agencija za robne rezerve … Tek kada uspostavimo jedan takav sveobuhvatan i primenljiv ambijent možemo da razvijamo tržište kao transparentan, pravedan, dobro uređen i fer tržišni sistem. Suština takvog tržišta je mogućnost da svi na tom tržištu imaju ravnopravan status, a sa druge strane da se posebnim tehnikama učesnici na tržištu mogu zaštititi od tržišnog rizka na samoj berzi, odnosno da država preko predvidivih mehanizama agencije, sadašnja direkcija za robne rezerve zaštiti proizvođača od elementarnog gubitka ako cena padne ispod nivoa troškovne kalkulacije.
“Produktna berza” bi u ovakvoj konstalaciji trebala da odigra veoma značajnu ulogu. Pre svega da se, uz pomoć države, uskladi sa postojećim Zakonom o robnim berzama kako bi uspešno zaštitila sve strane u trgovanju na SPOT tržištu i na taj način branila integritet tržišta, a sa druge strane da se istovremeno priprema za implementaciju zakona koji bi regulisao tržište izvedenih terminskih hartija kao što su fjučersi i opcioni ugovori.
Koja je uloga države u ovom procesu?
Država naravno ima ključnu ulogu u ovom procesu. Zašto? Pa zakone ne možemo doneti bez države, regulaciju tržišta i institucije koje bi primenjivale ove zakone ne mogu funkcionisati bez pomoći države. Iskrena i posvećena pomoć države je ključ rešavanja ovih problema. Kada se uspostavi sistem, država će kroz svoje institucije kroz stručan nadzor kontrolisati funkcionisanje sistema.
Koliko postojeći zakoni daju prostora ovakvim izmenama, odnosno koliko ih ograničavaju?
Kada bismo napravili jedan veliki “inventar” zakonske regulative, konstatovali bismo da dosta toga ima uređeno zakonima, ali da se oni ne primenjuju ili bar ne dosledno. Ono što je najuočljivije, a da nije našlo mesto u praktičnoj primeni jeste Zako o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. To je jedan vrlo obiman, pretenciozan, ali u praksi neprimenjiv zakon. Zakon o robnim berzama bi morao pretrpeti dopune ako hoćemo da tim zakonom uredimo terminsko tržište. Neophodno je dobro “pretresti” Zakon o robnim rezervama, dosledno primeniti antimonopolski zakon … I još mnogo toga, odnosno sve što ima dodirnih tačaka sa uređenjem tržišta.
Koliko je vremena potrebno da se, i tehnički i suštinski, ispuni zahtev za uređenje tržišta?
Odmah treba staviti prvi ograničavajući faktor, a to je da se vlada Republike Srbije nalazi u tehničkom mandatu, a da je skupština raspuštena. Da bi se doneli novi ili ispravili postojeći zakoni neophodan je predlog vlade i usvajanje zakona od strane skupštine. Postojeće okolnosti jednostavno sprečavaju brzu reakciju države po ovom pitanju. Sa druge strane, i u najidealnijim okolnostima funcionalne vlade i operativne skupštine, pod pretpostavkom da se stvore zakonski i institucionalni okviri, da bi se kreiralo i stavilo u funkciju terminsko tržište fjučersa potrebno je vreme, ako ništa drugo, a ono za edukaciju i animiranje tržišta, organizovati “pilot tržište”, “razigravanje” tržišta… itd. Srbija po ranijim analizama ima neophodan potencijal da organizuje terminsko tržište, ali to ne može da profunkcioniše dok se ne animira kritična masa potencijalnih učesnika na ovom tržištu, kao i da se obezbedi neophodna frekvencija trgovanja koja će omogućiti neophodnu likvidnost tržišta što je jedan od najbitnijih faktora da ovo tržište profunkcioniše.
Koje benefite terminska tržišta donose primarnim proizvođačima? I na koji način?
Terminska tržišta u svojoj najrazvijenijoj formi omogućavaju učesnicima na tržištu da se zaštite od velikih tržišnih oscilacija preko tzv. hedžing operacija.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebook
Na koji način fjučers štiti od rizika?
Hedžiranje, ili zaštita na ovim tržištima zahteva dobro poznavanje tehnologije trgovanja i nastupa na hedžig tržištu. Suština nastupa na terminskom tržištu u funkciji zaštite od tržišnog rizika leži u tome da ako ste potencijalni prodavac, recimo poljoprivredni proizvođač, neke robe u nekom budućem periodu, recimo po skidanju useva, vi na terminskom tržištu zauzimate suprotnu (kupovnu) poziciju. Logika je jednostavna : vi štitite cenu tako što ulazeći na tržište kao prodavac štitite svoju cenu, tako što ćete se na terminskom tržištiu pojavite kao kupac. Dakle, ako i “izgubite” na SPOT tržištu kao prodavac, isto toliko ćete zaraditi na terminskom tržištu kao kupac.
Da li bi proširivanje berzanskog tržišta (udruživanje berzi) donelo dodatne benefite i u kojoj meri je to izvodljivo?
Benefiti, kao što terminske berze u razvijenim berzanskim sistemima donose nesumnjivo postoje, a koliko je izvodljivo… to je već drugo pitanje koje najviše zavisi od spremnosti države da razvije jedno takvo tržište. Treba biti uporan i strpljiv. Isplatiće se. Svima.
Piše: Agroportal.rs